ДЈБ ће решити проблем канализације у целом граду, депоније ће постати извор зараде а не заразе

Да се рециклира ђубре, а не пропали политичари.

Грађани заслужују град без смећа и депонија. Када добијемо поверење Београђана, увешћемо систем рециклаже и трајно решити питање контејнера, санираћемо и оштро санкционисати све дивље депоније. Депоније смећа морају постати извори прихода, а не трошка и загађења.

Решићемо питање пречишћавања отпадних вода и прекинути директно изливање канализације у Саву и Дунав.

Београд је једина престоница у Европи која нема фабрику за пречишћавање отпадних вода, већ оне иду ди­рект­но у Са­ву и Ду­нав. Судећи према бројкама, између једне четвртине и једне трећине београдских домаћинстава нема прикључак на канализациону мрежу. У ову групу спадају мештани насеља Овча, Борча, Крњача, Калуђерица… а неки делови града уопште немају канализацију.

Тамо где канализације нема у употреби су простори за одлагање отпадних вода тзв. септичке јаме, чије одржавање је постало луксуз за многобројне суграђане.

Услугу чишћења септичких јама пружају градско Јавно-комуналано предузеће и приватне фирме.  “Градска чистоћа” наплаћује 4.450 динара један долазак возила капацитета 4,5 кубика,а за камион од 11 кубика треба платити 10.890 динара. Колико често треба празнити јаме зависи од више чинилаца, а један је конфигурација терена и дужина коришћења.

Ово представља значајан издатак за већину грађана који све теже живе, па се многи сналазе како знају и умеју. Кроз цеви и ископане канале фекалије испуштају у локалне речице, потоке, њиве или једноставно оставе септичке јаме да се преливају и да саме отичу низ улицу.

Београд нема систем управљања отпадом а последица тога је огроман број дивљих депонија. Из буџета се годишње издваја 20 милиона динара за ову намену, али град је упркос томе све прљавији. Градски секретар за заштиту животне средине који је 9 година обављао ову функцију, уместо да буде позван на одговорност, награђен је министарским местом и сада је министар за заштиту животне средине.

По загађењу ваздуха, Београд се може поредити са најзагађенијим градовима у региону и као сваки велики град, има велике проблеме са буком и саобраћајем. Београд има систем мониторинга за контролу квалитета ваздуха. Ипак, тај систем није био у могућности да пружи одговоре на кључна питања о опасностима којима су грађани били изложени током акцидентног загађења проузрокованог пожаром на градском сметлишту у Винчи. Разлог томе је што не постоје уређаји за мерење свих потребних загађујућих материја у таквим ситуацијама.

Доста је Било сматра да је могуће водити одговорну политику и из градског буџета издвојити средства којима би се покрили трошкови потребни за решавање проблема дивљих депонија, одржавање канализације и чишћење септичких јама наших суграђана.

Уместо што милионе евра троше на намештене тендере, бесмислене фонтане, јарболе и новогодишње осветљење, градске власти тај новац треба да уложе у решавање елементарних проблема свих грађана, као што је изградња канализације и чишћење септичких јама.