Београд на ђубрету

Сећам се свог детињства. Било је мање амбалаже, мање пластике, мање ђубрета. Живот нам је био лепши на травњацима, у београдским недирнутим баштама, на трешњама у мом насељу. Није био луксузан, али је био најбољи на свету, јер шта лепше могу деца да доживе од зелених пољана и дрвореда?

Наша деца, међутим, расту на кесама, мокрим картонским амбалажама, згаженим лименкама пуним блата, на пикавцима и згњеченим пластичним боцама.
Нема дилеме да је Београд прљавији него икада. Београд још увек није на води, али јесте на ђубрету. У оквиру акције „Доста је било ђубрета на Чукарици“ смо се мало позабавили начином на који ЈКП „Градска чистоћа“ прикупља и троши новац, тачније њиховим извештајем о пословању за 2016. годину.

Годишњи-извештај-за-2016.-годину

„Градска чистоћа“ живи и ради од наших пара и укупно је у 2016. год приходовала 5 509.829, 000 динара (око 45 милиона евра) . Око од 70% њихових укупних прихода долази преко „Инфостана“ и од директне наплате услуга предузећима, дакле тих 70% прихода њима не долази ни из каквог државног, односно градског буџета. Паре у буџетима су такође „наше“ паре, али „Градска чистоћа“ своје услуге директно наплаћује нама, грађанима, кроз „Инфостан“. Око 9% прихода њима долази од разних пословно-финансијских транскација, а око 20% процената прихода (тачније 1.079.066,000 динара, тј. око 9 милиона евра) је „Градска чистоћа“ добила из београдског буџета.

Задржимо се мало на овој ставки. Овај новац, тих скоро девет милиона евра је београдски Секретаријат за комуналне и стамбене послове пребацио „Градској чистоћи“ по основу уговора ИИИ-01-401.1-14 од 31.12.2015. То је био новац намењен чишћењу и прању јавних површина. За те паре је требало током 2016. године чистити саобраћајнице тј. улице, тротоаре, тргове, степеништа, Аду Циганлију и друге јавне јавне површине које нису у надлежности
„Градског зеленила“. Тај новац је био одвојен за послове који се углавном раде метлом или сличним помагалима. Тај новац је био намењен онима који град чисте сопственим рукама, ђубравницима или шмрковима. Онима који иду улицама и чисте. Сума није мала.

Пошто такви послови нису добро плаћени, та сума би покрила 539.533 бруто дневнице од по 2000дин. То би значило да би свакога дана у години град чистило додатних 1400 радника. Да је заиста тај новац уложен у чишћење јавних површина – верујем да би град заиста био чистији. Да је 1400 људи било на улицама (додатно у односу на чистаче које ретко и виђамо) свакога дана, верујем да би раднике у флуоресцентним наранџастим униформама много чешће виђали по улицама.

Али, шта се десило? Где су ти људи? Зашто град није чистији?

Десило се то да је „Градска чистоћа“ у својем годишњем извештају формално навела огромне површине – саобраћајнице, просторе између зграда, паркинге итд. које су наводно почистили. Они тврде да су град почистили, своју дужност по уговору извршили – а онда су остварили профит од 1.161.013, 000 динара (9.675.108 евра, дакле доста више од 9 милиона евра) и тај профит, све по закону, вратили свом оснивачу – тј. градским властима, Граду Београду.

Ако је новац већ био одвојен за чишћења јавних површина, зашто је враћен граду? Враћена сума је за око 675.000 евра већа него сума која је уопште дата „Чистоћи“ за овај посао. Како то? Добили су новац, нису урадили посао како је требало, а онда су вратили тај новац и мало више свом власнику кроз профит. Профитирали су на рачун веома лоше услуге. На крају, откуд њима право да тај новац, иако не би решио све наше комуналне проблеме, враћају власнику као профит, поред незавршеног посла? Па тај новац смо ми дали кроз уплатнице Инфостану, нисмо га давали у буџет града, дали смо га њима – да нам чисте град!!!

