”Можда ће бити и лепших времена али ово је наше”

Да ли да мењамо државу или држављанство?

Питање које се намеће када нас обичне мале ствари које живимо наведу да размислимо да ли је иједно друштво у оволиком моралном суноврату, да ли су још негде лажи и превара свакодневица а интегритет и одговорност само излизане речи.

И као да се сви плаше да поверују да постоје неки (млади) људи који су дигли глас против система, не да би се окористили о неки други систем, већ да би свима ставили  до знања да су у политику ушли чиста срца с циљем да зауставе пропадање и распродају своје земље, да себи, својој породици и својим суграђанима врате пристојан живот. Тужно, али ми ни тај пристојан живот немамо. Постало је очигледно коме је то у интересу.

Људи у Србији су толико пута изневерени и изиграни да сва нова лица на политичкој сцени по дифолту добијају етикету ’’исти су као и остали’’. То смо осетили након емитовања првог видео спота, иако се својски трудимо да објаснимо да нисмо исти.

Реакције су добре, порука прихваћена, једино сумњу буди баш то што се бавимо политиком. Политика је једини пут да промените систем али више нико не верује да постоји неко коме је истинска намера да од ове напаћене Србије створи уређено друштво и земљу у којој се лепо живи, земљу у којој млади остају.

А могли смо и ми ићи путем којим се све чешће иде – линијом мањег отпора и моралне странпутице па да свако од нас нађе сигурно уточисте у СНС-у или некој другог странци владајућег режима, како бившег тако и садашњег. Довољно смо виспрени, образовани и паметни, не сумњам да бисмо се добро снашли. Могли смо а нисмо, јер нисмо исти.

Ми смо млади људи чија снага и жеља за променом долази из чврсте вере, храбрости и истрајности. Непоколебљиви у сопственим уверењима, дижемо глас против лошег система, с јасном поруком шта нам смета, шта нам припада и шта желимо. А не желимо ништа више од онога што имају наши вршњаци у уређеним, нормалним земљама – пристојан живот и будућност која гарантује да ће сав труд који смо уложили у себе да нам се исплати. Овде, у нашој земљи.

Желимо да нас воде најбољи, а не да најбољи беже.

Ми смо млади људи којима је доста лажних обећања, изневерених очекивања и празних прича о бољем животу. Доста нам је свих који су од политике направили блато, издали идеале слободе за које су се наши преци изборили и дали своје животе. А они се нису борили ни за славу ни за власт, већ је једина награда тог војника потицала од знања да ће његов народ заувек бити слободан и сигуран у својој земљи. Данас би се постидели оваквих потомака.

Ми не желимо да ћутимо док се још једна корумпирана политичка елита поиграва нашом судбином. Желимо промену.

Ми желимо систем јачи од самовоље појединца, у ком иста правила важе за све. У ком није битно кога знаш, већ шта знаш. У ком није битно колико (и коме) дајеш већ колико вредиш.

Бескомпромисно критикујући све што су радиле претходне а наставила да ради ова власт, желимо да докажемо да нису сви исти, и да нас ка успеху воде принципи, вредности и уверења, а не пука жеља за влашћу.

Не знам за вас, али ја и даље верујем да искреност, храброст и солидарност нису истребљене и да су млади носиоци промене сваког друштва.

Биљана Марковић

Форум младих ДЈБ