Ауторски текст Политика Спољна политика Трговина

Промашај на Брду код Крања

Српска премијерка Ана Брнабић тврди да је задовољна управо окончаном посетом Словенији, разговорима које је са тамошњим руководством водила на Брду код Крања, као и трговинском разменом две земље. Како је навела међусобни промет скочио је током 2017. за чак 16 одсто и премашио 1,5 милијарди долара, док се Словенија на листи инвеститора у Србију нашла на озбиљном 8. месту.

Али бројке показују и нешто чиме Србија никако не би смела да буде поносна. А то је да у овој размени Словенија пролази далеко боље. Продала нам је робу вреднију неколико десетина милиона долара од оне коју је од нас пазарила. Ако се имају у виду несразмерна величина територија две земље као и број становника, јасно је да ће наши пословни људи имати о чему да размишљају.

Ипак, главна тема о којој је Брнабићка разговарала са домаћинима, премијером Миром Цераром и председником Борутом Пахором, према очекивањима, била је ситуација на Косову и појачани притисци на Србију да пристане на фактичку сецесију своје јужне покрајине. Домаћини нису могли гошћи да кажу ништа ново у односу на оно што је пре тога чуо шеф српске државе Алесандар Вучић у разговорима са председником Европског парламента Антониом Тајанијем, приликом његове недавне посете Београду. А то је да су у Бриселу, практично, већ донели одлуку на штету Србије и да од ње неће одступити. Осим ако се околности на терену драстично не промене. Словенци на то могу само немо да климну главом.

Истини за вољу, Словенија није баш најбоље место за приче о сецесији. Сетимо се, сада већ давне 1991. У разговорима између тадашњих републичких председника Милана Кучана и Слободана Милошевића изречено је српско „да“ на захтев Словенаца да се издвоје из тадашње СФР Југославије и крену својим путем у Европу. Сада можемо само да нагађамо да ли су поменута двојица могли да претпоставе шта ће та одлука значити, не само за опстанак заједничке државе већ и за потоњу трагичну судбину Хрватске, Босне и Србије. У сваком случају, управо из Брда код Крања је кренула лавина која је убила много људи широм заједничке земље, а преживеле, практично, довела до руба пропасти.  

А можда је то само несрећна коб овог атрактивног места. Подсетимо, ту су својевремено боравили и Томислав Николић и Александар Вучић, па и неки од најутицајнијих светских политичара. Поменимо само сусрет некадашњег америчког председника Џорџа Буша и његовог још увек активног руског колеге Владимира Путина.

Вреди подсетити и на Самит земаља Западног Балкана из 2010. који је оцењен као – потпуни дебакл. Овом скупу нису присуствовали многи којима је ту по службеној дужности било место. Посебно челници Европске уније. Такође, представници Србије и Косова ни у једном тренутку нису сели за заједнички сто не би ли почели какве-такве преговоре. Поједини словеначки коментатори су чак устврдили да организаторима није било ни стало да конференција успе. Једноставно, било је то „прање руку“ које је потом проузроковало само додатну напетост у Србији, у јужној покрајини, па и у већем делу Балкана. Наравно, без Словеније.

Укратко, можда премијерка Брнабић и може да буде задовољна разговорима са домаћинима. Посао је посао. Али ти разговори ни на који начин неће унапредити политичку ситуацију на простору који се дефинише као „западни Балкан“. И неће спречити оно што су пропустили, или нису хтели да ураде, Милошевић и Кучан…

Пише: Слободан Самарџија

Доста је било

Доста је било

Коментариши

Кликни овде да поставиш коментар