Svake godine u Beogradu se u proseku dogodi 4223 požara i eksplozija u kojima deset ljudi smrtno strada, a 91 lice bude povređeno. Od toga, na Novom Beogradu bude 387 požara, sa u proseku, jednim smrtno stradalim i sedam povređenih. Kada dođe do požara na ovoj opštini, vatrogasci dolaze iz Zemuna i sa Voždovca. Jer, ma kako to neverovatno zvučalo, Novi Beograd, iako najveća opština u Beogradu, nema svoju vatrogasnu stanicu.
Skupština grada usvojila je plan generalne regulacije mreže vatrogasnih jedinica, čime su obezbeđene lokacije za 22 stanice od čega bi se dve nalazile na Novom Beogradu. Jedna velika u Bloku 40 (na uglu Bulevara Milutina Milankovića i Omladinskih brigada) i jedna manja u privrednoj zoni duž autoputa. Plac vatrogasne stanice u Bloku 40 je površine 10.461 m² i dozvoljena je gradnja objekta ukupne površine 9000 m². Plan izgradnje stanice je naknadno promenjen, pa je na tom mestu trebalo da bude izgrađen Centar za vanredne situacije u okviru kojeg je vatrogasna stanica. Međutim, stanica nije građena zbog toga što su se na predviđenoj parceli nalazile barake koje su bivši radnici građevinskog preduzeća ,,Ratko Mitrović” godinama koristili kao privremeni stambeni smeštaj i bilo je neophodno ukloniti ih. Tokom naredne tri godine, od 2007, gradske vlasti nisu ništa uradile po tom pitanju. (1)
Godine 2010. proverom je utvrđeno da skoro svi stanari baraka imaju prebivalište na drugim adresama, osim trojice za koje je preduzeće “Ratko Mitrović” obećalo da će im obezbediti drugi smeštaj. Ipak, te godine nije ništa izgrađeno, a jedino šta je “poraslo” bili su planovi. Na istoj parceli tada je isplanirano da se izgradi i Štab za rukovođenje vanrednim situacijama i Republički centar 112. Po tom planu, Komandno administrativni centar biće smešten četvorospratnoj zgradi, dok će u drugom delu fizički jedinstvenog objekta biti garaža sa 11 mesta za vatrogasna vozila i prostorije za dnevni i noćni boravak vatrogasaca spasilaca. Ujedno, planiran je i toranj visok 25 metara koji će biti korišćen za uvežbavanje intervencija na visini. (2) Ipak, ni naredna, 2011. godina nije išla na ruku Novobeograđanima jer tadašnje rukovodstvo MUP-a umesto izgradnje odlučuje da iznajmi zgradu i u nju useli novoosnovani Sektor za vanredne situacije. Epilog: G.P. je uhapšen 2014. godine, a za tri godine Interkomercu je iz budžeta isplaćeno 567.792 evra. (3)
Dakle, ni deset godina nakon toga što je određena lokacija, vatrogasci nisu tu stigli i zato Novi Beograd nije bezbedan. Jasno je da je našem gradu nužna hitna decentralizacija vatrogasnih aktivnosti sa republike na Grad Beograd. Ali, kao i u većini stvari, i ovde je važnija partijska knjižica nego sigurnost i životi ljudi.
Kako, na primer, izgleda kad se partokratija umeša među vatrogasce bilo je vidljivo 2013. godine, u delu prepiske Sindikata vatrogasaca Srbije povodom najavljenog prijema u službu (radni odnos) sa jedne strane i zainteresovanih (budućih) vatrogasaca. Odatle se vidi da su potencijalni vatrogasci upućeni da traže partijske veze da bi bili angažovani. U 2015. godini u novinama se pojavila informacija da je član orkestra Lepe Brene primljen u Vatrogasnu spasilačku brigadu Beograd kao pripravnik u 45. godini. Tada je vozio komandanta Vatrogasno spasilačke brigare, što nikada nije demantovano.
