Да је партијска припадност пресудна у запошљавању, то сви у Србији знају. Главни узрочници ове појаве, политичке странке, до сада су јавно бар заступале став о њеној штетности. Међутим, ТВ дуел Бошка Обрадовића и Војислава Шешеља донео је новину у политички живот и открио размере пропасти друштвених вредности.
Четнички војвода је јавно признао да Српска радикална странка условљава коалиционе споразуме у општинама где су у власти, између осталог и „одређеним бројем радних места“ за чланове странке. Уз то се, заједно са водитељком дуела, чудио што Обрадовић то не сматра нормалним – ВИДЕО
У успешним државама појам партијског запошљавања не постоји, већ се запошљавају најбољи људи, како би држава функционисала на најбољи могући начин. Код нас је ненормална појава партијског запоседања сваке поре институција уобичајена, али она никако није нормална и пожељна. Она нас разликује од успешних земаља и узрок је нашег неуспеха.
То што је говорио Војвода од Хага заиста се догађа у свим општинама у Србији. Доказ за то имамо у примеру из Вршца, где су у октобру 2012. године коалициони споразум закључили Група грађана „Вршачка регија – европска регија“ и Српска напредна странка (Прилог 1 – споразум).
Поред политичких функција (помоћник председника општине, члан општинског већа), које не зависе од конкурса и могу бити предмет политичког договора, у члану 3. споразума помињу се и радна места у општинској управи и јавним установама за које је законски дозвољено попуњавање искључиво путем конкурса.
Тако је СНС „преузео одговорност за успешан рад“ општинских предузећа, што у преводу значи да је тамо постављен директор члан СНС-а. У неким установама је СНС „поделио одговорност“, па су тамо успостављене функције заменика директора, које до тада нису постојале. На крају је СНС „узео активно учешће у раду“ у канцеларији за локални економски развој, у одељењу за имовинско правне односе, и другим органима општинске управе, где је такође запослен партијски кадар. Накнадно је урађена и нова систематизација радних места, али не на основу стварних потреба града и грађана, већ прилагођена потребама владајућих странака и стручној спреми њиховог чланства.
Треба рећи да је четири месеца раније „Вршачка регија“ закључила сличан споразум и са Демократском странком, чиме је попуњена већина места. Тако су се напредњаци морали задовољити оним што је преостало, уз „пуно поштовање принципа“ да се не смењују они који су већ постављени на радна места, како пише у члану 3. споразума.
Како је могуће да странке тако лако и практично јавно потписују споразуме, чијом ће се применом сигурно прекршити закони, изиграти прописи, наместити конкурси?
То што је говорио Шешељ је у сваком нормалном друштву прворазредни политички скандал. Међутим, наше друштво се већ деценијама суочава са великим бројем ненормалности, готово на дневном нивоу, тако да се временом на њих навикло. Што је раније било непожељно и за осуду, сада је постало нормално, чак и пожељно. Шешељ је својим наступом страначко запошљавање претворио у предизборни маркетинг, у позив бирачима да ће, гласањем за СРС, добити посао.
Војислав Шешељ зна колико се наше друштво изопачило, јер је и сам активно и дуго радио на томе. Зато се толико чуди што још постоје они који партијско запошљавање сматрају ненормалним. Што још има оних који мисле да не може напредовати друштво у којем се људи не такмиче у знањима и квалитетима, већ у подобности.
Позивамо Александра Шапића да пре београдских избора обелодани коалициони споразум за општину Нови Београд са СРС-ом, да Београђани виде шта је све преко њихове грбаче преваљено, па тек онда да тражи њихове гласове.
У успешним државама појам партијског запошљавања не постоји, већ се запошљавају најбољи људи, како би држава функционисала на најбољи могући начин. Код нас је ненормална појава партијског запоседања сваке поре институција уобичајена, али она никако није нормална и пожељна. Она нас разликује од успешних земаља и узрок је нашег неуспеха.
Поштовани Београђани, цела Србија тренутно гледа у вас. Ми Војвођани вас молимо, да у недељу 4. марта изађете на локалне изборе и спасите ове беде и себе и нас.
Гласајте тако да ови оду, а да се они не врате.
Покрајински одбор „Доста је било“
Коментариши