Погледајте представљање и говор Ивана Станојевића (33), члана тима за Београд, мастера за европске интеграције, асистента на Факултету политичких наука и одборник ДЈБ у Скупштини општини Вождовац.
Од када сам уписао Факултет политичких наука, многи ме питају шта се тамо учи? Мој отац је дипломирани машински инжењер и он ми и дан данас поставља то питање.
Једна од најважнијих ствари која се изучава на политичким наукама су правила која усмеравају понашање људи. Односно како политички систем утиче на људе. Зашто је Јужна Кореја богатија од Северне? Исти народ, иста култура и вера, али различити системи.
Наш систем је труо!
Људи су одустали и одлазе из Србије више него икада!
Старији мисле да ништа не може да се промени, јер су толико пута били преварени и разочарани.
Млади мисле да је гласање бесмислено, јер све ионако зависи од великих сила. То је можда тачно када су у питању светске теме, ЕУ, НАТО или светска економска криза. Али гужва у јавном превозу, зато што неко на Славији гради фонтану од два милиона евра на ову беду, то зависи од само нас.
О фонтани и другим проблемима је доста речено, међутим мене више боле теме о којима се више ни не говори. Као да смо се помирили са “судбином” да неке ствари код нас не функционишу и не могу да функционишу. Систем нас је скувао као жабе.
Пре два месеца смо у Доста је било организовали позивни центар. Сваког дана из 17 општинских одбора зовемо своје комшије и разговарамо о локалним проблемима и решењима. Занимљиво је да Београђани не помињу домове здравља. Човек би помислио
да живимо у Норвешкој и да све савршено функционише.
Међутим, људи не помињу здравство зато што су од њега одустали. Само се надају да их мука неће натерати да иду код лекара. Да се понижавају у бесмисленом чекању, лажном заказивању, уласцима преко реда, упутима, рецептима, перипетијама. Помирили су
се са “судбином”.
Колико пута вам је мука од помисли да треба да идете код лекара? Када после напорног радног дана смогнете снаге и времена да одете код лекара, а тамо вам кажу да не могу да вас приме јер нисте предали књижицу на почетку смене у 13:30?
Која запослена особа може да оде и преда књижицу у сред радног времена?
Онда вас у невери пошаљу да ви питате докторку да ли ће моћи да вас прими! Као да је то ствар њене добре воље, а не вашаг права на здравтвену заштиту?
Наравно, није докторка крива, она се школовала да вас лечи, а не да се бави администрацијом и организовањем пријема. Ни медицинска сестра није крива. Она се школовала да буде техничка испомоћ лекарима, а не да организује систем рада у дому здравља. Они раде за бедне плате, у нереалним условима и под огромним притиском.
Лекари нису криви, крив је систем!
На срећу, систем је могуће променити!
Замислите ситуацију да дођете у дом здравља, пријавите се на шалтеру, тамо вам кажу где да сачекате, онда вас убрзо позову и приме на преглед. Замислите да вам не очитају буквицу што нисте дошли у пола 2 и да вам не задају радни задатак да откријете који доктор може да вас прими. Замислите да не морате да молите да будете примљени, него само дођете и они вас приме.
Да ли је то могуће?
Наравно да је могуће, само треба да променимо систем. Неко ће рећи да то већ постоји у приватним клиникама, и заиста постоји. Приватни домови здравља су уредни и чисти, људи који тамо раде су пријатни и расположени. Наравно, све има своју цену. Све то морате додатно да платите и то не мало за наше услове.
Међутим, замислите следеће правило.
Замислите да поред изабраног лекара, можете да бирате и дом здравља. Државни или приватни. Изаберете дом здравља и држава том дому здравља уплати ваше следовање здравственог осигурања. И онда када вам није добро идете у дом здравља за који ви мислите да је најбољи.
Ако вас држава не присиљава да идете код државног фризера или у државни сервис за компјутере, не би требало ни да вас тера да идете у државни дом здравља.
Решења већ постоје. Не треба политичари да измишљају топлу воду, већ само да створе систем који ће омогућити људима да користе та решења.
Сви би били задовољни и грађани и докторке и медицинеске сестре.
Право на избор треба да буде светиња. Зато желимо да променимо систем. Желимо да вратимо моћ грађанима да бирају најбоље за себе. У свим областима. Да укинемо монополе и буразерску економију, да подстакнемо конкуренцију. Уколико људи знају
да им плата зависи од задовољства грађана, третираће вас као у најфинијим угоститељским објектима.
Да бисмо променили систем, треба нам ваша помоћ и подршка. Свако од вас може да допринесе. Од тога да се укључите у наш рад на развоју јавних политика, до тога да следећи пут када неко каже:
“Сви су они исти”, ви одговорите:
“Није тачно! Нису сви исти! Људи из Доста је било ће променити систем и ја их подржавам у томе!”
Нисмо сви исти! Доста је било!
Хвала вам!
Ovo je glupa ideja i ako imate državno zdravstveno osiguranje, morate da imate i državne bolnice!
Inače ćete otvoriti još jedno savršeno mesto za korupciju, i što je najgore ta zaštita će da uzme najgore iz oba sveta, i kapitalističkog i “socijalističkog”.
Jedino što će da se desi je da će da svi “pređu” na privatne bolnice, koje će država delom da pokriva a vi ćete ili plaćati papreno na vrh doprinosa koje vec dajete, ili ćete dobijati zdravstvenu zaštitu prema kojoj će ova državna k jeste izgledati ko san. Samo kad vidite da vam drzavna bolnica odbije operaciju jer košta više od 5000 evra (po novoj nabijenoj ceni jer već deo para uzimaju državi) pa morate da ispljunete još 10000 da bi vas operisali jer u državnoj ne može jer ih niko više ne finansira.
