U početku je to bila sasvim solidna ideja: kao geografski deo Evrope, prirodno je da Srbija teži članstvu u zajednici evropskih država. Standardi koje EU očekuje da država-članica ispuni biće nam putokaz u procesu neophodnih reformi devastirane Srbije. A tu su i predpristupni fondovi, zahvaljujući kojima će nam EU velikodušno pomoći da te reforme finansiramo i sprovedemo.
Od te ideje, međutim, ostaše samo froncle.
Nesposobna, neinventivna, korumpirana i servilna politička “elita” Srbije nikad nije ni nameravala da suštinski reformiše i uredi državu, jer uređenost sužava mogućnost zloupotrebe javnih resursa kojima se ta “elita” hrani. Dok su im usta bila puna parole da “EU nema alternativu”, otvarali su i otvaraju poglavlja u pregovorima s EU unapred znajući da će svaku reformu koja im ograničava bahato rasipanje javnih resursa obaviti isključivo na papiru, bez suštinske primene u praksi. S druge strane, svaku EU reformu koja ne zadire u njihov koruptivni svet oberučke su prihvatili, uopšte ne razmišljajući može li se ona sprovesti.
Pregovora o pristupanju, dakle, nema. Ono što naša korumpirana i servilna politička “elita” naziva pregovorima, u stvari je prihvatanje apsolutno svega što se od nas traži, izuzev onog što ograničava njihovu mogućnost da bespoštedno isisavaju novac građana iz budžeta Republike Srbije u svoje partijske i lične džepove. Po toj formuli smo, na primer, u svim državnim i javnim institucijama i ustanovama uveli striktnu i potpunu zabranu pušenja, koja se u praksi krši uzduž i popreko bez ikakvih konsekvenci za prekršioce, a s druge strane nam predlog novog Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, koji bi ukinuo koruptivne duple funkcije – čami u nekoj fioci.
S druge strane ovog kaobajagi pregovaračkog procesa, sede zvaničnici Evropske unije i prave se nevešti. Gledaju u papir i potvrdno klimaju glavom, a na svaku parolu korumpirane srpske političke “elite” da EU nema alternativu, horski ponavljaju da “Srbija ide u dobrom pravcu”. Pred svake izbore dolaze da podrže korumpiranu vlast, a kada im neko skrene pažnju na potpuni medijski mrak, na pretvaranje javnih medijskih servisa u propagandna glasila partije na vlasti, na manipulacije izbornog procesa i na činjenicu da se zakoni u Narodnoj skupštini donose na zvonce – evropski zvaničnici listom postaju Toše. Eventualno dignu jednu obrvu na srpske zvaničnike, koji u dahu objasne da je teško s ovim i ovakvim narodom lenjog mentaliteta izaći na kraj. “Aha”, spremno dočekaju to nesuvislo objašnjenje, zgodno zaboravljajući da su u svome životu i u svojoj državi sigurno imali posla s građanima koji potiču iz naroda tog navodno naopakog mentaliteta, i da su im iskustva bila sasvim suprotna.
Evropska unija nije više ono što je nekad bila. Početna ideja stvaranja zajedničkog ekonomskog prostora za slobodan promet ljudi, roba i usluga izvitoperila se u stvaranje prostora za političku i ekonomsku dominaciju Nemačke. Mesto Balkana u toj novoj postavci jasno je određeno: mi smo poželjan izvor jeftine radne snage za nemačke kompanije. Bez neophodne demokratizacije države i društva, to ćemo i ostati, jer samo demokratizacija može da nam obezbedi ekonomski razvoj i podizanje cene rada.
Prijateljski odnos Nemačke s našom korumpiranom političkom “elitom”, dakle, obostrano je šićardžijski. Dok Nemačka koristi našu radnu snagu da sebi smanji troškove i poveća profit, naša politička “elita” uživa sve blagodeti blokiranog privrednog rasta Srbije. Građanin koji jedva sastavlja kraj s krajem i živi od danas do sutra nema kad da razmišlja o ekonomskoj budućnosti države i ucenjen je da na svako “Tri hiljade za gospodina” kaže “Hvala”. Jer, deca moraju jesti. Ko ne pristaje na to ponižavanje, budućnost sebi i svojoj porodici planira izvan Srbije i ne glasa na izborima.
Pravac u kome Srbija ide, dakle, dobar je samo za našu korumpiranu političku “elitu” i za Nemačku gladnu jeftine radne snage i profita. Pravac u kome idu životi građana Srbije, pak, daleko je od bilo kakvog pozitivnog epiteta.
