Кад зелени динар добија другу боју

Скупштина Србије је у децембру 2015. године, без публицитета, усвојила измене Закона о буџетском систему. Тада је, између осталог, уведена одредба по којој су наменски приходи остали само донације, кредити и самодопринос. Сви остали, до тада наменски приходи утврђени посебним законима, преведени су у опште, што значи да држава може буџетски новац да користи за било које намене и распореди га на било које кориснике.

Стручна јавност није реаговала, и широј јавности је промакла суштина – да је тиме успостављен опасан и добро сакривен партократски механизам, који омогућава власти да новац наплаћен од грађана и привреде за неку намену или услугу закида, како би на другој страни „крпила рупе“ или наставила са расипањем. Партократија тако неће морати да штеди на себи, на партијском запошљавању, надуваним тендерима, услугама по уговору, већ ће то чинити закидањем тамо где очекује најмању политичку штету.

Уместо да применом прописа и финансијском дисциплином обезбеди наменско трошење, власт је изменила закон и јавним приходима укинула наменски карактер. Оно што су министарства, општине, јавна предузећа раније чинили противзаконито без икаквих последица, сада могу да чине у складу са законом. Проблем решен. Након две године примене, можемо у пар примера приказати размере штете ове погубне политике.

Пример 1: Закон о заштити животне средине прописује републичке и локалне накнаде за загађивање. Збир прихода од накнада је износ који републичка, покрајинска и локална власт наменски мора да утроши за заштиту животне средине, кроз буџетски фонд. Уколико се не изврше све активности и не потроше сва средства, неискоришћени износ се, у складу са Законом о буџетском систему, преноси у наредну годину.

Због малверзација које нису добиле судски епилог, Скупштина Србије је у септембру 2012. године укинула републички Фонд за заштиту животне, који није постојао у наредне 4 године. У том период, укупни приходи републичког буџета од „еколошких“ накнада били су већи од 20 милијарди динара (годишње између 5 и 6 милијарди), али је тај новац, у недостатку фонда, потрошен за друге намене. Током 2016. године, поново је основан фонд, под називом Зелени фонд. С обзиром на раније године, у 2017. години могло се очекивати више од 6 милијарди динара прихода. Међутим, Законом о буџету за 2017. годину, расходи Зеленог фонда планирани су на само 2,29 милијарди динара.

Стање је једнако неповољно и на локалном нивоу. У више од 80% општина расходи буџетских фондова мањи су од прихода од накнада. У периоду 2010-2016 укупна разлика између наплаћеног и потрошеног новца је више од 6,5 милијарди динара, збирно за све општине. У Програмима фондова приметно је значајно смањење планираних расхода. Са 6,4 милијарди динара, колико су збирно све општине планирале у 2015. години, износ је смањен за 20%, на 5,2 милијарди динара у 2016. години. За ово смањење не постоји оправдање, јер су у исто време приметно порасли приходи, како текући од накнада, тако и пренети из претходне године. Једини разлог смањења видимо у укидању наменског карактера средствима од накнада, што су општине искористиле у првој години примене.

Тако су неодговорне и расипничке власти на свим нивоима за 6 година „појеле“ више од 30 милијарди динара „еколошког“ новца, мало против, мало у складу са законом.

Одличан пример како „зелени“ динар лако добија другу боју имамо у Вршцу. Ту је за заштиту животне средине у 2016. години, планирано 70 милиона динара. Међутим, у ребалансу буџета за исту годину, за исту намену планирано је само 11,8 милиона динара. Како је те године било 61,2 милиона динара прихода од накнада, град је пренаменио 50 милиона динара. Да ће се ова пракса и убудуће примењивати, указује да је у буџету за 2017. годину у фонду планирано 12 милиона, а за 2018. годину 16 милиона динара.

Пример 2: Пo Закону о пољопривредном земљишту (члан 71), средства од закупа државног пољопривредног земљишта су 60% приход републике (у аутономној покрајини 30% приход Републике и 30% приход покрајине), а 40% приход локалне самоуправе на чијој територији се земљиште налази. По истом Закону, средства се користе наменски, за реализацију годишњег програма (на пример, за уређење атарских путева, опремање и рад пољочуварске службе, чишћење канала, одбрану од града, итд). У 2015. и 2016. години, општине у АП Војводини су за ове намене потрошиле за око милијарду динара мање него што су од закупаца наплатиле. Такође, у буџету АП Војводине за 2018. годину планирано је 2,25 милијарде динара прихода од закупа, док су расходи на програме уређења земљишта планирани на 1,65 милијарди. Ако се планирани приходи остваре, војвођански паори ће са 600 милиона динара финансирати друге потребе АП Војводине. Након сушне године, уместо да се паорима помогне, они ће плаћати цену партократије.

Пример 3: Законoм о безбедности саобраћаја на путевима прописано је да се новац од казни за саобраћајне прекршаје распоређује 70% републичком и 30% буџету локалне самоуправе, на чијој територији је прекршај учињен, уз наменско коришћење за унапређење безбедности саобраћаја. По извештају Државне ревизорске институције, у 2015. години, од 25 контролисаних општина и градова, код њих 9 није било анализе ставки у буџету које се односе на приходе и расходе у вези са саобраћајним прекршајима. Код осталих 16 општина, приходи од казни били су укупно 107,7 милиона динара, а расходи за програме безбедности саобраћаја тек 34,2 милиона динара. Само њих 4 имало је расходе за ову намену, а у случају једне општине, расходи су били једнаки приходима.

Ово су само мали примери, који дају обрисе механизма и последица. Када следећи пут будете слушати самохвалоспеве власти о „фантастичним резултатима“ фискалне консолидације, одличним оценама ММФ-а и смањењу дефицита, знајте да сте то платили смањењем плата и пензија, повећањем пореза и накнада, али и ђубриштима, прљавим рекама, загађеним ваздухом, запуштеним заштићеним природним добрима, лошим и скупим комуналним услугама, неуређеним атарским путевима, замуљеним каналима, већом штетом од града и поплава, лошијом безбедношћу саобраћаја, итд.

Решавање проблема јавних финансија закидањем на виталним јавним потребама није одрживо. Странка „Доста је било“ ће одмах по преузимању републичке власти укинути све штетне законе који омогућују системску партократију. Вратићемо наменски карактер јавним приходима, а наменско коришћење гарантоваће професионалне и независне државне институције, које ће спроводити прописе, а не страначке инетресе. Уштеде ћемо остварити на главним „генераторима“ дефицита, на прескупој и неефикасној државној управи, и на јавним предузећима губиташима, која воде неспособни партијски кадрови.

Доста је било!!!

Дејан Максимовић, Вршац

Посланик у Скупштини АП Војводине