Настао је као последица трагичног самоубиства 11-годишњег Алексе Јанковића, кога су вршњаци вербално и физички малтретирали у једној основној школи у Нишу. Директорка и наставници су дуго покушавали да заташкају цео случај. Све док се Алекса није убио да би избегао малтретирање.
Казне за одговорне нам се данас чине неадекватним. Директорка школе кажњена је са 50.000 динара. И данас ради као школски наставник. Алексин вршњак, који је предводио групу насилника, добио је казу у виду појачаног васпитног надзора у трајању од 6 месеци до 2 године. Родитељи малолетних насилника, који нису реаговали, уопште нису кажњени. Од тада ништа није урађено да се побољша систем превенције вршњачког насиља. Оно и даље остаје присутно у српским школама.
“Закон” је неформално предат Скупштини Србије крајем 2015. године и био представљен одбору за права детета 11.02.2016. године. Добио је пуну вербалну подршку од тадашње и садашње председнице Скупштине, која има права да га као народна посланица сама стави на дневни ред. Закон је, међутим, остао да лежи у нечијој фиоци и никада није стављен на дневни ред Скупштине.
Очекивао сам да ће се одредбе “Алексиног закона” наћи у предлогу новог закона о систему образовања и васпитања, који је Влада Скупштини Србије поднела 13.09.2017. Када сам видео да скоро ни једно решење из “Алексиног закона” није саставни део предлога, одлучио сам да их ја поднесем. (Моје амандмане можете погледати овде. Ради се о амандманима V, VI, VII, VIII, XVI, XVII, и XIX.)
Укратко, предложио сам инкорпорацију неколико институција које се налазе у “Алексином закону” у нови закон о систему образовања и васпитања:
• суспензију ученика-насилника;
• вођење евиденције о суспензији;
• обавезу директора да информише родитеље ученика-насилника
• споразум (уговор) са учеником-насилником;
• премештај ученика-насилника у другу основну школу;
• искључење ученика-насилника из средње школе;
• губитак лиценце за директора школе који пропусти све ово да уради;
• кажњавање родитеља ученика-насилника, који пропусте да се одазову позиву.
Ни један амандман није усвојен. На сваки амандман који је одбила, влада је одговарала како он “није у складу са концепцијом закона” или како се “ученику не може ускратити право на школовање.”
Иако нови закон о систему образовања и васпитања препознаје вршњачко насиље, недостају му поменути институти, који би могли да га преудпреде.
Ја ћу наставити да чланове “Алексиног закона” подносим Скупштини Србије уочи сваког заседања и тако подсетим народне посланике владајуће коалиције и јавност да он може да се усвоји за пар дана.
Делови из скупштинске расправе о закону могу се погледати овде и овде.
Душан Павловић
народни посланик и потпредседник Доста је било
Коментариши