Evropa zbog Kosova izdaje sopstvene principe
Evropska unija je spremna da zarad „rešenja statusa Kosova“ prekrši jedan od svojih osnovnih principa – konsenzus u odlučivanju. Tako najavljuju iz Brisela gde je juče Evropska komisija (EK) obelodanila svoju „Strategiju za proširenje EU na zapadni Balkan“, kao i uslove i rokove po kojima bi najavljeno trebalo da bude sprovedeno. Naime, kako se saznaje, odluka o tome, kao i svemu što bi trebalo da je prati, mogla bi biti doneta – preglasavanjem!
Bio bi to istorijski korak unazad, kojim bi se EU i definitivno odrekla ideje na kojoj je zasnovana 1. novembra 1993. u holandskom gradu Mastrihtu. Dalji razvoj situacije moguće je unapred predvideti: Evropa bi se ponovo pretvorila u zajednicu nejednakih, što bi bilo samo korak ka uspostavljanju već viđenog sistema vladavine velikih i ekonomski moćnijih članica nad ostalima.
Takvim činom odlučujuću reč u funkcionisanju evropske porodice, a posle odluke Velike Britanije da se distancira od pomenutog društva, svakako bi sebi prigrabile Nemačka i Francuska. Usledilo bi samododeljivanje pomenutim zemljama statusa najpovlašćenijih, preciznije, onih koji bi iz svega za sebe izvlačili najveću korist. Na šta bi ličila takva Evropa može se suditi imajući na umu istorijske pouke: prohujale svetske ratove, višedecenijsku ideološku podelu na istok i zapad, balkanski košmar uzrokovan raspadom Jugoslavije devedesetih godina prošlog veka…
A sve u vezi sa Kosovom izazvano je neobjašnjivom i hitnom potrebom da se južna pokrajina i definitivno odvoji od Srbije. Da joj se dodeli status nezavisne države, da se ista primi u EU, Ujedinjene nacije, druge međunarodne organizacije i, naravno – NATO. Da li bi, i na koji način, funkcionisala takva nova država, i da li bi to uopšte bila u stanju, za sada se malo ko izjašnjava. Sve što može da se nasluti je da bi prema planovima Vašingtona i Brisela, a sudeći prema situaciji na terenu, celo Kosovo, praktično, bilo pretvoreno u još jednu veliku američku vojnu bazu, i ništa više.
Najkonkretnija prepreka na tom puta, za sada, je odlučno odbijanje Španije da prizna kosovsku samostalnost, ili prihvati sličan čin secesije u bilo kojoj drugoj evropskoj zemlji, pošto bi time širom bila otvorena vrata i nastojanjima njene pokrajine Katalonije da dobije status suverene države. Objektivno, nije Špancima toliko stalo do Kosova, ali do Katalonije svakako jeste. I u Madridu nisu spremni da se iste odreknu. Bez obzira na cenu.
Ali, plan Evropske komisije idealno se uklapa u zahuktalu kampanju za izbore u Beogradu. Barem kada je reč o Aleksandru Vučiću i njegovoj Srpskoj naprednoj stranci. Predlog EK, praktično, abolira sve njegove tvrdnje da za južnu pokrajinu čini sve u najboljem interesu tamošnjeg srpskog življa i Srba uopšte. Ali, eto…
Daje mu za pravo da o Kosovu više uopšte ne razmišlja. Kao da nije predsednik i tog dela, još uvek srpske, zemlje. Daje mu za pravo i da kritikuje one koji o Kosovu razmišljaju državnički jer, neko drugi je to već uradio umesto njih.
To navodi na sumnju da su u EK odlučili da Vučiću izađe u susret ne bi li isti obezbedio pobedu SNS-a u Beogradu, a čiji izbori se tumače kao test raspoloženja birača na nivou cele Srbije. Eventualna uspešna saradnja dve strane omogućila bi Evropljanima da i definitivno dozvole Amerikancima da stave svoju šapu na kosovski deo Balkana. Vučić nakon svega sigurno ne bi imao nikakvih primedbi.
