ПКБ – Пословање, имовина на КиМ и 215 милиона евра који се нигде не виде

Далеко од очију, далеко од срца. Ово је укратко начин на који су садашње и претходне власти креирале однос јавности према ПКБ-у (или било ком другом великом систему). С обзиром да јавност не зна шта је тачно ПКБ и не зна како ПКБ послује онда јавност не може ни да има неки претерано јак и јасан став који би евентуално бранила.

Историјат ПКБ-а

За почетак, ПКБ је скраћеница за Пољопривредна корпорација Београд. ПКБ је основан непосредно после Другог светског рата као одговор на проблем глади који је био врло изражен у том послератном периоду. Кренуло се са непуних две хиљаде хектара земље, али са планом и одрешеним рукама. То је довело до тога да се за ПКБ, на врхунцу пословања, везује фраза „од њиве до трпезе“. ПКБ је имао у потпуности заокружено пословање – развој пољопривредних и сточарских сорти, примарна производња, прерада, дистрибуција и малопродаја. Чак је постојала и ПКБ банка која је вршила редистрибуцију добити у даљи развој. Међутим, током деведесетих кроз пословање ПКБ-а се куповао социјални мир што је довело до великих проблема за сам ПКБ. Крајем деведесетих и почетком двехиљадитих долази до издвајања најпрофитабилнијих, прерађивачких и малопродајних, делова (Пекабета, Визељ, Имлек, Фриком) тако да се некада велики гигант свео на данашњу примарну производњу.

Имовина ПКБ-а

И овако огољен ПКБ је импресиван. Послужићемо се неким од података да то прикажемо:

• ПКБ располаже са 28.520 хектара земљишта
• Око 20.000 грла стоке, 6.000 свиња, 2.000 оваца и 30.000 грла живине
• Око 38.000 метара квадратних различитих техничких постројења
• Сопствени водовод (који такође снабдева МЗ Падинска Скела и околна насеља – 25.000 људи)
• Више стотина различитих машина за све фазе пољопривредне производње

Е сад се поставља питање – колико све ово вреди. У зависности од тога кога питате добићете врло различите одговоре. Синдикати тврде да то вреди преко 600 милиона евра. Држава је конзервативнија и каже око 300 милиона евра. А шта кажу несуђени инвеститори (међу њима најзапаженији Миодраг Костић и Петар Матијевић)? Њима је превише и 150 милиона евра, колика је била цена на последњем неуспешном тендеру. Држава је јавно рекла (откуд логике у томе) да неће ићи испод 90 милиона евра!

Како се ђаво крије у детаљима тако треба знати да сво земљиште ПКБ-а не вреди исто. Најатрактивније земљиште је неких 300 хектара око Пупиновог моста које може бити конвертовано у грађевиснко земљиште. Ако за поређење узмемо цене које су остварене продајом земље Лидл-у (700.000 до 1.000.000 евра по хектару) долазимо до износа од минимално 210 милиона евра као вредност претходно поменутих 300 хектара. А држава би све да прода за 90 милиона евра. И да се неко угради у све то.

Пословање ПКБ-а

С друге стране, треба имати у виду да ПКБ не послује добро. Анализа која следи је сачињена на бази јавно објављених и неконсолидованих финансијских извештаја за период од 2009. до 2016. године.

У наставку је извод из биланса успеха, односно приказ профита или губитка:

Сада с правом можете поставити питање по чему су 2013, 2012 и 2011.  година толико различите од осталих? Прво треба искључити приходе од субвенција и осталих дотација јер се ипак анализира пословање ПКБ-а. Међутим, постоји потреба за дубљом анализом биланса успеха и то позиције Остали приходи. Узмимо на пример 2013. годину. Те године они су износили преко 4 милијарде динара. Да бисмо отишли у још више детаља неопходне су нам Напомене уз финансијске извештаје. Ту смо открили да се од претходно поменутих 4 милијарде, 3,4 милијарде односи на Приходи од смањења обавеза или још прецизније “отпис камате у мировању од стране Министарства финансија и привреде, Пореска управа, Регионални центар Београд, филијала Палилула а у складу са Законом о условном отпису камате и мировању главног пореског дуга”. То је још једна субвенција! Када и то искључимо долазимо да правог резултата из пословања ПКБ-а и он изгледа овако:

Кумулативни губитак из пословања ПКБ-а за период 2009-2016 износи нешто преко 128 милиона евра.

ПКБ ван Београда

Треба напоменути да када се говори у јавности о ПКБ-у та „дефиниција“ обухвата и пет зависних предузећа која послују у оквиру ПКБ-а и налазе се у Београду:

• ПКБ Агроекономик – институт за научна истраживања у функцији пословања ПКБ-а
• Еко-лаб доо – субјект који се бави управљањем квалитетом у ПКБ-у
• Ветеринарска станица ПКБ доо
• Пољопривредна авијација ПКБ доо
• ПКБ Зелена енергија доо

Њихов резултат и имовина чине врло мали проценат у односу на резултат и имовину основног ПКБ-а.

