Пројекција

Шта је то пројекција? Пројекција је један од најпознатијих механизама одбране. Састоји се од тежњи и склоности особе да своје жеље, импулсе или садржаје подсвести који нису прихватљиви за сопствени его, пројектује на друге особе приписујући им сличне особине. (Дефиниција преузета са Википедије.)

Управо тај механизам одбране често користе разноразни функционери Српске напредне странке и сателита им како би оно што раде, планирају да раде, говоре и мисле приписали својим политичким противницима.

Тако нам није страно да рецимо из срца Народне скупштине један народни посланик, познат по томе што је изјавио да су му мишеви “појели” 3.000 тона кукуруза које му је држава уступила на чување уз више него пристојну апанажу, а за чије чување је претходно узео кредит како би подигао силосе, а који никад није вратио, да погрдно говори о “свом колеги пољопривреднику”. И док говори о свом “колеги пољопривреднику” он никад не говори о својим мишевима, кукурузу, силосима и проневери коју је извео. Све лепо пројектује на “колегу пољопривредника”.

Није нам страно ни то да председник државе често, обраћајући се грађанима Србије, говори да су сви (сем њега) нерадници, неспособни и неталентовани да свој живот самостално организују и воде. И док говори о томе како он види грађане Србије, никад не говори о томе да нема ниједан дан радног стажа и да велику захвалност за позицију на којој се налази дугује томе што је био сенка свог “политичког” оца и томе да је само добар “послушник” који се нашао на правом месту и у право време. Све оно што јесте он пројектује на грађане.

Пројекције могу бити оћутане, када се оно што се пројектује ипак подудара са истином, у целости или делом, а могу изазвати и неслагање, као што је рецимо случај са великим бројем грађана који су способни да воде своје послове, који су вредни и посвећени па се од њих пројекција једног најобичнијег нерадника само одбија остављајући горак укусу у устима – да ли је могуће да нас овакакв мрзитељ води у било какву лепшу будућност?

Модел оваквог одбрамбеног понашања се пресликава и на све ниже структуре унутар њихове организације. Нема тог нижерангираног функционерчића који се не труди да што боље заличи на своје горепоменуте идоле.

Све до појаве Доста је било на политичкој сцени Србије то им и није било толико тешко имајући у виду да су и они пре њих радили то исто.

Него, да се вратим на оно због чага и пишем овај текст…

У слободно време “разгледам” сајт општине Земун, посебно секцију “јавне набавке”. Тамо сам наишла на многе нелогичности у располагању средствима у и онако скромном општинском буџету. Једна од ставки која је изгледа испровоцирала нижерангиране општинске функционере да се на последњој седници вербално обрачунају са мном, наравно – храбро кад ја нисам ту, је и то што сам пронашла податак да се из општинског буџета редовно штампају Земунске новине које служе као страначки пропагандни материјал који се дели у Земуну на штандовима Српске напредне странке.

Након што сам документовала то што раде, пронашла уговоре у вредности од око пет милиона динара којима штампају своје страначко гласило новцем свих наших суграђана, након што сам их на неколико локација у Земуну ухватила како Земунске новине деле на страначким штандовима и након што су их о свему томе пропитивили одборници Доста је било на последњој седници Скупштине ГО Земун они су, а шта би друго и могли, прибегли пројекцији.

Извређаше они мене тако “храбро”, али без мог присуства, за говорницом Скупштине ГО Земун. Навели су, ни мање ни више него њих тројица, да их ето јадне уходим по Земуну “службеним аутомобилом Народне скупштине и то недељом и да је све то плаћено новцем грађана Србије”.

А истини за вољу догодило се следеће. Једног недељног јутра пођох по хлеб и намирнице у оближњу продавницу. Испред продавнице беше штанд Српске напредне странке, поред штанда пар активиста и један одборник, а на штанду, погађате – Земунске новине. Узела сам примерак новина са штанда, активисти то са осмехом дочакаше, вероватно су помислили – ево је подршка… А ја, шта ћу, отворим прву страну, покажем им да новине штампа, тј. плаћа Општина Земун, па њима и одборнику лепо објасним колико је погрешно све то што раде и одборника питам: Да ли знате да сте на једној од седница гласали за усвајање општинског буџета у којем је једна од ставки и ове новине? Одборник на све то рече: Не сећам се. Одборник који се не сећа расправе о буџету?

Питала сам се неко време након те седнице одакле им уопште идеја да од мог приватног аутомобила помисле да је службени и то скупштински? А онда се сетих налепнице за паркинг, налепљене у горњем десном углу шофершајбне, на којој је и застава Србије… Дакле, од налепнице за паркинг је овај геније одборник помислио да је ознака за службени аутомобил, па ту генијану идеју пренео својим страначким колегама. Њих тројица, један за другим, од чега предњачи монолог председника Скупштине препун увреда на мој рачун, изређаше се тако храбро за говорницом и то све због тога што су од једне обичне налепнице помислили да је ознака за службени аутомобил.

Да закључим, они су покушали пројектовати на мене оно што би они урадили да су на мом месту оправдавајући сопствену глупост и злоупотребу.

Особе које се служе пројекцијом тешко прихватају критику за сопствене лоше потезе. Од оних којима су лаж и пројекција средства за борбу не можемо очекивати напредак. Они нису у стању да се промене јер једино чиме се воде је краткорочна лична корист уз непрекидно омаловажавање оних који им указују на грешке. А ја нећу одустати.

Татјана Мацура
народна посланица
председница ОО Доста је било Земун