Poslovnik i red u Skupštini

Kako u Skupštini Srbije nastaje haos i cirkus koji gledate svaki dan na televiziji? Ko je za to odgovoran?

Pošto sam i ja, kao i vi, do 3. juna 2016. godine sednice Skupštine pratio putem malih ekrana i novinskih tekstova, mislio sam da su svi poslanici podjednako odgovorni za to. Ali od kada sam postao poslanik, i stvari počeo da pratim iznutra, promenio sam zaključak.

Da počnem sa jednostavnim i svima razumljivim primerom. Šta se dešava kada policajac počne selektivno da kažnjava pešake koji prelaze preko pešačkog prelaza na crveno svetlo? A šta kada počne da kažnjava pristrasno (tj. samo one koje ne poznaje, a prijatelje pušta da pređu nekažnjeno)? Da li nivo kršenja propisa poraste ili opadne? Da li pešaci nastave da ćutke gledaju na takvu praksu, ili počinju da prigovaraju i traže alternativna rešenja za prelazak ulice?

Selektivna i pristrasna primena zakona i propisa uvek povećava postojeći nivo kršenja i izaziva haos u oblasti koju reguliše. Isto je i u Skupštini – cirkus koji nam se svima smučio proizvod je selektivne i pristrasne primene Poslovnika u kome se nalaze pravila za regulisanje reda u Skupštini.

Ko je odgovoran za ovakvu primenu? Predsednica Skupštine i njeni zamenici. Njihova jedina dužnost (kao predsedavajućih) jeste da održavaju red u skupštinskoj sali (čl. 108), tako što će Poslovnik primenjivati neselektivno i nepristrasno. Međutim, predsedavajući se često ne drže poslovnika, odn. primenjuju ga selektivno i pristrasno, a ponekad ga proizvoljno tumače. Evo nekoliko čestih obrazaca ponašanja.

Replika (kada vas neko pomene ili pogrešno interpretira; čl. 104) Marjan Rističević, Aleksandar Martinović ili Vladimir Đukanović (svi iz SNS) mogu skoro uvek da dobiju repliku. Za razliku od njih, poslanici opozicije (pogotovo DJB i Dveri) veoma često ne mogu.

Povreda poslovnika (čl. 103). Ista ova trojka često traži reč na osnovu povrede poslovnika, ali onda počne da replicira ili vređa pojedine opozicione poslanike. Predsedavajući retko reaguju na ovakvu zloupotrebu i po pravilu im ne oduzimaju reč.

Dobacivanje. Kada poslanici SNS-a dobacuju, predsednica to toleriše, kreativno to nazivajući ”negodovanjem”. Međutim, kada poslanici opozicije dobacuju, ona ih opominje, i to na uvredljiv i ponižavaući način. (čl. 106)

Lično obraćanje iprivatni život. Kada se trojka lično obraća nekom iz opozicije ili iznosi činjenice i ocene iz njegovog privatnog života, presedavajuća uglavnom ne reaguje. Kada se poslanici opozicije obraćaju direktno, predsedavajući uvek reaguje i često im gasi mikrofon (čl. 107).

Dnevni red. Predsednica često toleriše govore kojima se poslanici ne drže dnevnog reda, iako Poslovnik to izričito zabranjuje (čl. 106).

Opomena i kazne. Do sada je poslovnik kršio veliki broj poslanika, kako iz pozicije, tako i iz opozicije. Predsedavajuća zbog toga može da izrekne opomenu ili oduzme reč (čl. 108). Ipak, slično onom primeru sa policajcem, oduzimanje reči i opomenu dobijaju isključivo poslanici opozicije. (Do kraja oktobra, novčano je kažnjeno 60 poslanika opozicije i 2 poslanika vladajuće koalicije.)

Sva ova pravila primenjuju se i na druge učesnike na sednici Narodne supštine. Recimo, na premijera ili ministre kada dođu u Skupštinu (čl. 116). Ipak, predsednica i tu pravi izuzetke kroz proizvoljno tumačenje Poslovnika. Vrhunac se odigrao u četvrtak (27.10.2016) kada su poslanici postavljali pitanja premijeru i ministrima. Premijer je, u svom stilu, u odgovorima počeo da vređa poslanike (prekršivši time čl. 107. koji zabranjuje unižavanje dostojanstva poslanika, iznošenje neistina iz privatnog života poslanika i lično obraćanje), ali niko nije mogao da mu odgovori, jer je predsednica ukinula pravo na repliku i prijavu povrede poslovnika pozivajući se na čl. 216. po kome se replika i kršenje poslovnika ne primenjuju na poslanička pitanja.

Taj član zaista postoji, ali se uopšte ne primenjuje na institut poslaničkih pitanja vladi koje se održava svakog poslednjeg četvrtka u mesecu, već na poslanička pitanja ministru u vezi s aktuelnom temom, koja se održavaju samo ako poslanička grupa to zahteva. Ovaj prvi institut odnosi se na celu vladu (čl. 204-208); ovaj drugi samo na pojedine ministre (čl. 209-216). Kada bi se čl. 216. primenjivao na poslanička pitanja, onda bi po istoj logici morao da se primenjuje i čl. 214. iz istog odeljka koji kaže da je odgovor člana vlade ograničen na pet minuta. Čl. 214. međutim, nije bio primenjen u četvrtak, a premijerovi odgovori nisu bili ograničeni.

Ovakva praksa – selektivna i pristrasna primena zajedno sa proizvoljnim tumačenjem – doprinosi haosu koji često gledate u Skupštini. Kada poslanici vide da se Poslovnik selektivno primenjuje, nivo kršenja se poveća. Kada vas neko tretira nejednako, ili vas verbalno napada, a vi ne možete da se branite, tražite alternativne načine da mu odgovorite, i tako podižete nivo agresije i verbalnog nasilja. Tako nastaje cirkus u Skupštini.

Ali reperkusije po celo društvo su opasnije. Kada građani vide da se u telu koje donosi zakone ti isti zakoni ne primenjuju, onda i oni krenu da ih krše češće nego pre. Ako želimo uređeno društvo, onda Skupština treba da bude prva koja će poštovati zakone i Poslovnik koji je sama usvojila.

Dušan Pavlović

Potpredsednik DJB