Naravno, niko i ne pominje šta bi eventualnim nametnutim rešenjem u južnoj pokrajini išta dobili, bilo tamošnji Srbi, bilo njihove komšije Albanci. Da li bi usvajanje odluke opasne po jedinstvo Evrope uticalo na povećanje sigurnosti svih naroda na kontinentu, pa i onih u južnoj srpskoj pokrajini? Da li bi obezbedilo pad stope kriminala, bolje uslove života, više radnih mesta, veće zarade. Negde na evropskom tlu ili u srpskoj pokrajini, svejedno.
I ko bi bio garant svega navedenog? Novopodeljena Evropa to svakako ne bi bila u stanju. A to bi moglo da bude i te kako opasno…
Autor: Slobodan Samardžija
U vezi Kosova i Metohije i njegovoe dalje budućnosti, valja se malo podsetiti, barem poslednjih 20 godina. Rezolucija 1244 SB UN je suspendovala suverenitet Srbije na Kosovu i Metohiji, ali ga nije ukinuo! Valja se podsetiti detalja koji su predhodili usvajanju pomenute Rezolucije. Kina (a ne Rusija) je uspela u foto finišu pred donošenje Rezolucije da u istu uvede par “formalnosti” (a đavo leži u sitnicama) da se vlast na (a ne kako je bilo predviđeno u Američkoj verziji – NAD Kosovom) Kosovu i Meothiji “prenosi” na privremene (a ne na prelazne institucije u Američkoj verziji). Uz to ista Rezolucija predviđa da se na Kosovo i Metohiju vrati do 1000 oosblja tada SRJ (a sada Srbije) jer aneksom 2 Rezolucije 1244 predviđeno je da vojsku i poiliciju SRJ zamene snage NATO. Rezolucija ne tretira šta će biti sa organima vlasti zatečenim na Kosovu i Metohiji. Svaka vlast u Srbiji od 2 000.god. nije insistirala na povratku države Srbije na Kosovu i Metohiji već je ustupala deo po deo suvereniteta privremenim institucijama na Kosovu i Metohiju. Sadašnja vlast je u odricanju države Srbije na Kosovu i Metohiji otišla najdalje!
Od sadašnje vlasti se traži da “hitno napravi” pravno obavezujući sporazum sa Prištinom. Sadašnja vlast želi da se odrekne Kosova i Metohije, ali joj u Briselu ne veruju, pa zato i traže da se pravno obavezujući sporazum sa Prištinom potpiše i sprovede pre ulaska Srbije u EU a za uzvrat joj obećava podršku za prijem u EU po nekom “indikativnom” datumu za prijem.
Sve što ste napisali u tekstu u vezi Kosova i Metohije je tačno, ali treba nešto uraditi protiv očigledne anti državne politike koju vodi sadašnja vlast u Beogradu. Ovakva politika vlasti u Srbiji odgovara svima: i Briselu i Prištini i Vašingtonu i (donekle) i Moskvi. Jedini istinski gubitnici u svemu ovome su Srbi sa Kosova i Metohije i država Srbija.
Bravo za komentar,Nebojsa!
Ja razumem žar borbe protiv Vučića i nezadovoljstvo prema odluci Evrope da ukine konsenzus u odlučivanju (premda kakav je to konsenzus ako su slabije zemlje zarad “viših” ciljeva i do sada glasale pod pritiskom – ali dobro, barem je konsenzus bio na papiru, što i nije nebitno), ali ovaj tekst kao da je pisan da opravda beskonačnu borbu za zadržavanje Kosova koje je, svi znamo, IZGUBLJENO. Kao da ga je Boris Tadić pisao i ostali “hamletovski” junaci koji bi malo ovo malo ono i koji, s moje tačke gledišta, zaslužuju duboko prezrenje jer ne uviđaju interes sopstvenog naroda. Borba za prava srpskog naroda na Kosovu i zaštita naših kulturnih dobara je jedino o čemu treba brinuti, a Kosovo kao teritorija ionako više nije naše, nikada to više neće biti i ne treba da bude, jer bi u suprotnom mi od toga imali više štete nego koristi. A ja nisam spremna da dam podršku onome ko Kosovo želi samo na papiru da bi imao čime da se okiti.