Iste godine gradonačelnik Siniša Mali izjavio je: “Do kraja godine biće završena manja vatrogasna stanica na Novom Beogradu, a cilj nam je da, shodno potrebama Uprave za vanredne situacije, izgradimo ukupno pet takvih stanica širom grada. Time će biti pokriven mnogo veći broj lokacija i stanovnika, a vatrogasci će moći brže da stignu do određene lokacije.“ Mali je dodao i da će pokušati da pronađe donatore koji će pomoći u nabavci opreme za vatrogasce. Sa planirane dve vatrogasne stanice na Novom Beogradu došlo se do toga da može i jedna manja, a “opremićemo je kad i ako nađemo donatore”. Treba reći da je te godine Ruska Federacija donirala Srbiji 14 vatrogasnih vozila vrednih 9,2 milona dolara. Vozila su prošla tehnički pregled ali su ostavljena da čame u vatrogasnim depoima, jer vlasti nisu voljne da plate osiguranje za njih. (4) Sada se na gašenje požara ide vozilima u proseku starim 28 godina, a u upotrebi su i vozila stara 40 godina.
Od evropskog standarda da na hiljadu ljudi ide jedan vatrogasac, Beograd i Srbija ne dobacuju ni do polovine. Beogradu nedostaje oko hiljadu vatrogasaca, dok ukupno Srbiji sa Beogradom nedostaje između tri i četiri hiljade ljudi. Prema dostupnim podacima, u Srbiji ih je nešto preko tri hiljade (a potrebno je 7.000) od čega u ih je Beogradu nešto preko šest stotina (a potrebno je 1.700). U ovaj broj verovatno ulaze i ljudi preuzeti 2011. godine iz Ministarstva odbrane i Ministarstva životne sredine, što statistiku dodatno čini lošijom, jer nisu u pitanju obučeni vatrogasci, već ljudi koji rade u administraciji i uživaju povlastice u obliku primanja i uvećanog radnog staža. Ove godine je raspisan konkurs za 100 vatrogasaca, što je nedovoljno i sramotno. (5)
Postoje, doduše, i oskudne informacije o udruživanju građana za navedene probleme. Nije sporno udruživanje građana (i države), sporno je koliko plaćamo za nešto što ne postoji.
Na Novom Beogradu vode se čak tri Dobrovoljna vatrogasna društva koja su upitno funkcionalna.
Na slikama se nalazi Opštinski vatrogasni savez sa Novog Beograda (privatna arhiva). (6)
DVD KADINJAČA
Osnovano je 1978. godine i ima zastupnika, Branislavu Đorđević. Društvo se vodi kao član Vatrogasnog saveza Beograd.
OPŠTINSKI VATROGASNI SAVEZ
Osnovano je 1987 godine, a zastupnik je Ružica Belanović. I ovo društvo vodi se kao član Vatrogasnog saveza.
DVD BEOGRADSKE ELEKTRANE
Osnovano 1992. godine, a zastupnik je Zoran Jovanović.
Nikada, ni za jedno od navedenih organizacija u poslednjih deset godina nije se čulo da je učestvovalo u gašenju bilo kojeg požara na Novom Beogradu. Jedino što je bilo vidljivo jesu ostaci objekta u Gandijevoj 59. Ružica Belanović i Zoran Jovanović vodili su se kao potpredsednik i predsednik Vatrogasnog saveza Srbije. Belanović je i dalje aktivna u službi MUP. Ova slabo postojeća ili nepostojeća Društva imaju otvorene račune kod Vojvođanske banke i na sajtu Narodne banke Srbije i danas se vode kao aktivni.
