Tekst Višnje Martinović, poverenice DJB za Majdanpek
Poštovani sugrađani i sugrađanke, najpre želim da vam zahvalim na vremenu, pažnji i podršci koju ste nam svojim dolaskom pružili. Hvala vam! Ja nisam spremila neki poseban govor, pošto ono o čemu ću govoriti navire iz srca.
Nisam se nikada ranije bavila politikom, ali pošto se politika bavi svima nama, ja sam odlučila da se ipak pozabavim nekim pitanjima koja se tiču svih nas, i obratim se ovde vama sa željom i ciljem da vas podstaknem da stvari za koje svi vidimo da nisu dobre promenimo zajedno!
Stvarno mi nije jasno kako smo dozvolili da do svega ovog dođe. Ovim bih najpre htela da se obratim svojim roditeljima, roditeljima svojih prijatelja, pogotovo onih koji su otišli.
Kako ste smeli ovo da dozvolite?! Oni koji su se prodali treba da se stide, ali vi koji ste se predali, treba da se stidite još više! Treba da se zapitate zašto ste dopustili da nam rade ovo što nam rade. Zašto ste dopustili da nas teraju iz naše zemlje i našeg grada?
Ja sam neko ko je bio u Americi i proveo tamo dve godine, bila sam u prilici i da tamo ostanem, a nisam. Kada me pitaju zašto, moj odgovor je prost – zato što je ovo moj grad i moja zemlja. Ovo je vaš grad i vaša zemlja!
Ovde su moji ljudi, moja porodica, moji prijatelji. Ovde sam svoja na svome. Oni koji su živeli u inostranstvu znaju šta znači biti stranac. Nikada u tuđoj zemlji ne možete biti svoji. Njima ćete uvek biti tuđi.
Zašto bi naši ljudi, vaša deca, deca koju ste školovali i u koju ste ulagali, traćili svoje potencijale, radeći fizičke poslove u nekoj drugoj zemlji? Zato što niste promenili sistem! Živimo tako da u inostranstvu prodajemo svoju kičmu, a ovde nam tu istu lome ukoliko pokušamo da promenimo nešto i glasno kažemo da nećemo više to da trpimo.
Svi sedimo pričamo i kukamo kako nam nije dobro, a niko ne čini ništa da to promeni. Pa mi nije jasno kako onda mislite da do promene dođe? Mi smo odgovorni za naše živote, mi koji dozvoljavamo da nas ponižavaju, ucenjuju i vređaju našu inteligenciju, dok šaptom izražavamo nezadovoljstvo.
Zato, hajde podržite nas i pomozite nam da makar pokušamo da promenimo stvari, da se naš glas čuje. Mislim da je stvarno dosta bilo!
Tamo gde ste vi bili, ja ću tek ići i ne pada mi na pamet da se vratim. Samo me još 6 ispita veže za Srbiju i fin posao i ne pada mi na pamet da se stidim što će moj odlazak biti proglašen predajom.
U ovoj zemlji više nema ničeg vrednog borbe. Narod jajara i bezgaćnika, što su se prodali za 2000 dinara.
Ja sam ubedjen da je vaša borba uzaludna. Nije to do vlasti ili do stranke, to je do mentaliteta koji se vekovima ne menja. Uvek su tu uspevali da isplivaju najgori, secikese, ukoljice, lopovi…tako da su priče koje su pre 100 i više godina pisali Glišić i Domanovic aktuelne i danas. Age i begove su štitili janičari. Slušali smo srceparajuće mitove i guslarije kako su “Turci otimali decu i žene” a ustvari Turaka tu nikada nije bilo, osim ljudi koji su radi polozaja, bogatstva i vlasti primali Islam i nastavljali da kinje raju. Deca su slata u Carigrad ne bi li postali nesto i neko! Kasnije su lopove štitili pokvareni žandari. U Glišićavoj “Glavi šećera” pokvareni žandarski kapetan i lokalni zelenaš planiraju da unište i opljačkaju seljaka koji se pored poštenog rada morao zadužiti. Pop im je već dao svoj blagoslov! Raja se sklanja sa onim “šuk sa rogatim ne može” Vojvodjani su uspeli da sa mukom postanu deo Evrope, polako prihvatajuci ideje Dositeja Obradovića, bliske idejama protestantskih reformatora. Vidimo gde su protestantske zemlje danas. 1918 je Vojvodina vracena u “balkanski lonac” i do danas se 90 % starosedelaca iselilo ili je proterano a pre toga opljačkano do kože. Danas se nekad bogata sela i varoši ponovo vraćaju u srednji vek. Tu gde je pre 130 godina svako selo bilo povezano železnicom siromašne seljake iz sela u opštinsku varoš prevoze taksisti po ceni vecoj nego sto je vozna karta Beograd – Novi Sad. Svud prevara, javašluk, pljačka, otimanje, napucavanje računa, nabijanje cena svega i svačega, izmišljene dažbine (računi za “odvodnjavanje”), nered. Kad vidim kakvi likovi u selu imaju para, čime se bave, sa kim su povezani…ne vidim nikakve nade, osim da se ode što smo mnogi uradili. U EU me niko ne maltretira zato što me ne zanima kosovo, ne želim u dominirajucu crkvu, slusam Merlina ili Balasevica. Prevoz ide na vreme (u BG je haos, voze kad hoće, isključuju se a da biste videli kad ce sledeci bus, koji mozda i ne dodje (isključi se, projuri) ukradu vam 3 dinara), plata je na vreme, placaju prekovremeni rad i niko vas ne ucenjuje da glasate za neke kretene. Gazde se ne ponasaju kao kriminalci. Cak je i druzenje mnogo drugacije. Prici devojci u BG i Minhenu je nebo i zemlja. Ne mora doci do spoja ali necete biti oterani, ponizeni, odbijeni, cure nemaju onaj “nadrkani” stav kao dole. To je dokaz iskompleksiranosti i traumatizovanosti. Osim ako niste “snalažljivi” – diler droge, kriminalac, tatin sin…
Dragi moji,
Ja sam otisao davne ’94, i bio sam jako mlad. Svake godine dolazim i gledam stanje, svake godine je losije nego prethodne.
Izvinite, ali da ja dolazim u Srbiju iz uredjenog zapada, da me maltretira neka budala na salteru, na SVAKOM salteru, da ja budem potrcko za drzavu, da mi ne dozvole da se posteno bavim svojim poslom, da me banke reketiraju, da me drzava reketira……
Slobodno nastavite niz, ima tu dovoljno materijala.
Lepo zvuci to sto vi pricate, ali ja da bacam svoj zivot boreci se sa vetrenjacama, neka hvala.
Nisam ja najgori, oni koji se prodaju za sendvic, oni koji prelecu iz jedne stranke u drugu, oni koji kradu vec 20 godina, ONI su krivci, ne ja.
Sa ovakvim stavom i ono malo ljudi sto bi se vratilo ce se predomisliti. Samo napred