Четворо младих умрло је у последњих месец дана у Србији због употребе екстазија.
Влада Србије направила је досад комисију за нестале бебе, комисију за откривање убица новинара, комисију за осиромашени уранијум. Данас је први пут заседала и комисија за борбу против наркоманије у школама на чијем челу ће бити министар здравља Златибор Лончар.
Да ли знате иједну нормалну земљу у којој влада оснива којекакве комисије да би решила неке важне проблеме? Нема такве земље. То се у нормалним земљама не ради, већ полиција и тужилаштво раде свој посао. И надлежна министарства раде свој посао. Зато ни ова комисија, као и све остале, апсолутно није потребна.
Тражимо да полиција на челу са министром Стефановићем и да тужилаштво коначно предузму све законске мере на сузбијању трговине наркотицима, а не да министар Лончар предлаже да деца изигравају полицију и директора школе и пријављују дилере и децу која се дрогирају.
Министар Стефановић добро зна у којим клубовима се слободно продаје екстази. Зна и одакле се увози. Колико кошта. То пише у извештајима које добија од надлежних домаћих и европских полицијских служби са којима Србија сарађује.
И министар просвете Шарчевић добро зна у којим, и око којих школа се дилује дрога. Зна и да овај проблем није од јуче и да је за децу, према препорукама Стратегије за борбу против наркоманије, требало одавно организовати програме који би им боље објаснили зашто је дрога опасна.
Оснивање комисије за борбу против наркоманије је још једно мазање очију грађанима Србије јер таква слична институција већ постоји од 2014. Те године је, одлуком Владе Александра Вучића, формирана Канцеларија за борбу против дрога, која је почела да ради 2016. Та канцеларија и данас координира рад надлежних институција. Који је резултат рада те канцеларије пошто се она већ бави превенцијом и има све подаке, као и анализе о спровођењу националне стратегије за дроге? Зашто се сад оснива нова комисија?
Што је најгоре и министарство здравља је 2014, када је Лончар преузео министарстрво, успоставило координационо и саветодавно тело у области дрога. И Министарство просвете је имало своју радну групу која се бавила превенцијом, али су је угасили јер није било пара и кадрова.
Зашто сте је укинули министре Шарчевићу? Па не може и фонтана од два милиона евра и пластична јелка од 83.000 евра, и да сипате паре за субвенције немачким компанијама у којима се ради за 20.000 динара, и да у исто време имате квалитетне школске програме превенције наркоманије.
Дакле, никаква нова комисија није потребна, само да министар Стефановић и министар Лончар раде оно за шта их грађани плаћају: да примене сва законска овлашћења која имају у борби против ситетичких дрога.
Оно што је нарочито увредљиво и понижавајуће за све родитеље, јесте чињеница да је на челу комисије баш министар Лончар чије су везе са криминалцима из Земунског клана одавно познате јавности.
Дакле, министар Лончар се без сумње разуме у дрогу и сигурно из прве руке има информације о дешавањима на тржишту нових супстанци, али је његовим избором Влада Србије на челу са Аном Брнабић потврдила да је решавање овог проблема апсолутно не занима. Баш као што је не занима да се пронађу криминалци који су пре четири деценије крали бебе по породилиштима, па их препродавали по Европи или да коначно пронађу убице новинара.
Ono sto najvise boli je cinjenica da je profit zaista postao vazniji od svega drugog sto nam je nekad bilo sveto. Najveci i najbrzi profit se ostvaruje iz nesrece [obzirom na krajnji rezultat] po sistemu sto nesreca veca to profit veci. Odlicno zaradjuju uvoznici proizvoda stetnih po ljudsko zdravlje prvenstveno hrane koju niko nece napolju. Odlicno zaradjuju uvoznici i prodavci lekova iako je prirodno stanje tela zdravlje i nikoga ne zanima kako i zasto je doslo do toga da danas tesko mozemo naci mladju ili stariju osobu potpuno zdravu iako je to bilo pre samo par decenija najsire zastupljeno. Odlicno zaradjuju trgovci ljudima i organima i oni koji se bave slicnim “delatnostima”. Vise se ne isplati baviti se kradjom i otimanjem na ulici jer su to zastareli oblici “sticanja kapitala”. Naravno odlicno zaradjuju trovaci nasih dusa koji preko rialitia, reklama, pornografije i drugih stetnih sadrzaja truju narocito intezivno nasu decu. I na kraju,a sto je i tema ovog teksta Djb-a, odlicno zaradjuju oni koji se bave prodajom narkotika i u najvecem procentu takoodje ciljaju mladje korisnike. Kako su se samo lepo pomesali legalni i nelegalni poslovi pa se uopste ne primecuje razlika obzirom na krajnji rezultat.
Sa druge strane se nalazi, kao odbrana, korumpirana drzava i gomila bolesnih psihologa i psihijatara koji se trude da nametnu sto nepovoljnije okolnosti odrastanja dece sa stanovista njihove snage, razuma i ukupnog psiho-fizickog zdravlja.
Danas vaspitaci zahtevaju nekakvu disciplinu, red, rad i trud [sto je u decijem interesu] dok drustvo nudi cigarete, alkohol, nerad, slatkise i brzu hranu, seks u dvanestoj, nocne izlaske itd [ sto je u interesu prokletih matorih prevejanaca cije su apetiti nezasiti]. Svedoci smo koji put danas cesto biraju nasa deca.
Najmanje bi dece umiralo da se droga lepo legalizuje, i da punoletni gradjani mogu da kupe narkotike u specijalizovanim radnjama koje prodaju ciste narktotike, a ne drogu koja je zadnju kontrolu kvaliteta videla u digestivnom traktu Avganistanca koji ju je svercovao preko srpsko-kosovske granice.
Licemerno je takodje da je alkohol legalan, a ekstazi i marihuana, koji su manje opasni od alkohola – nisu.
Na sve ovo lepo bi moglo da se uzima fina akciza i porez, od kojih bi se bar deo valjda slio u skole, bolnice i ostale lepe stvari, a ne u sendvice za botove i dzepove njihovih sefova.
Ovo sve govorim kao neko ko nikad nije probao ni travu u zivotu, a naravno da sam mogao da kupim i heroin kada god sam hteo, ali eto, nekim cudom, nije mi trebao niko iz Vlade Srbije da me spasi od toga da se drogiram