Iz ovog beznadežnog scenarija naše trenutno trasirane budućnosti moguće je izvući se samo oslanjanjem na neke nove političke snage koje vlast ne doživljavaju kao priliku za zloupotrebu javnih resursa, već kao odgovoran i državotvoran posao. U interesu je Republike Srbije da potpuno preokrene ekonomsku viziju subvencionisanja stranih “investitora” na koju su nas osudile dosadašnje korumpirane vlasti. U centru naše ekonomske politike mora biti razvoj domaćih firmi, a ne uvoz inostrane konkurencije domaćim firmama, i to skup uvoz koji plaćamo besmisleno visokim subvencijama i pogodnostima koje domaće firme nemaju, čime se osigurava dugoročna blokada bilo kakvog privrednog rasta u Srbiji.
Dominacija Nemačke unutar Evropske unije već indukuje nezadovoljstvo među državama-članicama, a privukla je i pažnju SAD, čiji je predsednik Tramp nedavno EU po prvi put od Drugog svetskog rata do danas, svrstao u neprijatelje. Odnedavno Evropom duvaju neki sasvim drugačiji geopolitički vetrovi od kojih nam, kao ekonomski slaboj zemlji koja se potpuno naslonila na jednu stranu, zavetrine nema. Za razliku od evropskih zvaničnika, nemamo opciju da se napravimo Toše i sačekamo da sve prođe. Jer, stradaćemo. Mi moramo uhvatiti neki drugi pravac, po cenu da ga Brisel prestane nazivati dobrim. Našim aspiracijama da Srbija pristupi ovakvoj EU na ovakav način i s ovakvom političkom “elitom” na vlasti potreban je ozbiljan SrEgzit. Tek tada ćemo biti u situaciji da s Evropskom unijom istinski pregovaramo o obostranim interesima, umesto da, kao naša dosadašnja politička “elita”, slepo i bespogovorno prihvatamo sve što nam se servira. Jer ako ostanemo verni viziji zemlje jeftine radne snage, privredni rast i rast plata moći ćemo samo da sanjamo. I odoše nam sva deca u beli svet.
“Mi moramo uhvatiti neki drugi pravac.” Koji pravac? Prvi put čitam tekst na ovim stranicama koji ne daje konkretan predlog već samo kritikuje. U ovoj zemlji ne postoji dovoljno jaka opozicija koja bi mogla iz korena da preokrene postojeće stanje. Građenje prestpostavki na iluziji (da može doći na vlast neka opozicija koja će preokrenuti iz korena stanje) se, bojim se, zove nemogućnost sagledavanja realnosti. Političari nemaju prava da sanjaju.
Evo pravca draga Ana http://dostajebilo.rs/blog/2018/08/12/buducnost-srbije-je-domaca-privreda-i-domaci-preduzetnici/
Nema to nista novo, sto kaze nas narod ” u se i u svoje kljuse”. Kada dobri ljudi Srbije shvate da im niko sa strane nece doci i napraviti bolju drzavu, I da od tog naseg kljuseta kakvo takvo je mi moramo da napravimo radnog konja, bice lakse.
Nesto slicno je vise puta isticao gospodin Zoran Djindjic.
Upravo sam to i ja rekla. Ponovili ste moje reči samo na drugačiji načn. Kažete “kada shvate”… Neće shvatiti jer iz nekog razloga ne veruju onima koji žele da urede ovu zemlju. To su rezultati poslednjih izbora jasno pokazali. Zato mora neko da nas uredi spolja, što ne znači da ne treba i sami da se potrudimo. Mi se nikada nećemo sami urediti, jer za to je kao prvo potrebno da ljudi daju poverenje onom ko to želi da uradi, i to većinsko poverenje. To se kao što vidite ne dešava. A osim toga, tvrditi kako u politici ne postoje prijateljsktva, samo interesi (ptočitala sam ja to što mi šaljete više puta), a onda tvrditi da nam je Nemačka neprijatelj je blago rečeno šizofreno.
Draga gospodjo, manje vise ste u pravu. Ali. EU nije policajac, znaci oni ulazu u Srbiju, sto donacijama, sto preko nekih investicija. To sto neko od donacija strpa pola u dzep, oni to ne mogu kontrolisati. Ono sto mogu je da kazu ok ovde ste ukrali e sad cete dobiti manje. E onda od toga oni oper ukradu pola (sto je za nase uslove opet mnogo). Srbija nikad nece uci u eu posto ne moze da ispuni uslove, pa makar nam i gledali kroz prste. Ono sto ce Nemacka da uradi jeste da povlaci biranu radnu snagu iz Srb, znaci vredne radne ljude i naravno obrazovane. Sljam im ne treba, imaju ga vec dovoljno. Sistem u Srbiji ce da se srusi samo je pitanje vremena, kad ne budemo mogli vise da se zaduzujemo. 700 h radnika izdrzava preko milion penzionera i 400 h sluzbenika. Kako je to moguce?
