У почетку је то била сасвим солидна идеја: као географски део Европе, природно је да Србија тежи чланству у заједници европских држава. Стандарди које ЕУ очекује да држава-чланица испуни биће нам путоказ у процесу неопходних реформи девастиране Србије. А ту су и предприступни фондови, захваљујући којима ће нам ЕУ великодушно помоћи да те реформе финансирамо и спроведемо.
Од те идеје, међутим, осташе само фронцле.
Неспособна, неинвентивна, корумпирана и сервилна политичка “елита” Србије никад није ни намеравала да суштински реформише и уреди државу, јер уређеност сужава могућност злоупотребе јавних ресурса којима се та “елита” храни. Док су им уста била пуна пароле да “ЕУ нема алтернативу”, отварали су и отварају поглавља у преговорима с ЕУ унапред знајући да ће сваку реформу која им ограничава бахато расипање јавних ресурса обавити искључиво на папиру, без суштинске примене у пракси. С друге стране, сваку ЕУ реформу која не задире у њихов коруптивни свет оберучке су прихватили, уопште не размишљајући може ли се она спровести.
Преговора о приступању, дакле, нема. Оно што наша корумпирана и сервилна политичка “елита” назива преговорима, у ствари је прихватање апсолутно свега што се од нас тражи, изузев оног што ограничава њихову могућност да беспоштедно исисавају новац грађана из буџета Републике Србије у своје партијске и личне џепове. По тој формули смо, на пример, у свим државним и јавним институцијама и установама увели стриктну и потпуну забрану пушења, која се у пракси крши уздуж и попреко без икаквих консеквенци за прекршиоце, а с друге стране нам предлог новог Закона о Агенцији за борбу против корупције, који би укинуо коруптивне дупле функције – чами у некој фиоци.
С друге стране овог каобајаги преговарачког процеса, седе званичници Европске уније и праве се невешти. Гледају у папир и потврдно климају главом, а на сваку паролу корумпиране српске политичке “елите” да ЕУ нема алтернативу, хорски понављају да “Србија иде у добром правцу”. Пред сваке изборе долазе да подрже корумпирану власт, а када им неко скрене пажњу на потпуни медијски мрак, на претварање јавних медијских сервиса у пропагандна гласила партије на власти, на манипулације изборног процеса и на чињеницу да се закони у Народној скупштини доносе на звонце – европски званичници листом постају Тоше. Евентуално дигну једну обрву на српске званичнике, који у даху објасне да је тешко с овим и оваквим народом лењог менталитета изаћи на крај. “Аха”, спремно дочекају то несувисло објашњење, згодно заборављајући да су у своме животу и у својој држави сигурно имали посла с грађанима који потичу из народа тог наводно наопаког менталитета, и да су им искуства била сасвим супротна.
Европска унија није више оно што је некад била. Почетна идеја стварања заједничког економског простора за слободан промет људи, роба и услуга извитоперила се у стварање простора за политичку и економску доминацију Немачке. Место Балкана у тој новој поставци јасно је одређено: ми смо пожељан извор јефтине радне снаге за немачке компаније. Без неопходне демократизације државе и друштва, то ћемо и остати, јер само демократизација може да нам обезбеди економски развој и подизање цене рада.
Пријатељски однос Немачке с нашом корумпираном политичком “елитом”, дакле, обострано је шићарџијски. Док Немачка користи нашу радну снагу да себи смањи трошкове и повећа профит, наша политичка “елита” ужива све благодети блокираног привредног раста Србије. Грађанин који једва саставља крај с крајем и живи од данас до сутра нема кад да размишља о економској будућности државе и уцењен је да на свако “Три хиљаде за господина” каже “Хвала”. Јер, деца морају јести. Ко не пристаје на то понижавање, будућност себи и својој породици планира изван Србије и не гласа на изборима.
Правац у коме Србија иде, дакле, добар је само за нашу корумпирану политичку “елиту” и за Немачку гладну јефтине радне снаге и профита. Правац у коме иду животи грађана Србије, пак, далеко је од било каквог позитивног епитета.
Из овог безнадежног сценарија наше тренутно трасиране будућности могуће је извући се само ослањањем на неке нове политичке снаге које власт не доживљавају као прилику за злоупотребу јавних ресурса, већ као одговоран и државотворан посао. У интересу је Републике Србије да потпуно преокрене економску визију субвенционисања страних “инвеститора” на коју су нас осудиле досадашње корумпиране власти. У центру наше економске политике мора бити развој домаћих фирми, а не увоз иностране конкуренције домаћим фирмама, и то скуп увоз који плаћамо бесмислено високим субвенцијама и погодностима које домаће фирме немају, чиме се осигурава дугорочна блокада било каквог привредног раста у Србији.
