Četvoro mladih umrlo je u poslednjih mesec dana u Srbiji zbog upotrebe ekstazija.
Vlada Srbije napravila je dosad komisiju za nestale bebe, komisiju za otkrivanje ubica novinara, komisiju za osiromašeni uranijum. Danas je prvi put zasedala i komisija za borbu protiv narkomanije u školama na čijem čelu će biti ministar zdravlja Zlatibor Lončar.
Da li znate ijednu normalnu zemlju u kojoj vlada osniva kojekakve komisije da bi rešila neke važne probleme? Nema takve zemlje. To se u normalnim zemljama ne radi, već policija i tužilaštvo rade svoj posao. I nadležna ministarstva rade svoj posao. Zato ni ova komisija, kao i sve ostale, apsolutno nije potrebna.
Tražimo da policija na čelu sa ministrom Stefanovićem i da tužilaštvo konačno preduzmu sve zakonske mere na suzbijanju trgovine narkoticima, a ne da ministar Lončar predlaže da deca izigravaju policiju i direktora škole i prijavljuju dilere i decu koja se drogiraju.
Ministar Stefanović dobro zna u kojim klubovima se slobodno prodaje ekstazi. Zna i odakle se uvozi. Koliko košta. To piše u izveštajima koje dobija od nadležnih domaćih i evropskih policijskih službi sa kojima Srbija sarađuje.
I ministar prosvete Šarčević dobro zna u kojim, i oko kojih škola se diluje droga. Zna i da ovaj problem nije od juče i da je za decu, prema preporukama Strategije za borbu protiv narkomanije, trebalo odavno organizovati programe koji bi im bolje objasnili zašto je droga opasna.
Osnivanje komisije za borbu protiv narkomanije je još jedno mazanje očiju građanima Srbije jer takva slična institucija već postoji od 2014. Te godine je, odlukom Vlade Aleksandra Vučića, formirana Kancelarija za borbu protiv droga, koja je počela da radi 2016. Ta kancelarija i danas koordinira rad nadležnih institucija. Koji je rezultat rada te kancelarije pošto se ona već bavi prevencijom i ima sve podake, kao i analize o sprovođenju nacionalne strategije za droge? Zašto se sad osniva nova komisija?
Što je najgore i ministarstvo zdravlja je 2014, kada je Lončar preuzeo ministarstrvo, uspostavilo koordinaciono i savetodavno telo u oblasti droga. I Ministarstvo prosvete je imalo svoju radnu grupu koja se bavila prevencijom, ali su je ugasili jer nije bilo para i kadrova.
Zašto ste je ukinuli ministre Šarčeviću? Pa ne može i fontana od dva miliona evra i plastična jelka od 83.000 evra, i da sipate pare za subvencije nemačkim kompanijama u kojima se radi za 20.000 dinara, i da u isto vreme imate kvalitetne školske programe prevencije narkomanije.
Dakle, nikakva nova komisija nije potrebna, samo da ministar Stefanović i ministar Lončar rade ono za šta ih građani plaćaju: da primene sva zakonska ovlašćenja koja imaju u borbi protiv sitetičkih droga.
Ono što je naročito uvredljivo i ponižavajuće za sve roditelje, jeste činjenica da je na čelu komisije baš ministar Lončar čije su veze sa kriminalcima iz Zemunskog klana odavno poznate javnosti.
Dakle, ministar Lončar se bez sumnje razume u drogu i sigurno iz prve ruke ima informacije o dešavanjima na tržištu novih supstanci, ali je njegovim izborom Vlada Srbije na čelu sa Anom Brnabić potvrdila da je rešavanje ovog problema apsolutno ne zanima. Baš kao što je ne zanima da se pronađu kriminalci koji su pre četiri decenije krali bebe po porodilištima, pa ih preprodavali po Evropi ili da konačno pronađu ubice novinara.
Ono sto najvise boli je cinjenica da je profit zaista postao vazniji od svega drugog sto nam je nekad bilo sveto. Najveci i najbrzi profit se ostvaruje iz nesrece [obzirom na krajnji rezultat] po sistemu sto nesreca veca to profit veci. Odlicno zaradjuju uvoznici proizvoda stetnih po ljudsko zdravlje prvenstveno hrane koju niko nece napolju. Odlicno zaradjuju uvoznici i prodavci lekova iako je prirodno stanje tela zdravlje i nikoga ne zanima kako i zasto je doslo do toga da danas tesko mozemo naci mladju ili stariju osobu potpuno zdravu iako je to bilo pre samo par decenija najsire zastupljeno. Odlicno zaradjuju trgovci ljudima i organima i oni koji se bave slicnim “delatnostima”. Vise se ne isplati baviti se kradjom i otimanjem na ulici jer su to zastareli oblici “sticanja kapitala”. Naravno odlicno zaradjuju trovaci nasih dusa koji preko rialitia, reklama, pornografije i drugih stetnih sadrzaja truju narocito intezivno nasu decu. I na kraju,a sto je i tema ovog teksta Djb-a, odlicno zaradjuju oni koji se bave prodajom narkotika i u najvecem procentu takoodje ciljaju mladje korisnike. Kako su se samo lepo pomesali legalni i nelegalni poslovi pa se uopste ne primecuje razlika obzirom na krajnji rezultat.
Sa druge strane se nalazi, kao odbrana, korumpirana drzava i gomila bolesnih psihologa i psihijatara koji se trude da nametnu sto nepovoljnije okolnosti odrastanja dece sa stanovista njihove snage, razuma i ukupnog psiho-fizickog zdravlja.
Danas vaspitaci zahtevaju nekakvu disciplinu, red, rad i trud [sto je u decijem interesu] dok drustvo nudi cigarete, alkohol, nerad, slatkise i brzu hranu, seks u dvanestoj, nocne izlaske itd [ sto je u interesu prokletih matorih prevejanaca cije su apetiti nezasiti]. Svedoci smo koji put danas cesto biraju nasa deca.
Najmanje bi dece umiralo da se droga lepo legalizuje, i da punoletni gradjani mogu da kupe narkotike u specijalizovanim radnjama koje prodaju ciste narktotike, a ne drogu koja je zadnju kontrolu kvaliteta videla u digestivnom traktu Avganistanca koji ju je svercovao preko srpsko-kosovske granice.
Licemerno je takodje da je alkohol legalan, a ekstazi i marihuana, koji su manje opasni od alkohola – nisu.
Na sve ovo lepo bi moglo da se uzima fina akciza i porez, od kojih bi se bar deo valjda slio u skole, bolnice i ostale lepe stvari, a ne u sendvice za botove i dzepove njihovih sefova.
Ovo sve govorim kao neko ko nikad nije probao ni travu u zivotu, a naravno da sam mogao da kupim i heroin kada god sam hteo, ali eto, nekim cudom, nije mi trebao niko iz Vlade Srbije da me spasi od toga da se drogiram