Pogledajte predstavljanje i govor Milana Popovića, člana tima za Beograd. Milan (30) je diplomirani građevinski inženjer i bavi se upravljanjem projekata u energetici kao vodeći inženjer. Odbornik SO Zvezdara, predsednik OO DJB Zvezdara i član Glavnog odbora DJB.
Pre nekoliko godina nisam ni sanjao da ću sa ovako sjajnim ljudima deliti odličnu energiju koju osećam danas u sali. Tada sam imao neke sasvim druge snove. Želeo sam da kao mlad inženjer gradim svoju karijeru i život negde u belom svetu.
Da poput mnogih mojih kolega, prijatelja, i svih drugih koji su mogli negde da odu, odem i ja odavde. Smatrao sam da predugo čekam da se desi čudo. A onda sam gotovo držeći u ruci kartu u jednom smeru, shvatio da to čudo o kom sanjamo, moramo mi da stvorimo.
Ostao sam da bih umesto mostova i bezličnih nebodera u nekoj Kanadi ili Australiji, zajedno sa vama učestvovao u zidanju našeg životnog dela. U stvaranju nečega zbog čega više nijedna generacija neće poželeti da ode iz Srbije.
U Dosta je bilo sam osetio energiju i video nadu da zaista možemo nešto da promenimo. Mi nismo samo politička stranka, mi smo ideja koja se prvi put rodila u Srbiji. Ideja koja se oseti prilikom svakog našeg rukovanja. Ta ideja zdrave i transparentne države ne trpi čekanje. Zato mi nismo oni koji čekaju, mi smo ljudi koji ne odustaju.
Iako sam dvometraš – moram vam priznati da nisam vičan sportu. Ali sam u političku arenu ušao da se borim i da pobedim. Ušao sam jer ne vidim sebe kako sa tribina negodujem jer nam arče državu ovoliko dugo koliko ja imam godina.
Ta borba nije nimalo laka. Naprotiv, mnogi su govorili da politika nije za nas, da smo mi amateri i nemamo šta tu da tražimo. Pitaju se što im smetamo, što se ne sklonimo i pustimo ih da vršljaju po svom.
Ja neću ustuknuti jer se previše mladih i pametnih ljudi zauvek povuklo. Jer ovo je moja zemlja, a ne njihova država. Zato sam danas ovde pred vama, sa vama, posvećeniji cilju više nego ikad.
Danas više ne sanjam da se budim u nekoj drugoj, lepšoj zemlji. Zajedno sa svim hrabrim, istrajnim i nepokolebljivim ljudima iz Dosta je bilo svakodnevno radim na tome da od Srbije stvorimo to čudo zvano uređena zemlja.
I u tom poslu krećemo od Beograda. Stvorićemo uslove da mladi ljudi ovde stvaraju, raduju se, osnuju svoje porodice. Uradićemo nešto što niko nije do sada.
Oporezovaćemo neizgrađeno građevinsko zemljište stečeno u pljačkaškim privatizacijama. To je ogroman izvor prihoda, od kog se u uređenim državama grade metroi, bulevari, škole, bolnice, vrtići i gotovo sva gradska infrastruktura.
Znam da vam ove i mnoge druge stvari zvuče pomalo neverovatno. Ali znam i verujem da sve što obećamo, možemo i hoćemo da ispunimo. Kako to znam? Tako što smo mi svoji ljudi, mi nikome ništa ne dugujemo i ni sa kim nismo pravili tajne dilove.
Potpuno smo nezavisni i odlučni u nameri da menjamo sistem. Pogledajte nas, mi smo novi, neukaljani i kredibilni ljudi u politici. Ja se svoje članske karte ne stidim, jer nisu svi isti. Mi zaista jesmo poptuno drugačiji od drugih! I zato ponosno stojim danas ovde i glasno kažem dosta je bilo!
Kad sam prvi put cuo pricu Sase Radulovica poverovao sam da je on vesnik snage koju sam , po zakonu akcije i reakcije , ocekivao da se pojavi kod nas . Verujem da Srbi ne ljube lance . Ratovali smo vekovima sa najjacim imperijama sto je znak da smo nepromisljeni ali je i dokaz kakav odnos imamo prema ugnjetavanju. Vrednosti prenesene sa kolena na koleno u nekim kucama i danas zive i nisu vremenom odbacene . Upravo mlade sokolove iz tih kuca cekam jer akcija ugnjetavanja primitivaca je postala nepodnosljiva a jos teze je gledati kako primitivizam postaje obrazac vaspitavanja narednih generacija.
Sad kad vidim fizionomije tih mladih ljudi [njihova lica odisu postenjem , hrabroscu i oni odlicno znaju gde da usmere svoje ‘maceve’]verujem jos jace da su konacno stigli i da sledi reakcija.
Nadam se da cemo biti ponosni u buducnosti na sebe ako ove snage urede drzavu sto nije poslo za rukom nijednom juznom narodu kroz istoriju i da cemo biti uzor nasem okruzenju koje ce sa osecajem ljubomore gledati na nas.
Kad sve saberemo bolje je narednim generacijama ostaviti uredjen sistem nego bilo kakvo materijalno bogatstvo jer ce ga lako u tim okolnostima sami steci.