Доминација Немачке унутар Европске уније већ индукује незадовољство међу државама-чланицама, а привукла је и пажњу САД, чији је председник Трамп недавно ЕУ по први пут од Другог светског рата до данас, сврстао у непријатеље. Однедавно Европом дувају неки сасвим другачији геополитички ветрови од којих нам, као економски слабој земљи која се потпуно наслонила на једну страну, заветрине нема. За разлику од европских званичника, немамо опцију да се направимо Тоше и сачекамо да све прође. Јер, страдаћемо. Ми морамо ухватити неки други правац, по цену да га Брисел престане називати добрим. Нашим аспирацијама да Србија приступи оваквој ЕУ на овакав начин и с оваквом политичком “елитом” на власти потребан је озбиљан СрЕгзит. Тек тада ћемо бити у ситуацији да с Европском унијом истински преговарамо о обостраним интересима, уместо да, као наша досадашња политичка “елита”, слепо и беспоговорно прихватамо све што нам се сервира. Јер ако останемо верни визији земље јефтине радне снаге, привредни раст и раст плата моћи ћемо само да сањамо. И одоше нам сва деца у бели свет.
“Mi moramo uhvatiti neki drugi pravac.” Koji pravac? Prvi put čitam tekst na ovim stranicama koji ne daje konkretan predlog već samo kritikuje. U ovoj zemlji ne postoji dovoljno jaka opozicija koja bi mogla iz korena da preokrene postojeće stanje. Građenje prestpostavki na iluziji (da može doći na vlast neka opozicija koja će preokrenuti iz korena stanje) se, bojim se, zove nemogućnost sagledavanja realnosti. Političari nemaju prava da sanjaju.
Evo pravca draga Ana http://dostajebilo.rs/blog/2018/08/12/buducnost-srbije-je-domaca-privreda-i-domaci-preduzetnici/
Nema to nista novo, sto kaze nas narod ” u se i u svoje kljuse”. Kada dobri ljudi Srbije shvate da im niko sa strane nece doci i napraviti bolju drzavu, I da od tog naseg kljuseta kakvo takvo je mi moramo da napravimo radnog konja, bice lakse.
Nesto slicno je vise puta isticao gospodin Zoran Djindjic.
Upravo sam to i ja rekla. Ponovili ste moje reči samo na drugačiji načn. Kažete “kada shvate”… Neće shvatiti jer iz nekog razloga ne veruju onima koji žele da urede ovu zemlju. To su rezultati poslednjih izbora jasno pokazali. Zato mora neko da nas uredi spolja, što ne znači da ne treba i sami da se potrudimo. Mi se nikada nećemo sami urediti, jer za to je kao prvo potrebno da ljudi daju poverenje onom ko to želi da uradi, i to većinsko poverenje. To se kao što vidite ne dešava. A osim toga, tvrditi kako u politici ne postoje prijateljsktva, samo interesi (ptočitala sam ja to što mi šaljete više puta), a onda tvrditi da nam je Nemačka neprijatelj je blago rečeno šizofreno.
Draga gospodjo, manje vise ste u pravu. Ali. EU nije policajac, znaci oni ulazu u Srbiju, sto donacijama, sto preko nekih investicija. To sto neko od donacija strpa pola u dzep, oni to ne mogu kontrolisati. Ono sto mogu je da kazu ok ovde ste ukrali e sad cete dobiti manje. E onda od toga oni oper ukradu pola (sto je za nase uslove opet mnogo). Srbija nikad nece uci u eu posto ne moze da ispuni uslove, pa makar nam i gledali kroz prste. Ono sto ce Nemacka da uradi jeste da povlaci biranu radnu snagu iz Srb, znaci vredne radne ljude i naravno obrazovane. Sljam im ne treba, imaju ga vec dovoljno. Sistem u Srbiji ce da se srusi samo je pitanje vremena, kad ne budemo mogli vise da se zaduzujemo. 700 h radnika izdrzava preko milion penzionera i 400 h sluzbenika. Kako je to moguce?
Придружите се дискусији Sve ste u pravu, osim onog dela o izdržavanju penzionera. Penzioneri su to zaradili za 40 godina rada, ali su njihovi fondovi opljačkani od strane Miloševića , njegovih pljačkaških hordi, a uz pomoć šupljoglavih sledbenika. Ne znam kako Vi ,ali ja 90-te dobro pamtim.
