Школу јавних политика смо организовали да бисмо имали образоване одборнике, упућене у локалне и градске политике. То је део наше припреме за београдске изборе. Владимир Глигоров, истраживач у Бечком институту за међународне економске студије, полазницима Школе говорио је о јавно – приватном партнерству. Најчешћи мотив за партнерство је празна каса. Пут или мост мора да се направи, а приватник има новац.
Владимир Глигоров: Мотив за партнерство са приватником је празна каса
Господине Глигоров,
Празна каса није никаква препрека за финансирање инфраструктуре, јер држава има емисиону моћ (то је њено право и обавеза).
Друго је питање зашто она те своје прерогативе (који задиру у све поре друштва) не користи, него је све (незаконито) препустила банкама? Колика је кривица економиста за такво стање?
Приватници не праве паре. Банке их праве, тј. фалсификују, осим ако њих не сматрате привредним субјектима?! Приватници користе кредите, јер свеж, додатни новац једино тако доспева у оптицај. Колико год (тренутно) да имају, приватници се не могу поредити са државом, јер су њени новчани ресурси неограничени. Нити би морала сама себи да плаћа камате. Зато се и зове држава. Хвала на пажњи.
Mladene, pa ne ide to baš tako kako si osmislio. Ispada da država treba da “naštampa” milione i odma smo bogati i poraste standard? To su probali 90-tih i eto inflacije. Svako štampanje novca koje nema realno pokriće u novoostvarenoj vrednosti je beskorisno.
Narodna banka treba da brine da količina novca u opticaju bude na pravoj meri, tj. da oslikava realnu vrednost i aktivnost privrede. To nije isto što i štampanje “kako nam dune”.
drug Luka u pravu,objasnivsi u sto kracim recenicama.Treba ih samo razumeti. Postoji nacin kako drzava,tj NBS kontrolise VISAK novcane emisije u OPTICAJU.
Pozdrav.
Pa izvinjavam se onda. Treba naštampati par milijardi dinara pa da sagradimo nekoliko mostova, par hiljada stanova (toga uvek treba) i mrežu autoputeva. Takođe ne bi bilo loše da se koja milijarda naštampa za železnicu, cevovode za gas i koju fabriku, da živne industrija. Ja sam mislio da je ekonomija komplikovana ali ustvari se svodi na štamparsku delatnost. Naštampaš i imaš. Nikad mi ne bi palo na pamet da je tako lako da se razvijemo.
Ispravak teksta.
Umesto recenice “drug Luka je u pravu” treba da stoji ” Mladen je u pravu”
Izvinjavam se Saletu i Mladenu.
@Sale,
„Ispada da država treba da „naštampa“ milione i odma smo bogati i poraste standard?“
Извини, то си ти рекао, не ја.
„To su probali 90-tih i eto inflacije.“
Није тачно. То је као да си имао поплаву у стану и после тога одлучиш да више не користиш воду. Какав је то резон? Нама новац треба, ту нема говора, а пошто га привреда не ствара, мораш га некако убацити у оптицај. Значи, уопште није питање да ли треба емитовати, већ колико, када (којим темпом) и којим каналима.
„Svako štampanje novca koje nema realno pokriće u novoostvarenoj vrednosti je beskorisno.“
Како бескорисно када смо изградили мост, пут и све остало што треба и за шта имамо ресурсе. Новац није ресурс! Новац је тикет за размену, белешка, признаница. Од њега не зависи ништа. То што су банкстери другачије убедили људе је велики проблем и против тога се треба борити.
Иначе, пословне банке годинама, свакодневно „штампају“ жирални новац и још га пумпају у потрошњу (разноразни кеш и потрошачки кредити који немају изворе), па видиш да нема велике инфлације, поготово не хиперинфлације. И пази сад, банке могу у потрошњу, а држава не може да направи мост или систем за наводњавање? Да ли схваташ колики је то апсурд?
„Narodna banka treba da brine da količina novca u opticaju bude na pravoj meri, tj. da oslikava realnu vrednost i aktivnost privrede. To nije isto što i štampanje „kako nam dune“.
Прво тзв. народна банка (намерно малим словима) није државни орган и уопште се не бави регулисањем количине новца у оптицају. Интереси друштва су јој на последњем месту. Све је препуштено пословним банкама, што је грубо кршење Устава и закона. Иначе, количина динара је 3-4 пута мања него што би требало и то при постојећем нивоу привредних активности. А где су раст и развој? Зато привреда и пропада. Пљачке политичке олигархије су само бонус. Било би тешко и без тога. Другим речима, мора се увести ред и у банкарски сектор, по узору на рецимо Немачку. Имају дијаметрално супротан кредитно-монетарни систем, а нико у Србији то не помиње. Или рецимо двовалутни систем у Швајцарској. То су све изгледа табу теме.
Bravo Mladene. Imas moju podrsku za sve sto si napisao,ali avaj. Cuvaj se momcino da te ne proglase budalom,ako vec nisu. Ne ulapas se u sistem.
Šta trabunjaš ti čoveče? Kakve dve valute u Švajcarskoj? Jel shvataš da i sopstvenom komentaru dva puta sebi skačeš u usta?
@marko,
Ниси у току, али ево прилике да сазнаш: WIR – švajcarska lokalna ili dopunska valuta: https://www.youtube.com/watch?v=uGnpXP__OtM
Иначе, немачки банкарски систем са преко 1300 локалних (непрофитних) банака које у збиру покривају 70% тржишта кредита је супериоран и свакако пример за угледање, али чак и варијанта са локалним валутама је боља од ове наше финансијске жабокречине.
Ne trabunja, on već ti, informiši se malo.
https://www.youtube.com/watch?v=uGnpXP__OtM
WIR nije valuta. WIR je banka u privatnom vlasništvu, i tvrditi da je to valuta je kao kad bi rekli da svaki kazino u srbiji izdaje svoju “valutu”. Gledano usko akademski to jeste valuta (po tom kriterijumu i panini sličice fudbalera su valuta), ali u relanosti – nije. Jel možeš da platiš porez WIR priznanicom? Ne možeš.
Наплата пореза је везана за националну валуту (елемент државности-принуде), док је WIR добровољна допунска валута креирана из сасвим других разлога, а то је борба да се елиминише неликвидност и пад промета (вештачки изазвани од стране банкстера). Иначе, назив “WIR банка” је новијег датума (тако преименована 1998, јер су почели да се баве и класичним банкарским пословима-одобравање WIR зајмова, платне картице и сл.) До тада су се звали Wirtschaftsring-Genossenschaft (привредно друштво-задруга). Али то не мења суштину да је тако нешто у Србији мисаона именица. Мало ко је и чуо за то, иако концепт функционише већ деценијама и има изражен антирецесиони карактер. Отвори њихов званични сајт, па погледај како они себе називају (пословна мрежа, валута и банка, све у једном).
Што се казино чипова тиче, оно што циркулише унутар самог казина наравно није валута, јер се њима не врши промет добара и услуга, а сем тога по завршетку игре чипови се уновчавају за прави (ликвидан) новац. Међутим, ако би се чипови користили на улици за некаква плаћања, тј. промет на црно, тај обим издатих чипова јесте дефакто новац, тј. постају нека врста локалне валуте. Али постави себи питање, колики је то удео у БДП-у и како такве минорне трансакције могу помоћи привреди? WIR новац је нешто сасвим друго, јер се ради о милионским износима и десетинама хиљада фирми.