Нејасно је ко у Градској управи за грађевинско земљиште и инвестиције или пак у Градском већу, креира програм одржавања објеката путне привреде. Нејасно је, такође, на основу којих параметара се програм креира и шта је то што даје предност једној улици у односу на другу, када је санација у питању. Да ли је то стање коловоза, степен фреквентности улице или нешто треће? Ово би свакако било корисно знати.
Грађани Новог Сада врло добро виде и сами да је стање највећег броја улица у граду изузетно лоше, може се рећи и катастрофално. Свака већа саобраћајница у граду је препуна рупа и неравнина на путу, насталих услед кочења аутобуса и камиона. Крене ли се Футошким путем од града ка Ветернику, наилази се на коловоз сличнији макадаму него асфалтном путу, а исти случај је и у Хајдук Вељковој улици, Војвођанској, Булевару Кнеза Милоша, околини Кванташке пијаце, као и у најстаријем делу Града-Алмашком крају, те на свим већим раскрсницама и чвориштима.
Како је могуће да ови локалитети нису обухваћени програмом и током 2017. године и доведени у прихватљиво стање? Да ли су креатори програма сматрали да има приоритетнијих локација од набројаних, којима свакодневно пролази на хиљаде возила?
Недостатак средстава свакако не може бити оправдање, јер смо у Извештају извршења Буџета за 2017. годину видели да се суфицит у градској каси мери милијардама. Јасно је да Град има средстава да санира апсолутно сваки метар коловоза ком је санација неопходна. Свакако је непотребно наглашавати важност квалитета путева за безбедност саобраћаја.
Врло је слична ситуација и са бициклистичким стазама, нарочито оним дуж великих саобраћајница, као што је Футошки пут.
Очигледно је да разлози за овакво стање објеката путне привреде леже у незаинтересованости и недостатку компетенција оних који одлучују. Ово је све само последица неписаног правила да је у јавним предузећима партијска књижица улазница тамо где улазница мора бити само и једино стручност и рад.
У случају настајања штете на возилима због неадекватног стања коловоза, власник оштећеног возила има право да накнаду штете наплати од ЈКП надлежног за одржавање пута. ЈКП такве трошкове затим преваљује на Буџет града, што даље значи да на крају све то плаћају грађани, односно сви ми!
Истовремено, збуњујуће делују подаци који се односе на одржавање путева у зимским условима. Конкретно, ради се о утрошку индустријске соли у 2017. години. Ако се упореде подаци из материјала са истим извештајем за 2016. годину, евидентно је да је у 2017. години утрошено 2.900 тона соли више у односу на 2016. годину. Лагер је увећан за 1.000 тона, али се не види где је та разлика од 1.900 тона соли? Сматрамо да ово питање тражи озбиљан одговор, јер је тржишна вредност количине соли, чија нам је судбина непозната, преко 30.000.000 динара.
Иако је у Извештају наведено да је реализација програма приближна планираном, као и да је физички обим посла који је урађен већи него 2016. године, Извештај не може добити прелазну оцену, јер не одражава реално стање наших градских саобраћајница. Ово је став опозиционих одборника и Одборничке група ДЈБ. Међутим, захваљујући гласачкој надмоћи позиције, Извештај је усвојен, а грађани Новог Сада ће и даље морати да се возе „макадамом“ у „Европској престоници културе“.
Градски одбор “ДЈБ” Нови Сад
Коментариши