Odlican tekst Branke Stamenkovic kao i prethodni “Ekonomska sloboda” kao osnov svake druge slobode.Odlican tekst i Sase Radulovica o besmislenim podelama na gradjansku i nacionalnu Srbiju i Vojina Biljica o “prijateljstvu”Nemacke i Srbije.Ali tekst.Manje vise svi tekstovi na ovom sajtu su dobri.Kako vase ideje i predloge pretociti u dela?Ljudi ocekuju jedan jedinstveni opozicioni blok.Samo ako on postoji i i vi ste u njemu mozemo nesto ocekivati od vase price.Mozete se bar izboriti za bolje izborne uslove,jer je pod ovim uslovima besmisleno i izlaziti na izbore
Ovo pocinje da lici na ispiranje mozga, za vrlo kratko vreme, nekoliko slicnih tekstova na temu EU(Nemacka), Nemacka, itd. Ako jedinu snagu osecate kada berete glasove na polju evroskeptika, evrofoba, nacionalista, etnonacionalista onda ste u stvari jako jako slabi. Gradjanima apsolutno nista novo niste pokazali, mozda u nekim glavama ste mucnuli onaj endemsko hipertrofirani deo zvani centar za geopolitiku, sto se uvek pokazuje kao prakticno nista. Svesni su gradjani Srbije da Nemci unamljuju motace kablove sirom drzave(jeftiniji smo od robota).
Mislim da je mnogo postenije bilo kada ste za sve nevolje optuzivali samo nase vlasti, kada ste retorcki navodili nas na zakljucak da nije moguce da je nekom vise stalo do nas nego nama samima. Sada nam nudite konfrontaciju, svadju, ne bi li nas uvukli u vase blato. Ne, hvala!
Mileta, nije baš tako. Mi se na sajtu dostajebilo.rs trudimo da o svemu istinski informišemo građane, ma koliko ta istina bila mučna za varenje. I vama, a i nama. Takođe, naši narodni poslanici, odbornici širom Srbije, aktivisti i generalno članovi DJB-a, objavljuju autorske tekstove, poput ovog, u vidu analize, a sve u cilju informisanja i pružanja nekih (drugačijih) pogleda. A nešto sasvim drugo su zvanična saopštenja koja takođe možete ovde pročitati. Veliki pozdrav
Oprostite, ali mišljenje narodnog poslanika je zvanično mišljenje pokreta/stranke kojoj pripada. Jedina je razlika što se ne zove “zvanično saopštenje”.
Razumeli smo se 🙂
Od EU ionako nema ništa.Mi nikada nećemo postati član EU.Sve vlasti od 2000 god.koje su baštinile tu ideju znale su da ćemo doći u ovakvu situaciju a to je da će narod drastično osiromašiti i postati jeftina radna snaga.
Neverovatno je da neki komentatori ovde ne razumeju da DJB svojim tekstovima oslikava sve okolnosti u kojima danas zivimo. Narocito stubove na koje se oslanja sadasnja vlast a i one pre nje. Izmedju ostalog su to i interesi dominantne zemlje unutar EU, Nemacke. Ta saznanja su nuzna da bi znali sta ciniti i kuda krenuti dalje. Zar zaista neko moze da poveruje da mi ne mozemo zaraditi bolje od trecine nuznih sredstava, kolike su nam najcesce plate, potrebnih za prezivljavanje troclane porodice.
Isto je nejasno da ljudi ne razumeju da EU nije sto je bila iako se isto zove. Kao sto ni povrce nije sto je nekad bilo, na pr. sedamdesetih godina, vec je danas puno stetnih hemikalija iako se isto zove. Jeduci ga imamo vise stete nego koristi pa je normalno da dodjemo do zakljucka da ga moramo prestati jesti ili ce biti losih posledica po zdravlje i zivot. Odmah potom moramo se zapitati a kako cemo doci do ciste hrane.
Slicno je sa EU putem. DJB razborito i razumno razmislja da je potrebno iznaci novi put koji ce nas dovesti do boljeg rezultata.
Ne znate vi koliko ste gladni.EU nam svakako treba.Kina ne,Japan nam treba Rusija ne,samo za gas.Africke zemlje da,jer je veliko trziste,zemlje Latinske Amerike,i Okeanije.Saradnja sa svima,kakp je Tito radio.