Projekcija

Šta je to projekcija? Projekcija je jedan od najpoznatijih mehanizama odbrane. Sastoji se od težnji i sklonosti osobe da svoje želje, impulse ili sadržaje podsvesti koji nisu prihvatljivi za sopstveni ego, projektuje na druge osobe pripisujući im slične osobine. (Definicija preuzeta sa Vikipedije.)

Upravo taj mehanizam odbrane često koriste raznorazni funkcioneri Srpske napredne stranke i satelita im kako bi ono što rade, planiraju da rade, govore i misle pripisali svojim političkim protivnicima.

Tako nam nije strano da recimo iz srca Narodne skupštine jedan narodni poslanik, poznat po tome što je izjavio da su mu miševi “pojeli” 3.000 tona kukuruza koje mu je država ustupila na čuvanje uz više nego pristojnu apanažu, a za čije čuvanje je prethodno uzeo kredit kako bi podigao silose, a koji nikad nije vratio, da pogrdno govori o “svom kolegi poljoprivredniku”. I dok govori o svom “kolegi poljoprivredniku” on nikad ne govori o svojim miševima, kukuruzu, silosima i proneveri koju je izveo. Sve lepo projektuje na “kolegu poljoprivrednika”.

Nije nam strano ni to da predsednik države često, obraćajući se građanima Srbije, govori da su svi (sem njega) neradnici, nesposobni i netalentovani da svoj život samostalno organizuju i vode. I dok govori o tome kako on vidi građane Srbije, nikad ne govori o tome da nema nijedan dan radnog staža i da veliku zahvalnost za poziciju na kojoj se nalazi duguje tome što je bio senka svog “političkog” oca i tome da je samo dobar “poslušnik” koji se našao na pravom mestu i u pravo vreme. Sve ono što jeste on projektuje na građane.

Projekcije mogu biti oćutane, kada se ono što se projektuje ipak podudara sa istinom, u celosti ili delom, a mogu izazvati i neslaganje, kao što je recimo slučaj sa velikim brojem građana koji su sposobni da vode svoje poslove, koji su vredni i posvećeni pa se od njih projekcija jednog najobičnijeg neradnika samo odbija ostavljajući gorak ukusu u ustima – da li je moguće da nas ovakakv mrzitelj vodi u bilo kakvu lepšu budućnost?

Model ovakvog odbrambenog ponašanja se preslikava i na sve niže strukture unutar njihove organizacije. Nema tog nižerangiranog funkcionerčića koji se ne trudi da što bolje zaliči na svoje gorepomenute idole.

Sve do pojave Dosta je bilo na političkoj sceni Srbije to im i nije bilo toliko teško imajući u vidu da su i oni pre njih radili to isto.

Nego, da se vratim na ono zbog čaga i pišem ovaj tekst…

U slobodno vreme “razgledam” sajt opštine Zemun, posebno sekciju “javne nabavke”. Tamo sam naišla na mnoge nelogičnosti u raspolaganju sredstvima u i onako skromnom opštinskom budžetu. Jedna od stavki koja je izgleda isprovocirala nižerangirane opštinske funkcionere da se na poslednjoj sednici verbalno obračunaju sa mnom, naravno – hrabro kad ja nisam tu, je i to što sam pronašla podatak da se iz opštinskog budžeta redovno štampaju Zemunske novine koje služe kao stranački propagandni materijal koji se deli u Zemunu na štandovima Srpske napredne stranke.

Nakon što sam dokumentovala to što rade, pronašla ugovore u vrednosti od oko pet miliona dinara kojima štampaju svoje stranačko glasilo novcem svih naših sugrađana, nakon što sam ih na nekoliko lokacija u Zemunu uhvatila kako Zemunske novine dele na stranačkim štandovima i nakon što su ih o svemu tome propitivili odbornici Dosta je bilo na poslednjoj sednici Skupštine GO Zemun oni su, a šta bi drugo i mogli, pribegli projekciji.

Izvređaše oni mene tako “hrabro”, ali bez mog prisustva, za govornicom Skupštine GO Zemun. Naveli su, ni manje ni više nego njih trojica, da ih eto jadne uhodim po Zemunu “službenim automobilom Narodne skupštine i to nedeljom i da je sve to plaćeno novcem građana Srbije”.

A istini za volju dogodilo se sledeće. Jednog nedeljnog jutra pođoh po hleb i namirnice u obližnju prodavnicu. Ispred prodavnice beše štand Srpske napredne stranke, pored štanda par aktivista i jedan odbornik, a na štandu, pogađate – Zemunske novine. Uzela sam primerak novina sa štanda, aktivisti to sa osmehom dočakaše, verovatno su pomislili – evo je podrška… A ja, šta ću, otvorim prvu stranu, pokažem im da novine štampa, tj. plaća Opština Zemun, pa njima i odborniku lepo objasnim koliko je pogrešno sve to što rade i odbornika pitam: Da li znate da ste na jednoj od sednica glasali za usvajanje opštinskog budžeta u kojem je jedna od stavki i ove novine? Odbornik na sve to reče: Ne sećam se. Odbornik koji se ne seća rasprave o budžetu?

Pitala sam se neko vreme nakon te sednice odakle im uopšte ideja da od mog privatnog automobila pomisle da je službeni i to skupštinski? A onda se setih nalepnice za parking, nalepljene u gornjem desnom uglu šoferšajbne, na kojoj je i zastava Srbije… Dakle, od nalepnice za parking je ovaj genije odbornik pomislio da je oznaka za službeni automobil, pa tu genijanu ideju preneo svojim stranačkim kolegama. Njih trojica, jedan za drugim, od čega prednjači monolog predsednika Skupštine prepun uvreda na moj račun, izređaše se tako hrabro za govornicom i to sve zbog toga što su od jedne obične nalepnice pomislili da je oznaka za službeni automobil.

Da zaključim, oni su pokušali projektovati na mene ono što bi oni uradili da su na mom mestu opravdavajući sopstvenu glupost i zloupotrebu.

Osobe koje se služe projekcijom teško prihvataju kritiku za sopstvene loše poteze. Od onih kojima su laž i projekcija sredstva za borbu ne možemo očekivati napredak. Oni nisu u stanju da se promene jer jedino čime se vode je kratkoročna lična korist uz neprekidno omalovažavanje onih koji im ukazuju na greške. A ja neću odustati.

Tatjana Macura
narodna poslanica
predsednica OO Dosta je bilo Zemun