Решењем о додели средстава за финансирање и суфинансирање пројеката у култури из области савременог стваралаштва у 2018. години које је донео Градоначелник Новог Сада Милош Вучевић 03.05.2018. године, додељено је 1.400.000 динара организацији “Савет за игру Србије” са седиштем у Београду, за пројекат “15. Београдски фестивал игре”.
Организацију “Савет за игру Србије” води Аја Јунг, одборница изабрана у Скупштини Града Београда са листе Српске напредне странке. Грађани су је посебно запазили као промотера предизборних обећања владајуће коалиције окупљене око СНС у акцији поделе карата за непостојећи београдски метро.
Очигледно је надреализам један од омиљених праваца у деловању и раду Српске напредне странке, те се тим смерницама води и новосадска градска власт, додавши још један део у мозаик напредњачке надреалне Србије. Наиме, новосадски градски оци донели су одлуку да финансијски подрже “Београдски фестивал игре” чак тридесет дана након што је фестивал званично окончан!
У оквиру овог фестивала, у Новом Саду су одржана два догађаја (од укупно 16), оба у Српском народном позоришту. За оба фестивалска догађаја плаћане су улазнице по цени од 800 динара (и више), иако је Нови Сад и више него издашно финансирао наведену манифестацију.
У тексту јавног Конкурса, стоји да је исти расписан “за пројекте у култури Града Новог Сада у 2018. години”. Остаје нејасно како је Комисија, која је одлучивала о додели средстава, закључила да је “Београдски фестивал игре” пројекат у култури Града Новог Сада.
Очигледно је да је закаснела финансијска подршка наведеном фестивалу, дошла као својеврстан хонорар организатору фестивала, а вероватно и као знак захвалности за ангажовање у кампањи Српске напредне странке на локалним изборима у Београду.
Оваквим поступањем, градска власт грубо злоупотребљава средства свих грађана Новог Сада зарад постизања бољег изборног резултата у другој локалној самоуправи, чији је буџет четири пута већи од буџета Новог Сада.
Свака власт, на сваком нивоу, као један од својих приоритета готово увек дефинише културу и обећава већа издвајања за културне садржаје, јер култура свакако представља основу у изградњи хуманијег и цивилизованијег друштва. Обећавају се нове културне политике, отварања музеја, галерија и слично. Као по правилу, те велике речи остану само пароле и мртва слова на папиру. У најбољем случају, заврше се на туристичким манифестацијама, “…ијадама” свега и свачега, које бивају промовисане као модели очувања традиције, културе и заоставштине. Организатори таквих фешти, у највећем броју случајева, врло су блиски локалним властодршцима који њихове “културне” пројекте издашно спонзоришу. Култура и културне манифестације не смеју бити предмет политичке трговине, нити средство занемаривања политички подобних појединаца. Такво поступање води обесмишљавању, а након тога и затирању културе једног друштва, а јасно је да друштва без културе престају да постоје. Појединци се асимилују у друштва која, захваљујући очуваним културним обрасцима опстају.
Култура, као креативни израз људске и друштвене свести, мора бити и остати независна од сваког утицаја идеологије и дневне политике, а културно изражавање ослобођено свих стега и ограда. Без слободе мишљења и слободе креативног и критичког изражавања не можемо као друштво опстати нити напредовати. Стога је на нама, свесним и савесним појединцима који чине део тог друштва, да учинимо све што је у нашој моћи како нам корупција, која деценијама гута све пред собом, не би прогутала и културу.
Реља Алексић
Одоборник “Доста је било”, Нови Сад
Коментариши