Dalje, mnoge razvijene zemlje imaju problema sa državnom zaštitom i u npr. Kanadi ćete isto tako čekati na specijalistu i po par meseci da vas pregleda i Engleska je počela toliko da kuburi sa NHS-om da se već javljaju “Tačerovci” da se sve privatizuje, pa se opet drže daleko od tih ideja.
Ajde da ne kopiramo Amerikance u baš svemu, ne moramo baš sad da budemo debeli poput njih i da vozimo ona kolica za debele u Wallmart-u
Humano društvo, kakvom nadam se težimo, podrazumeva neotuđivo pravo svakog pojedinca na rad, lečenje i obrazovanje. Humano društvo nije ni kapitalističko ni komunističko ni socijalističko. U dosadašnjoj istoriji civilizacije još nije postojalo niti postoji. Postoje samo manje ili više, uglavnom neuspeli polušaji stvaranja takvog društva.
Jednako pravo svakog člada Društva na rad lečenje i obrazovanje nije utopija. To je moguća i ostvarljiva realnost, ako VEĆINA odluči da tako bude.
Proces stvaranja Humanog društva nije jednostavan, lak i brz. Početak je najteži. Treba početi. Taj početak je ,,Dosta je bilo,, sa idejama koje nosi i sa ljudima koji će ideje ostvriti.
Moguće je stvoriti zdravstveni SISTEM u kome pojedinac može da bira ustanovu u kojoj će se lečiti i lekare koji će Ga lečiti. Preduslov je jak i finansiski stabilan budžet koji odvaja dovoljna sredstva za zdravstvo. Jak budžet podrazumeva jaku privredu, pre sevega proizvodnju koja će budžet puniti. Preduslov jake privrede podrazumeva nulti stepen kriminala i korupcije u Društvu. SISTEM u kome niko neće moći da se bogati bez rada ili pljačkom rada drugih članova društva. Moguće je izgraditi takav sistem putem APSOLUTNE kontrole svih novčanit tokova. Sve je moguće ako postoji dobra volja i SVEST o tome, da HUMANO društvo nije utopija i iluzija već neophodna potreba daljeg napretka CIVILIZACIJE.
@Mico,
Drugim recima, zelite ‘humanu diktaturu’? Ja zelim slobodno drustvo. Humanost je humana samo ako je bazirana na slobodnoj volji pojedinaca. Ako pojedinac ne zeli da bude human, vec ga sistemom na to terate, onda to vise nije ni slobodno, ni humano drustvo, vec diktatura. Demokratija nije diktatura vecine, kako se u Srbiji to smatra. Zbog cega smatrate da je vasa definicija humanog drustva ona prava?
Zamislite da vam dodje poznanik kome je potrebna pomoc. Ako resite da coveku pomognete i date mu svoj novac – to je human i hvale vredan gest. Ako umesto toga uzmete pistolj i naterate nekog drugog da vasem poznaniku da novac – to je pljacka. Uvek imajte na umu ko treba da finansira vase humane zelje i akcije – to ce vam dati i odgovor da li ste zaista humani ili ste obican lopov….
Problem javnog zdravstva je prisutan u svim zemljama sveta. Svim. I uvek se vrti izmedju 3 aktera – zdravstvenog sistema, pacijenata i sistema osiguranja koje to treba da plate. Kada pogledate zemlje zapada, zdravstvo je neizbezna tema i svi shvataju da je to izuzetno skup sistem koji uzima 10 do 15% GDPa. U Srbiji smo se naucili da je zdravstvo ‘besplatno’ i shodno se tako i ponasamo. To sto zovemo RFZO je glupost. Taj fond niti pravi polise, programe, niti procenjuje rizike, niti optimizuje svoja davanja – samo proknjizava neke fiktivne fakture i evidentira uplate. Ideja da vi imate imovinu u tom fondu i da odredjujete kome ce taj fond da vrsi isplate je glupost. Najveci korisnici ovog fonda su ljudi koji u njega nista ne uplacuju – penzioneri, nezaposleni, deca, studenti… To se vise ponasa kao paralelan poreski i budzetski sistem nego kao fond…. Sa druge strane, lekare ne placate po ucinku vec su u platnom razredu a stidljivo se najavljuje korekcija osnovne zarade prema ucinku…
Na kraju, malo matematike… Uzmimo da drzavni lekar opste prakse pregleda 40 pacijenata na dan. Pregledaju nekad i do 60, ali mislim da je 40 neka norma. To je 880 pacijenata mesecno. Bruto plata lekara je oko 80000 hiljada dinara, neka i to povecamo na 88000. Znaci da drzavnom lekaru platite infrastrukturu i 100 dinara po pregledu…. Privatni pregled u Novom Sadu kosta izmedju 2000 i 3000 dinara. Zaista mislite da ce 100 dinara fond prebaciti privatnom lekaru, a vi iz dzepa platiti ostatak i da ce to znacajno promeniti sistem???
Ne znam šta da kažem osim da bi potpisao sve što ste rekli a za autora teksta da je 99% pročitao pamflet Američke Liberterijanske Partije ili je odgledao jedno 50 sati Ron Pola na YouTube-u (jeste, dekica je car, svi ga gotivimo, ali su mu rešenja za sve da se Amerika vrati u 1776-u). Čak se nešto nije ni potrudio da nađe originalan primer, već je uzeo frizere (dobro nije uzeo mobilni telefon kao drugi primer, još popularniji među republikancima)
@Autor, ne zaboravite da ste ovim bukvalno copy+pasteovali CATO.org program (Liberterijanski “Think Tank”), a kako su ti genijalci pogrešili u ama baš svakoj stvari koju su pokušali da predvide, ne bi se bas držao njihovih ideja.