Рециклажа политичара је одувек присутна на нашим просторима, али је у последње време узела маха. Постала је претња читавом систему управљања отпадом, али и другим сферама друштва. На почетку је неопходно да дефинишемо неке основне појмове.
“Отпадни политичар” се дефинише као политичар који је, док је био на власти злоупотребљавао јавне ресурсе и новац пореских обвезника, спроводио криминалне приватизације, намештао тендере, развијао партократију кроз страначко запошљавање, није поштовао људска права као и све друго што га чини недостојним за обављање часне функције политичара.
У најужем смислу, рециклажа представља поновну прераду отпадних материјала у производном процесу за првобитну или другу намену, осим у енергетске сврхе. Ова дефиниција је настала у време када се још није појавила нова врста отпада – “отпадни политичари”. Због тога је неадекватна и не може се применити на најновији отпадни ток.
Наиме, показало се да је поступак прераде “отпадних политичара” јако компликован и скуп зато што је унутрашња структура материјала веома деградирана, трула, док је, с друге стране, повезана јаким ковалентним везама. Са научне тачке гледишта право је чудо како сви модели “отпадних политичара” уопште функционишу. Претпоставља се да им снажне везе трулих структура омогућавају какво-такво функционисање. С друге стране, управо таква структура је разлог њиховог погубног и непредвидивог понашања, па се препоручује хитно збрињавање свих модела “отпадних политичара” у циљу заштите животне средине и очувања људске врсте.
Пошто очигледно поновна прерада није адекватно решење, остаје само употреба у енергетске сврхе. Инсинерација “отпадних политичара” би могла да се примени само под условом да се обезбеди добро пречишћавање отпадних гасова, јер при сагоревању “отпадних политичара” настају веома отровни гасови који су опасни по животну средину, а посебно по здравље људи. У складу са наведеним, дефиниција рециклаже мора претрпети велике измене. То ће бити, између осталог, предмет измена и допуна Закона о управљању отпадом који је у припреми.
За разлику од других врста отпада, код “отпадних политичара” је неопходно извршити трајну дезинтеграцију, што подразумева и уништавање свих нацрта о пројектовању модела. Ово је од суштинске важности, јер се отпадни политичари обавезно поново појављују у много опаснијим, модификованим, мутираним формама. Мање искусни истраживачи у првом тренутку могу помислити да се ради о потпуно новим моделима. Последњих година смо сви сведоци ове појаве – праве поплаве модела из деведесетих година. Разлог томе је управо то што је, отприлике пре 17 година, пропуштена прилика да се униште сви нацрти о пројектовању модела.
Од модела “отпадних политичара” који се у новије време најчешће срећу у пракси биће поменути само неки. Посебно су опасни модели из серије ЈУЛ који су класификовани као опасан отпад, од којих је најпознатији новији модел ВУЛ-ИН ЈУЛ 99 код кога је дошло до низа необичних и непознатих мутација што га чини изузетно опасним по животну средину.
Нешто мање је опасан старији модел ТРИ-ВАН ЈУЛ 91а али само зато што је првобитно пројектован за играње фолклора, па је било мало теже извршити неопходне модификације. Замисао је била да овај модел своје највеће домете оствари као фолклораш. Нажалост, дошло је до грешке, па сада имамо опасно модификовану верзију ван сваке контроле са непредвидивим понашањем. Следећа фотографија је најбољи доказ до каквих непредвидив ситуација долази када изворни нагони модела надвладају надоградњу. Постоје мишљења многих еминентних научника који сматрају да у овом случају није требало вршити надоградњу, јер је модел био идеалан за првобитну намену, о чему сведочи широк осмех и професионално уздигнута глава на фотографији:
Модели из серије СПС 90а-ш су нешто мање опасни из разлога што се базни модел, ДАЧ-ИЋ 90а, врло лако, без примене компликованих метода, може спаковати у најобичније херметички затворено коферче. Остали модели из серије се третирају незнатно модификованом техником применом познате методе коју је развио наш истакнути научник Миша банана.
Од модела из 21. века изненада се појавио један од најопаснијих ЂИ-ЛАС ДС-2005ђ. Институт за рециклажу отпадних политичара – СЈ-ВЈ у највећој тајности ради на развоју метода рециклаже овог модела. Нису познати извори финансирања ових опсежних истраживања, али су се појавиле спекулације да модел ЂИ-ЛАС ДС-2005ђ финансира сопствену рециклажу. Читава научна јавност је збуњена овим најновијим спекулација, јер је са научне тачке гледишта то потпуно нелогично, али са великим нестрпљењем очекује резултате истраживања.
Модели из серије СРС су прошли кроз навећи процес метаморфозе тако да се научници још увек споре да ли се ради о старим или потпуно новим моделима. Највеће контроверзе изазива модел СРС ВУЧ-ИЋ 93 са посебном ознаком 100:1.
Да би рециклажа “отпадних политичара” била потпуна, због феномена алокације ресурса, неопходно је мултисекторско деловање. Закон о управљању отпадом не може сам да реши ове проблеме већ се мора примењивати у садејству са новим Законом о пореклу материјала, који ће тек бити донет. Тек применом овог закона се могу очекивати значајни бенефити за животну средину и цело друштво јер се очекује реалокација изузетно вредних материјала на своја првобитна станишта са којих су противправно били алоцирани.
Драгослав Будимировић
Доста је било Савски венац
Jako lep “naucni” prikaz situacije u upravljanju otpadom u Srbiji. Gradjani sve vise lice na sakupljace sekundarnih sirovina
Kakav dobar tekst!
Bravo Gane, doktorski!
Hvala puno.
Naravno, treba iskoristiti svaku priliku da se propusti prilika.
Da se prisetimo, na prošlim predsedničkim izborima, iako je većina vašeg članstva tražila da podržite Sašu Jankovića, to se nije desilo, i prošli smo kako smo prošli.
Sad nam ni Đilas ne odgovara. Ovaj tekst je na nivou onih kurirskih kad je svakodnevno tadašnji gradonačelnik optuživan za krađe i utaje. I tako iz dana u dan, sve dok sami sebi nisu postali dosadni.
Međutim, ukoliko zaista želimo da uklonimo ove, onda sujetu sklonimo u stranu, i počnimo da se družimo. Da, da se družimo za početak. Pa će se ispostaviti da i nema toliko razlika među nama i da u društvu sa ostalima možemo da ga pošaljemo nazad u radikalnu stranku.
A možemo i da se ponašamo uvređeno, i nastavimo da se inatimo i da se ugasimo.
Nepodržavanje Saše Jankovića na predsedničkim izborima je nešto najbolje što je DJB mogao da uradi. Saša Janković je političar koji nema pojma sa svojim poslom, konstantno pravi mutne dogovore, prvo sa Šutanovcem, pa sad sa Đilasom, a imao je i ideje da traži premijersko mesto od Vučića. Organizacija mu se drastično osula upravo zbog neprincipijelne politike. Navodno se zalaže za promenu sistema a ovako pravi dilove sa ljudima koji su deo postojećeg lošeg sistema. Inače sam period vladavine demokrata 2000 do 2012 godine su obeležile spsolutno sve iste stvari koje su i sada problem: partijsko zapošljavanje, burazersko poslovanje, tajni ugovori, pljačkaške privatizacije i slično. SNS je sve to nasledio i unapredio da bude brže, jače i bolje.