Да ли то има смисла? О чему се ту ради? Нико не може да нас убеди да је град очишћен како треба – а новац томе намењен је, практично, враћен у градску касу. На основу уплате из градског буџета ЈКП „Градска чистоћа“ је проглашена буџетским корисником. А онда је та уплата, и више, враћена у градску касу. Што практично значи да ово ЈКП и није корисник буџета! И не само да није, већ буџет на њима профитира.

Разуме се да је градском буџету свака уплата добродошла и да је свако ослобађање од оптерећења мелем на рану. Разуме се да је добро улепшати град, инвестирати у фонтане, споменике и остало. Али, по којој цени? Шта нам је приоритет? Да ли је у реду да у Београду ходамо кроз ђубре, док се новац који је био намењен чишћењу троши у друге сврхе? Зар није чистоћа пола здравља? С обзиром колико нам је прљав град, није ни чудо што су заразне болести толико честе, а право је чудо што их нема и више.

Морамо да знамо своје приоритете и према томе организујемо живот у граду. Иако је важно да град буде леп, ипак је важније да буде чист, зар не?

Стога, није лоше осврнути се и на кадровски састав овог ЈКП-а. У годишњем извештају није могуће утврдити каква је систематизација радних места, јер је приложен само број радника по стручној спреми у различитим секторима. С тога, можемо само да нагађамо, иако овакаве податке не би требало да нагађамо већ да, као грађани, имамо потпуни увид у исте. Но, то је друга тема.

По извештају, у „Градској чистоћи“ је 2016. године просечно радило 1616 радника. Од тога 227 у секторима правних, комерцијалних, економских и кадровских послова. Значи, око 14% укупног броја радника су обављали административне послове. Да ли је „Чистоћи“ заиста потребно толико „белих крагни“? Чак и да јесте, погледајмо у сектор „Оперативе“. То је сектор који се у овом предузећу бави директним обављањем основне делатности – они чисте, возе ђубретаре, перу, празне контејнере итд.. У „Оперативи“ је радило 1143 радника. Од 1143 радника, 274 је квалификованих, 532 са нижом стручном спремом, а 337 има средњу школу или више степене образовања. Ако претпоставимо да они који имају средњу стручну спрему нису излазили да чисте улице, то значи да у самом сектору „Оперативе“ скоро 30% људи, опет, на неки начин – „организује посао“ – што делује веома нерационално. Онда, рецимо да 274 квалификованих вози камионе и обавља сличне послове, остаје 532 са ниском стручном спремом који вероватно празне контејнере и чисте метлом и шмрком. Пошто предужеће има око 100 камиона, а три радника опслужују један камион, то значи да око 300 њих празни контејнере.

Значи, остаје око 250 људи на територији целог града који су задужени за чишћење јавних површина – метлом, или чиме год. С обзиром да има 10 општина које „Чистоћа“ „чисти“ – то значи око 25 особа по општини.

Из приложених података произилази да, на пример, целу општину Чукарица, тј. јавне површине на њој чисти 25 људи!!! Само да подсетим, Чукарици припадају и Остружница и Сремчица итд. итд. И целу ту површину чисти 25 људи???

На такав закључак наводи њихов извештај. Можда је број нешто већи, али сигурно није много већи, јер искуствено знамо да улице и тротоаре не чисте мастери – који такође има запослених у сектору Оперативе.

Затим, у извештају се помиње неких 838 радника које „Чистоћа“ повремено ангажује, али се не објашњава ништа – ни за какве послове су ангажовани, ни на које време итд.
Све у свему, „Чистоћа“, хвала Богу, не прави губитке – али да раде посао како треба – не раде. Није да не раде ништа. Избацују тоне и тоне смећа из града, али не раде на задовољавајућем нивоу, то је више него очигледно свакоме ко прошета београдским улицама.

Хајдемо да уредимо ЈКП „Градску чистоћу“ и тако уредимо и наше животе. Хајде да не живимо више на ђубрету.

Катарина Пиљановић
Доста је било Чукарица