Само у овој години пет милиона евра за новогодишњу расвету у Београду

Само у овој години на сијалице и разне новогодишње украсе попут шаховских фигура, музичких инструмената и Деда Мразова, градска власт у Београду издвојиће из градског буџета невероватних пет милиона евра.  Рачуница показује да је за пет последњих година, почев од 2014. када управљање градом преузима Синиша Мали, на куповину нових и поправку старих, утрошено 10 милиона евра.

Пре неколико дана посао набавке новог декоративног осветљења у вредности 300 милиона динара (са пдв) добила је поново фирма Кип Лајт. (у прилогу документ)

Подсећамо, ова фирма годинама добија овај посао али тако што су спецификације и карактеристике производа ове фирме буквално прецртаване у услове тендера. Дакле, на намештеном тендеру.

У јулу 2018. је новим ребалансом буџета Града Београда, предвиђено  да се из градске касе издвоји 23.539.200 динара за „куповину ланчаница за новогодишњу декорацију“. Ову јавну набавку треба да спроведе Секретаријат за послове одбране, ванредних ситуација, комуникације и координацију односа са грађанима, који је куповао и најскупљу  јелку на свету од 83.000 евра.

У међувремену је опет фирма Кип Лајт добила на тендеру за репарацију постојеће расвете као једини понуђач са ценом тик испод процењене – 16.974.880,00 динара.

Међутим, оно што се не зна, јесте скривених  220.937.312,27 динара у плану пословања ЈКП Јавно осветљење за монтажу осветљења за новогодишње празнике, и то у програму репарације осветљења. И ова ставка је највећи простор за извлачење пара јер је реч о огромном новцу са којим се ко зна како располаже.

Кад све ово напред наведено саберемо са ценом радова на демонтажи опреме из априла месеца 2018. године која је износила 24.211.443,59 динара, дођемо до тога да ће Београђани ове године платити 585.687.955,86 динара за поправку и монтажу новогодишњих лампиона. То је тих  пет милиона евра. Још на то треба зарачунати и рачуне за струју јер ће, према информацијама до којих је дошао ДЈБ, лампице засијати већ крајем септембра месеца јер би у супротном могле бити покрадене из складишта.

Уџбеници за сву децу у основним и средњим школама у Београду коштају два милиона евра, а за сву децу у Србији 23 милиона евра. Да се новац није овако неодговно расипао, за протеклих пет година пола деце у Србији могло je да добије бесплатне књиге чиме би држава показала да брине о будућим генерацијама и да је образовање заиста бесплатно како нас убеђују.

Набавка новогодишњих украса је  уз прескупу фонтану на Славији, симбол промашене градске политике прескупих кич пројеката и школски пример  коруптивних послова и партијске злоупотребе јавног новца на уштрб основних потреба становника Београда као што су бољи градски превоз, реновирани домови здравља или бесплатни уџбеници.

Иронија је да је нови градоначелник, дечји лекар и промотер изградње болнице Тиршове 2, потписао  и подржао да се ове године само на висеће сијалице потроши пет милиона евра. То је, наиме, вредност кредита који ће држава Србија узети од Развојне банке Савета Европе за куповину опреме за српске болнице или чак десети део процењене вредности изградње дуго очекиване дечје клинике Тиршове 2.

Новац за украсе долази из градске касе. Према новинарским истраживањима, 2014. су трошкови за украсе износили скоро три милиона динара, 2015. је то отишло на вртоглавих 57 милиона, већ наредне на 190 милиона, а 2017. су празнични украси пореске обвезнике у Београду коштали невероватних 203 милиона динара. Ово сигурно нису коначни трошкови, јер је питање са којих су све раздела украси куповани и поправљани.