Међутим, да ли сте знали да је онај ПКБ, од пре двехиљадитих, располагао са изузетном имовином ван Београда? И то примарно на Косову и Метохији. Говоримо о следећим предузећима:

• ПКБ Орвин доо Ораховац
• ПКБ Метохијавино доо Сува Река
• ПКБ Метохијапромет доо Ђаковица
• ПКБ Пољопривреда доо Пећ
• Трговинско предузеће на велико и мало ПКБ Тргопромет доо Сува Река
• ПКБ Горње Добрево доо
• Предузеће за прераду и промет житарица, брашна, хлеба и тестенина ПКБ Млинтестепек доо Зрзе
• ПКБ Космлек доо Косово Поље
• ПКБ Воћар доо Приштина
• ПКБ Малишган доо Клина
• ПКБ Пећка Пивара доо Пећ
• ПКБ Примарна производња доо Ђаковица
• ПКБ Косововино доо Мала Круша

Јавно доступне евиденције о имовини ПКБ-а на Косову и Метохији не постоје. Оно до чега се дошло је имовина ПКБ-а која је продата или је у поступку продаје. Ти подаци се налазе на интернет страни Агенције за приватизацију  такозване државе Косово. Ти подаци нам говоре да је продата или у поступку продаје следећа имовина:

• Земљиште – 938 хектара 14 ари 70 метара квадратних
• Локали – 2.926 метара квадратих
• Постројења – 11.271 метара квадратних

Поред наведеног има инидиција да је још имовине продато (минимум још око 400 хектара земље), али томе није могуће тачно ући у траг само преко сајта јер је она (имовина) мењала власника више пута.

Нека од ових предузећа нису ни регистрована на сајту АПР-а (Агенција за привредне регистре). Међутим, нека друга јесу и тачно се може видети које особе су у статусу вршиоца дужности директора те се може поставити питање шта су они урадили да заштите интересе ПКБ-а. У крајњој истанци ово је питање и за Владу Републике Србије јер је она власник ПКБ-а. Поставља се питање да ли држава уопште зна колика је имовина која она потражује на Косову и Метохији.

Када Доста је било дође на власт овакав хаос неће моћи да постоји из два врло проста разлога – Доста је било ће спровести попис и фер вредновати сву државну имовину  и штитиће интересе и имовину на Косову и Метохији свих физичких и правних лица из Републике Србије јер ми на то имамо право кроз раније потписане међународне уговоре.

215 милиона евра из наслова

Као што смо раније навели, а и што се види са сајта ПКБ-а, ПКБ званично има 5 зависних друштава. Међутим, шта је са имовином предузећа на Косову и Метохији и то посебно предузећа која су регистрована на АПР-у? Да будемо прецизнији, шта је са предузећем ПКБ Метохијавино?

Шта је толико специфично у вези овог предузећа? Специфично је то што ово предузеће годинама уназад нема готово никакве приходе ни расходе, укључујући и 2011. годину, с тим што се те године право ниоткуда у финансијском извештају појављују капитал од 1,18 милијарди динара и нераспоређена добити од 25,29 милијарди динара који су такође уредно пријављени за крај 2016. године. Када се 26,47 милијарди динара подели са курсом од 123 добија се 215 милиона евра те отуда износ из наслова.

Све ово се може видети из приложене документације која је добијена од АПР-а. Према подацима АПР-а ово предузеће је у 100% власништву ПКБ-а те би овај резултат требало да буде обухваћен консолидованим извештајем и она би потпуно решила све проблеме које ПКБ има.

Један од могућих разлога зашто неко са стране није раније ово пронашао се може наћи у последњем приложеном документу – Решење о брисању зависних предузећа које је донео Управни одбор ПКБ-а 27.11.2008. године. О овој одлуци постоји и забележба на сајту АПР-а од 15.12.2008. године. Међутим, иако би неко помислио (као ми иницијално) да је ово Решење довело до брисања предузећа са списка, то није истина. Како само сазнали у АПР-у потребно је да се покрене посебан поступак како би се свако предузеће са списка избрисало што се у овом случају није десило. И сада следи коначно питање – коме је и зашто било у интересу да јавност мисли да ПКБ Метохијавино са 215 милиона евра имовине која се појавила ниоткуда 2011. године (када је Град Београд био власник ПКБ-а) не постоји и да није део ПКБ Групе?

Позивамо надлежне службе да се позабаве овим питањем и да сходно томе обавесте јавност о својим открићима и даљим корацима.

Шта је решење за ПКБ?

Потребно је избацити партије из ПКБ-а и ангажовати професионалан менаџмент који ће:

• Успоставити мерила рада свих запослених
• Пописати сву имовину (и на КиМ) и правилно је вредновати
• Довести ПКБ барем у равномеран положај са осталим продавцима сировог млека
• Смањити трошкове пословања ПКБ-а
• Извести ПКБ на берзу (и тиме дати допринос оживљавању поприлично неактивне берзе)
• Од прикупљених средстава по изласку на берзу део инвестирати даље у производњу
• Уколико се утврди профитабилним један део средстава преусмерити у развој сопствених прерађивачких капацитета

Овакви модели реструктурирања већ постоје у свету и треба их применити. Само је потребна воља. Доста је било има и вољу и знање да овакве реформе спроведе. Потребно нам је ваше поверење.

Стефан Илић

OO ДЈБ Палилула