Što se tiče samih Novobeograđana, može se reći da se u datim okolnostima nisu snašli. Većina stambenih zgrada/ulaza su bez PP opreme, jer je pokradena još devedestih godina. Prema podacima iz JP “Gradsko stambeno”, 2012. godine u Beogradu od 15.000 hidranata u čak 13.000 nedostaju vatrogasna creva. U 14.000 stambenih zgrada ili oko 60% odsto stambenog fonda (koliko održava JP “Gradsko stambeno”) trebalo bi da ima više od 20.000 protivpožarnih aparata po ulazima, a ostalo ih je svega 3.200. Malobrojni zaintersovani predsednici zgrada i stanari muče se sa nezaintersovanom većinom stanara ili ljudima kojima to predstavlja prevelik finasijski trošak. (7) U poslednjih devet godina Novi Beograd je preživeo 3.491 požara i eksplozija, povređeno je 79 lica i smrtno je stradalo 10 ljudi.
Navedeni problem sa vatrogasnom službom Opštine Novi Beograd prikazan je kroz aktivnosti republičkih vlasti, sindikata i nevladinog sektora. Zaključak je da su to sve bila kvazi rešenja bez ozbiljne zainteresovanosti za sigurnost ljudi. Ta pseudo rešenja bila su u funkciji svega, samo ne u funkciji bezbednosti. Od prebacivanja zaposlenih sa jednog na drugo radno mesto, indirektnog ucenjivanja i uslovljavanja “traženjem veze” onih koji traže posao, do verovatne zloupotrebe dobrovoljnih društava kao paravana za izvlačenje budžetskog novca. Ne umemo da iskoristimo ni dobra iskustva dobrovoljnih vatrogasnih društava drugih zemalja (a koja je moguće u datim okolnostima preneti kod nas), gde vatrogasci dobrovoljci čine čak 70% vatrogasaca.
Moguće rešenje ovog problema leži u u decentralizaciji. Vatrogasne aktivnosti treba preneti sa republičkog na nivo Grada Beograda. U praksi to znači da vatrogasce treba izdvojiti iz Sektora za vanredne situacije. Na taj način ćemo ujedno rasteretiti MUP od bavljenja nečim što mu po prirodi stvari nije u opisu posla. Potrebno je uvesti obaveznu trogodišnju protivpožarnu inspekciju višespratnica bez koje neće biti moguće osigurati stambeni objekat. Inspekcija bi utvrđivala da li je PP oprema na svom mestu, da li su doneta pravila zaštite od požara, da li je istaknut plan evakuacije i postupanja na vidljivo mesto. Dužnost opštine bila bi da nabavi protivpožarne aparate ili creva i mlaznice ukoliko zgrade imaju hidratantske ormariće. Takođe, uvesti minimalno obavezno osiguranje od požara, poplave i zemljotresa na nivou opštine, čijim bi se delom finansirala lokalna vatrogasna stanica. Opština bi mogla da uplaćuje osiguranje kod privatnih osiguravajućih društava, to bi bilo urađeno po Zakonu o javnim nabavkama i u najveću moguću korist poreskih obveznika.
Eventualna korupcija i zloupotreba ovlašćenja u oblasti protivpožarne zaštite mora se kontrolisati i adekvatno sankcionisati. Manje opštine bile bi pod teritorijalnom pripadnošću vatrogasne jedinice veće opštine, taj pravac bi sledio i novac od obaveznog minimalnog osiguranja. Vatrogasna stanica Novi Beograd imala bi oko 45 profesionalnih vatrogasaca raspoređenih u tri smene. U njihov rad bili bi uključeni članovi dobrovoljnih vatrogasnih društava koji bi za to dobijali neki oblik novčane naknade. Ovakvo rešenje omogućilo bi sprovođenje EU standarda i principa supsidijarnosti.
Aleksandar Jaćimović
Dosta je bilo Novi Beograd
1 Dnevne novine – Večernje novosti – 27.09.2008.
2 Dnevne novine – Politika – 13.04.2010.
3 Dnevne novine – Blic – 20.11.2014.
4 Dnevne novine – Blic – 12.04.2017.
5 Dnevne novine – Politika – 09.01.2009.
6 Trag o postojanju vatrogasnih stanica od papira, ili bolje reći na papiru možete pogledati: na sajtu Vatrogasnog saveza Beograda.
7 Dnevne novine – Politika – 07.04.2012.
Komentariši