Brkaju se pojmovi. U svojoj više od milenijuma dugoj istoriji postojanja Srbija je više ne mala nego imala Kosovo i Metohiju u svom sastavu ali ni jedna vlast (do ove sadašnje) nikada nije rekla da Kosovo i Metohija nije deo Srbije, iako nije bilo formalno u sastavu Srbije. Još je Milan Rakić kao konzul Srbije u Skoplju početkom 20. veka pišući o stanju Srba na Kosovu i Makedoniji psao da su najodgovrniji za tragičan položaj u kome je tada bilo srpsko stanovništvo na prostoru Kosova i Metohije i Makedonije na prvom mestu turska kriminalna vlast, na drugom mestu kriminal Arbanasa prema Srbima a na trećem mestu vlast Srbije koja se kriminalno odnosi prema problemu položaja srpskog stanovništva na Kosovu i Metohiji. Tako je to i danas. Postoji razlika u tome što umesto kriminalne Turske uprave, danas kriminalna uprava Euleksa, SAD-a i Eu na Kosovu i Metohiji.
Još jednom, SB UN je Rezolucijom 1244 suspendovao suverenitet Srbije na Kosovu i Metohiji (ali ga nije ukinuo – to su radile kriminalne i korumpirane vlasti Srbije od 2 000.god.). Ako imate vremena pogledajte polednji interviju Zorana Đinđića gde je rekao suštinu problema Srbije oko Ksoova i Metohije, posebno od 28 min. https://www.youtube.com/watch?v=sqffTPzBrxI
Nisam sigurna da razumem šta se tačno hteli da kažete, ali vam u svakom slučaju hvala što ste me podsetili na ovaj intervju i što sam ga sada ponovo odgledala i još jednom se uverila koliki je gubitak ova zemlja pretrpela sa ubistvom Đinđića.
Mislio sam u vezi Vašeg stava da je Kosovo i Metohija za nas izgubljeno i da nikada neće biti u sastavu Srbije. Istorija, ukratko sam napisao, kazuje obrnuto, a ona je učiteljica života. Lepo je to pokojni Đinđić zapazio…. da ako obezbedite sva prava Srbima na Kosovu (a toga ni izbliza nema) niste rešili status države Srbije.
Što se tiče EU (ima svoju misiju EULEKS) ona je mogla u poslednjih 20 godina mogla da je htela na Kosovu i Metohiju uspostavi sve one standarde koje traže od nas. Naravno oni to nisu uradili i Kosovo koriste samo za ucenjivanje Srbije! Kakve priče o poštovanju medijskih, ljudski, radnih… prava u Srbiji! Ta se prava u poslednjih 20 (a naročito od 2012.god.) brutalno krše i to sve u prisustvu EU (naročito po pitanju rascvetale korupcje i kriminala) koja još vlasti u Srbiji nagrađuje svakojakim pohvalama i pomoći (finansijske, političke).
Najbolje da smo svi lepo u 15-16 veku postali Turci
O Kosovu se svasta prica, ali slabo ko ima neku viziju. Setite se Garasaninove ideje o Velikoj Srbiji? Ista se ostvarila u Jugoslaviji, ne u nekoj super srpskoj kraljevini. Jugoslavija se raspala, a da tadasnji politicari nisu imali viziju i na vreme shvatili da je onakva SRFJ mogla uci odmah u EEZ, danasnju EU. Danas niko ne vidi da je interes Srbije da i Kosovo i Srbija sto pre udju u EU. Imovina, kultura, sloboda kretanja, versko nasledje, sve ce se bolje cuvati u okviru EU nego kukanjem iz Beograda i delovanjem tajnih sluzbi… Nije ovde stvar odricanja vec gledanja onoga sta je interes i sta je ostvarivo i po kojoj ceni. Srbija sve manje utice na zivot na Kosovu, kapacitet da bilo sta korisno uradi je sve manji, a sposobnost da smeta i ometa iako jos postoji je takodje vremenom sve manja. Pozivanje na Spaniju i Kataloniju i neka nada po pitanju stava Spanije je sve samo ne pametna. Katalonija zeli nezavisnost i dobice je. Ne mozete vladati teritorijom ‘remotely’ ako vas narod tamo ne zeli… Rusija, Kina? Navedite mi jednu zemlju saveznicu ove dve na koju biste zeleli da Srbija lici?
Odlican tekst