Da se reciklira đubre, a ne propali političari.
Građani zaslužuju grad bez smeća i deponija. Kada dobijemo poverenje Beograđana, uvešćemo sistem reciklaže i trajno rešiti pitanje kontejnera, saniraćemo i oštro sankcionisati sve divlje deponije. Deponije smeća moraju postati izvori prihoda, a ne troška i zagađenja.
Rešićemo pitanje prečišćavanja otpadnih voda i prekinuti direktno izlivanje kanalizacije u Savu i Dunav.
Beograd je jedina prestonica u Evropi koja nema fabriku za prečišćavanje otpadnih voda, već one idu direktno u Savu i Dunav. Sudeći prema brojkama, između jedne četvrtine i jedne trećine beogradskih domaćinstava nema priključak na kanalizacionu mrežu. U ovu grupu spadaju meštani naselja Ovča, Borča, Krnjača, Kaluđerica… a neki delovi grada uopšte nemaju kanalizaciju.
Tamo gde kanalizacije nema u upotrebi su prostori za odlaganje otpadnih voda tzv. septičke jame, čije održavanje je postalo luksuz za mnogobrojne sugrađane.
Uslugu čišćenja septičkih jama pružaju gradsko Javno-komunalano preduzeće i privatne firme. “Gradska čistoća” naplaćuje 4.450 dinara jedan dolazak vozila kapaciteta 4,5 kubika,a za kamion od 11 kubika treba platiti 10.890 dinara. Koliko često treba prazniti jame zavisi od više činilaca, a jedan je konfiguracija terena i dužina korišćenja.
Ovo predstavlja značajan izdatak za većinu građana koji sve teže žive, pa se mnogi snalaze kako znaju i umeju. Kroz cevi i iskopane kanale fekalije ispuštaju u lokalne rečice, potoke, njive ili jednostavno ostave septičke jame da se prelivaju i da same otiču niz ulicu.
Beograd nema sistem upravljanja otpadom a posledica toga je ogroman broj divljih deponija. Iz budžeta se godišnje izdvaja 20 miliona dinara za ovu namenu, ali grad je uprkos tome sve prljaviji. Gradski sekretar za zaštitu životne sredine koji je 9 godina obavljao ovu funkciju, umesto da bude pozvan na odgovornost, nagrađen je ministarskim mestom i sada je ministar za zaštitu životne sredine.
Po zagađenju vazduha, Beograd se može porediti sa najzagađenijim gradovima u regionu i kao svaki veliki grad, ima velike probleme sa bukom i saobraćajem. Beograd ima sistem monitoringa za kontrolu kvaliteta vazduha. Ipak, taj sistem nije bio u mogućnosti da pruži odgovore na ključna pitanja o opasnostima kojima su građani bili izloženi tokom akcidentnog zagađenja prouzrokovanog požarom na gradskom smetlištu u Vinči. Razlog tome je što ne postoje uređaji za merenje svih potrebnih zagađujućih materija u takvim situacijama.
Dosta je Bilo smatra da je moguće voditi odgovornu politiku i iz gradskog budžeta izdvojiti sredstva kojima bi se pokrili troškovi potrebni za rešavanje problema divljih deponija, održavanje kanalizacije i čišćenje septičkih jama naših sugrađana.
Umesto što milione evra troše na nameštene tendere, besmislene fontane, jarbole i novogodišnje osvetljenje, gradske vlasti taj novac treba da ulože u rešavanje elementarnih problema svih građana, kao što je izgradnja kanalizacije i čišćenje septičkih jama.
Komentariši