Јавна предузећа преузимају партије које дођу на власт. Неретко у току мандата, партије могу заменити јавна предузећа (као сличице или салвете) и то онда подразумева нове руководиоце у тим предузећима. По правилу су то нестручни партијски кадрови са купљеним дипломама.
Зашто је то тако? Да ли партије на власти немају стручније људе за те области? Сигурно имају, али њих не постављају, а разлог је једноставан. Са нестручним људима на челу јавних предузећа лакше је манипулисати и спроводити политику која одговора врху партије и њеним буразерско-кумовским клановима.
Директори су, по правилу, људи без интегритета и, не би ли што дуже сачували стечених два минута власти, веома су послушни. Због своје послушности су и добили руководеће место, циљ им је да задовоље своје вође, а успут и да за себе нешто ућаре, свесни да им је то само пролазна фаза.
ЈП Ада Циганлија, нажалост, није изузетак, па се нестручним управљањем овакве водеће гарнитуре уништава нешто што нам је природа дала.
Директор ЈП Ада Циганлија је по закону градски функционер и поставља га Градска скупштина. До јуна 2017. године био је Жарко Шормаз, човек коме у биографији пише да је завршио Факултет за трговину и банкарство. Он је са места директора фирме „Шормал Лимитед“ д.о.о “долетео” на место директора ЈП Ада Циганлија. Познато је да у Блоку 63 има угоститељски објекат за продају пљескавица. Док је био директор ЈП и његов локал се увелико развијао и градио. Са директорског места је смењен у јуну ове године, без објашњења. Не треба објашњавати да је члан СНС-а.
Јуна месеца за вд директора ЈП је постављан Роберт Ђукић, члан ГО СПС, који је своје ухлебљене пронашао у ЈП Ада Циганлија још од 2008. године и то одмах као заменик директора. Они који су задужени за надзор својих партијских колега су Милан Жижовић из СПС-а и Дејан Тадић из СНС-а. Тако се, у братско-партијској атмосфери, руководи овим Јавним предузећем. Пошто је много људи својим бизнисом везано за Аду, круг оних који су у близини је доста велики.
Прва два човека ЈП Ада Циганлија су градски функционери, а поред њих је запослено још 66 људи од којих 16 има високу стручну спрему. На почетку године просечна бруто зарада била је 91.570 динара, а сада је већ невероватних 106.000 динара. На челу су директори сектора (четворо), који су у јануару примали скромих 194.000 а сада 212.000 динара бруто. Мању плату од њих има 8 руководилаца и то по 180.000 динара. Очигледно је да је боље бити запослен у ЈП Ада Циганлија него бити министар.
Ове године, поред издатака за плату, планирано је и да се утроши стотинак хиљада евра за набавку аутомобила. Претпостављам да им је то неопхадно да би могли брзо да стигну на партијске састанке, јер за пословање сигурно нису преко потребни.
У најкрупнију слику финансијског стања спадају следећи елементи:
- На стази око Аде има више од 60 угоститељских објеката.
- Планирани приход од закупа угоститељства на левој страни за ову годину је 18.000.000 динара.
- Планирани приход од закупа простора од продаје сладоледа 31.000.000 динара.
- Закуп рекламног простора за 2017. годину је 27.620.000 динара.
То су бројеви, веровали или не. Када погледамо пажљиво ценовник, видимо да закуп плаже може бити 10 динара месечно по квадратном метру. Када ово знате, више се не чудите зашто нико неће да продаје сладолед. Јер, више плаћате за место на којем постављате један фрижидер него за читав ресторан са заузетом плажом и зеленим површинама. Заиста бих волео да закупим 1000 квадрата по овој цени. Али, можда то није све. Можда закупци морају још нешто да плаћају?
Други пример: ако организујете неколико трка око језера, са више од три круга, морате да платите ЈП-у 180.000 динара, али ако уз угоститељски објекат направите спортски терен и заузмете 150 квадратних метара зелене површине и то после издајете по сату (1.500-2.000 динара), плаћате ЈП-у 50.000 годишње. Очигледно је да су угоститељи повлашћени. Зашто?
Када је реч о програму пословања и извештајима које је свако ЈП обавезно да објављује на основу одредби Закона о јавним предузећима, на сајту ЈД Ада Циганлија нема ничега. Стручно мишљење о квалитету воде у Савском језеру је оно из 2015. године. Толико о транспарентости.
Ада Циганлија и њено лагано, али сигурно уништавање, је велика тема. Ако се само сетите Земунског кеја у време док је био рогобатно начичкан разним киосцима, баш тако ће ускоро изгледати и наша Ада. Ускоро ће и она бити стециште само љубитеља пљескавица и палачинки, гомила бетона, челика и стакла, а можда никне и тржни центар.
Доста је било има програм и вољу да овакве ствари заустави. Желимо одговорне и стручне људе на руководећим местима свих јавнох предузећа, људе који воле овај град и не желе само да га уништавају. За Аду Циганлију, као и за толико других делова Београда је куцнуо последњи час.
Мирко Стојановић
Доста је било Чукарица
Коментариши