Функција директора у установама културе одређена је Законом о култури.
Одредбе које се односе на статус вршиоца дужности након што му истекне мандат су донекле недоречене, по многим мишљењима.
Међутим, то није тако. У Закону о јавним службама, чланом 12 је прописано да ће се на оснивање, организацију и рад установа применити прописи који се односе на предузећа, ако законом није другачије одређено. Законом о јавним предузећима (члан 52 ст.5) је прописано да права, обавезе и овлашћења која има директор јавног предуећа има и вршилац дужности директора.
Даље произилази да мандат директора престаје истеком периода на који је именован, што се примењује и на случај вршиоца дужности директора. Стога, вршилац дужности директора коме је истекао мандат обавља послове директора без законске основе.
Што се тиче установа културе, чији је оснивач Град Вршац, као што су Дом омладине и Градски музеј Вршац чијим в.д. директорима је истекао мандат 08.07.2017. године, односно 04.11.2017. године, управни одбори ових установа нису расписали јавни конкурс за избор директора 60 дана пре истека мандата в.д. директора тих установа.
Стога није испоштована одредба члана 35 ст. 2 и 3 Закона о култури.
У ову групу “висећих директора” спада и в.д. директор “Технолошког парка” ДОО Вршац (чији је оснивач такође општина Вршац) који је именован на период од једне године, почев од 08.07.2016. године, а коме је истекао мандат 08.07.2017. године. У овом случају надзорни одбор “Технолошког парка” ДОО Вршац је требало да именује директора, у складу са оснивачким актом друштва. Али, он то није учинио.
Пошто је усклађен оснивачки акт Технолошког парка са Законом о привредним друштвима, поставља се питање зашто Општина именује директора Технолошког парка, када се у Закону о привредним друштвима и у оснивачком акту Технолошког парка наводи да надзорни одбор разрешава и именује директора.
Дана 26.12.2017. поново су именовани вршиоци дужности директора Дома омладине, научно технолошког парка ДОО Вршац и Градског музеја.
Образложење једног одборника СНС (који се иначе позивао на Закон о јавним предузећима, “Службени гласник РС” бр. 119/12, 116/13 и 44/14, а који је престао да важи доношењем Закона о јавним предузећима “Службени гласник РС” бр. 15/2016) је да постоји само препорука да се највише два пута именује исто лице за вршиоца дужности, а да нема ограничења у погледу поновног именовања.
И то је још један пример нетачног тумачења Закона о јавним предузећима јер према актуелном Закону се наводи прецизно у чл. 52 ст. 3, да “Исто лице не може бити два пута именовано за вршиоца дужности директора.
Не може се дакле довека продужавати в.д. стање, без законског основа и разлога.
Такође, поставља се питање зашто није раније донето решење о именовању, већ је то тек сада урађено, након истека шест месеци.
Све наведено доприноси правној несигурности, услед неспровођења постојећих законских решења и њиховог произвољног тумачења. Грађани би требали бити свесни ових пропуста и њихових негативних последица, те због неспровођења закона и других прописа које су сами донели, ускратити подршку онима који крше прописе, те на тај начин наносе штету правној сигурности.
Филип Мохора
Секретар ГО ДЈБ Вршац
Коментариши