U Beogradu 100.000 ljudi sa invaliditetom, a specijalizovan prevoz obezbeđen samo za 150

Gotovo da ne postoji sfera u kojoj roditelji s malom decom, trudnice, stariji sugrađani i osobe sa invaliditetom nisu diskriminisane. Jedna od njih je, bez sumnje, usluga prevoza Gradskog saobraćajnog preduzeća Beograd (GSP). Poznato je da GSP Beograd posluje neprofitabilno.

Na godišnjem nivou, iz budžeta grada Beograd izdvaja se oko 200 miliona evra za finansiranje gradskog prevoza, a neefikasne mere prinudne naplate karata ljudima koji ga svakodnevno koriste nisu dale željene rezultate. Prljavi i rasklimani autobusi, vozači koji tokom vožnje razgovaraju telefonom, visoka cena karte, faktori su koji dodatno destimulišu građane da se s poštovanjem odnose prema ovoj javnoj usluzi.

Pored toga, čak i tako nakaradno organizovani javni prevoz nedostupan je mnogim građanima. Primera radi, osobe sa invaliditetom koje za kretanje koriste kolica ili neko drugo pomagalo najčešće ne mogu da uđu u tramvaje i autobuse čak i ako vozila imaju platformu, jer su autobuska i tramvajska stajališta nepristupačna. Iskustva ljudi koji se upuštaju u ovaj vid avanture najčešće su negativna. To je najčešće uslovljeno nepostojanjem jasne procedure i uputstva kako i na koji način je vozač u obavezi da omogući nesmeteni ulazak osobe sa invaliditetom.

U Beogradu, prema podacima popisa iz 2011. godine, živi nešto manje od 100.000 osoba sa invaliditetom, a skoro 60.000 stanovnika Beograda navodi da ima neku vrstu teškoća pri kretanju. Jedini način da se ove osobe prevezu od tačke A do tačke B je specijalizovani prevoz koji postoji kao usluga Gradskog saobraćajnog preduzeća Beograd, a čije funkcionisanje se plaća iz budžeta Gradskog sekretarijata za socijalnu zaštitu. U 2017. izdvojeno je 84 miliona dinara za ovu vrstu prevoza.

Ono što je zabrinjavajuće je podatak da je kapacitet specijalizovanih kombi vozila, koja imaju rampe, svega 10 vozila, a bez daha ostavlja podatak da GSP ovu uslugu pruža na mesečnom nivou za svega 150 osoba sa invaliditetom i sami tvrdeći kako to ne zadovoljava potrebe svih osoba sa invaliditetom.

Velom tajne obavijena je procedura prema kojoj se određuju prioritetne vožnje. Jedino što je sigurno je da se prevoz ne može dobiti vikendom ako ga osoba sa invaliditetom nije zakazala u sredu koja prethodi tom vikendu.

S druge strane, gradska vlast se hvali kako unapređuje usluge namenjene osobama s invaliditetom, dok na desetine hiljada osoba nema način da se preveze do lekara, posla, fakulteta, a noćni izlasci za mnoge su nedostižni jednako kao i transparentnost u trošenju javnog novca dok je SNS na vlasti.

U skladu sa Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja obratila sam se Gradskom saobraćajnom preduzeću s namerom da saznam detalje u vezi sa funkcionisanjem ovog prevoza. Ceo zahtev i odgovor GSP-a priloženi su uz ovaj tekst. S obzirom na to da nisam dobila kompletne odgovore, uputila sam zahtev i Gradskoj upravi grada Beograda, ali odgovor još uvek nisam dobila.

Ovakav vid organizovanja prevoza za osobe sa invaliditetom u većini razvijenih gradova koristi se kao dodatna usluga za ljude koji se veoma teško kreću i neophodan im je takozvani „prevoz od vrata do vrata“, dok ostale osobe sa invaliditetom koriste javni prevoz ravnopravno sa ostalim građanima. Dosta je bilo će se zalagati da prevoz bude jeftiniji i funkcionalno dostupan svim ljudima koji žive u Beograd.

Ljupka Mihajlovska, narodna poslanica Dosta je bilo u Skupštini Srbije

Odgovor GSP