Pridružite se diskusiji Sve ste u pravu, osim onog dela o izdržavanju penzionera. Penzioneri su to zaradili za 40 godina rada, ali su njihovi fondovi opljačkani od strane Miloševića , njegovih pljačkaških hordi, a uz pomoć šupljoglavih sledbenika. Ne znam kako Vi ,ali ja 90-te dobro pamtim.
Odlican tekst Branke Stamenkovic kao i prethodni “Ekonomska sloboda” kao osnov svake druge slobode.Odlican tekst i Sase Radulovica o besmislenim podelama na gradjansku i nacionalnu Srbiju i Vojina Biljica o “prijateljstvu”Nemacke i Srbije.Ali tekst.Manje vise svi tekstovi na ovom sajtu su dobri.Kako vase ideje i predloge pretociti u dela?Ljudi ocekuju jedan jedinstveni opozicioni blok.Samo ako on postoji i i vi ste u njemu mozemo nesto ocekivati od vase price.Mozete se bar izboriti za bolje izborne uslove,jer je pod ovim uslovima besmisleno i izlaziti na izbore
Ovo pocinje da lici na ispiranje mozga, za vrlo kratko vreme, nekoliko slicnih tekstova na temu EU(Nemacka), Nemacka, itd. Ako jedinu snagu osecate kada berete glasove na polju evroskeptika, evrofoba, nacionalista, etnonacionalista onda ste u stvari jako jako slabi. Gradjanima apsolutno nista novo niste pokazali, mozda u nekim glavama ste mucnuli onaj endemsko hipertrofirani deo zvani centar za geopolitiku, sto se uvek pokazuje kao prakticno nista. Svesni su gradjani Srbije da Nemci unamljuju motace kablove sirom drzave(jeftiniji smo od robota).
Mislim da je mnogo postenije bilo kada ste za sve nevolje optuzivali samo nase vlasti, kada ste retorcki navodili nas na zakljucak da nije moguce da je nekom vise stalo do nas nego nama samima. Sada nam nudite konfrontaciju, svadju, ne bi li nas uvukli u vase blato. Ne, hvala!
Mileta, nije baš tako. Mi se na sajtu dostajebilo.rs trudimo da o svemu istinski informišemo građane, ma koliko ta istina bila mučna za varenje. I vama, a i nama. Takođe, naši narodni poslanici, odbornici širom Srbije, aktivisti i generalno članovi DJB-a, objavljuju autorske tekstove, poput ovog, u vidu analize, a sve u cilju informisanja i pružanja nekih (drugačijih) pogleda. A nešto sasvim drugo su zvanična saopštenja koja takođe možete ovde pročitati. Veliki pozdrav
Oprostite, ali mišljenje narodnog poslanika je zvanično mišljenje pokreta/stranke kojoj pripada. Jedina je razlika što se ne zove “zvanično saopštenje”.
Razumeli smo se 🙂
Od EU ionako nema ništa.Mi nikada nećemo postati član EU.Sve vlasti od 2000 god.koje su baštinile tu ideju znale su da ćemo doći u ovakvu situaciju a to je da će narod drastično osiromašiti i postati jeftina radna snaga.
Neverovatno je da neki komentatori ovde ne razumeju da DJB svojim tekstovima oslikava sve okolnosti u kojima danas zivimo. Narocito stubove na koje se oslanja sadasnja vlast a i one pre nje. Izmedju ostalog su to i interesi dominantne zemlje unutar EU, Nemacke. Ta saznanja su nuzna da bi znali sta ciniti i kuda krenuti dalje. Zar zaista neko moze da poveruje da mi ne mozemo zaraditi bolje od trecine nuznih sredstava, kolike su nam najcesce plate, potrebnih za prezivljavanje troclane porodice.
Isto je nejasno da ljudi ne razumeju da EU nije sto je bila iako se isto zove. Kao sto ni povrce nije sto je nekad bilo, na pr. sedamdesetih godina, vec je danas puno stetnih hemikalija iako se isto zove. Jeduci ga imamo vise stete nego koristi pa je normalno da dodjemo do zakljucka da ga moramo prestati jesti ili ce biti losih posledica po zdravlje i zivot. Odmah potom moramo se zapitati a kako cemo doci do ciste hrane.
Slicno je sa EU putem. DJB razborito i razumno razmislja da je potrebno iznaci novi put koji ce nas dovesti do boljeg rezultata.
Ne znate vi koliko ste gladni.EU nam svakako treba.Kina ne,Japan nam treba Rusija ne,samo za gas.Africke zemlje da,jer je veliko trziste,zemlje Latinske Amerike,i Okeanije.Saradnja sa svima,kakp je Tito radio.