Svedoci smo ovih dana nekoliko činova humanosti, ili na srpskom rečeno bratoljublja naših Požarevljana. Akcija za akcijom prikupljanja pomoći. Onomad za bolesno dete, juče za paketiće deci koju sistem ne vidi i Deda Mraz ne poznaje, danas da neko ne postane beskućnik.Pozdravljam, ponosim se i teši me da u nama još uvek postoji ta crta altruizma, čovekoljublja, samarićanstva. Stoga se i odlučih da pišem. Dobro je što još uvek možemo da pružimo ruku drugome u nevolji, ali zastanimo za trenutak i pokušajmo da sagledamo suštinu problema. Mi jesmo humani i to dokazujemo iz dana u dan, ali da li se negde u ovoj problematici ogleda i uloga vlasti kao predstavnika države i sistema. Činjenica je da o svemu ovome povremeno govore. No, ima tu malo licemerstva.
Zar je iskreno govoriti o negativnom priraštaju, a dozvoljavati da nam roditelji ne rade, da decu lečimo SMS-ovima, da ostvariti pravo na dečiji dodatak je skoro nemoguće..? Da li je logično govoriti o demografskom pražnjenju kao uzroku privrednog zastoja? Nije li možda suprotno? Zar nije sramota govoriti, i na taj način vređati građane, da se ne može davati socijalna pomoć jer su ljudi lenji i neće da rade , a do posla doći ravno je kao i do besplatne karte za putovanje iz snova? Odgovorna vlast uporedo razmišlja i radi na upošljavanju stanovništva i univerzalnoj socijalnoj zaštiti. Odgovorna vlast ne može da dozvoli da roditelji šestoro, troje, dvoje ili jednog deteta nemaju posao. Odgovorna vlast ne može da dozvoli da dete nema adekvatan lek, jer roditelji ne mogu da mu ga kupe.
Licemerno je kada se govori o otvaranju nekakvih šoping centara i maloprodajnih objekata kao o načinu smanjenja zaposlenih i kao o kapitalnoj investiciji. Da, licemerno je, jer u isto vreme se spremaju otkazi u nekim drugim firmama. Istini za volju otkazi su predviđeni kao vid racionalizacije u javnom sektoru. Utvrđeno je da tamo ima viškova na mestima administrativnih poslova. No, ko može da poveruje da će bez posla ostati veran partijski član na izmišljenom radnom mestu? Nije li nas iskustvo življenja u zemlji Srbiji naučilo da se mere za oporavak društva i privrede sprovode upravo na onima koji “ ispravljaju krivu Drinu“ ili na „najslabijim karikama“? Pa zar nije i naš potencijalni beskućnik žrtva jedne takve mere? Naime, osoba pred penzijom (godinu dana do starosne ) dobija otkaz. Kredit koji nije osiguran nema čime da isplaćuje. Pokretne imovine nema te sud odlučuje da joj zarad duga od oko 2000 eura zapleni kuću vrednu dvadesetak hiljada. Zamislite samo ; negde u svetu za stan, hranu i lekove moraš da imaš. To ti država omogućuje samom činjenicom da si njen državljanin.
Na kraju ovog teksta podsetimo se i predstojećih praznika; Nove Godine, Božića..Deda Mraz posećuje mališane. Kažu, samo one koji su bili dobri cele godine. Saglasni smo svi da je svako dete iskonski dobro. Onda vlasti ulažu napore da deci iz osetljivih grupa, deci iz socijalno ugroženih porodica, deci samohrahih roditelja obezbedi da ih „dobri deka“ poseti i udeli im igračke i slatkiše. Pitanje je međutim šta se dešavalo tokom cele godine kada roditelji te iste dece kucaju na vrata institucija i pojedinih predstavnika vlasti i traže pomoć. Ponekad ne traže samo pomoć već i ostvarenje svojih prava a nailaze na odgovore „fali ti jedan papir“ , „ne može, imaš zemlju“, „nije u našoj nadležnosti“… Licemerno, zar ne? Zašto se vlastodršci sete te dece samo pred Novu Godinu? Još licemernijji je način prikupljanja informacija ko su ta deca. Obično se to raadi putem škola i vrtića, ali šta je sa decom koja nisu uključena u redovan vaspitno obrazovni sistem? Tako dolazimo i do dece koju sistem ne vidi a deda Mraz „ne zna put do njihove kuće“. Srećom tu su humani ljudi koji prikupe sredstva i pošalju Deda Mraza na adresu i te dece.
Na kraju još jednom da kažem: „PONOSIM SE SVOJM SUGRAĐANIMA“ Budimo i dalje humani, ali i odgovorni prema svojim i tuđim resursima. Pažljivo pogledajte program i dela pre nego što zaokružite određeni broj na sledećim izborima.
Tatijana Stojadinović
Predsednik OO DJB u Požarevcu
Komentariši