Влада Србије потпуно игнорише стогодишњицу српског пробоја Солунског фронта, кључног догађаја за победу над бугарским и немачким снагама и њиховим савезницима у Првом светском рату.
Пре 100 година, српска војска је уз подршку савезника пробила Солунски фронт. Команданти Прве и Друге армије, генерали Петар Бојовић и Степа Степановић, су без обзира на очајничке покушаје да их зауставе, непобедиво ишли до краја.
У извештају француској влади о пробоју Солунског фронта крајем септембра 1918. године, француски маршал Франше д’Епере је написао: “Операције се морају успоравати јер нема комуникације ради добацивања хране француским трупама које напредују, само српским трупама нису потребне комуникације, они иду као олуја – напред”.
У савезничким операцијама од 15. до 17. септембра 1918. године, потучене су махом бугарске и немачке снаге од преко 600.000 војника. Савезничке трупе су имале сличан број војника. Одмах након пробоја Солунског фронта уследила је абдикација бугарског краља, који је побегао из земље, и капитулација Бугарске. Енглези су се окренули ка Турској. Енвер-паша, који се сматра главним организатором турско-немачког савеза, побегао је у Берлин. Турска је капитулирала.
ДЈБ изражава захвалност Британској амбасади и Његовој екселенцији Денису Кифу што чувају успомену на велике српске жртве којима су наши преци извојевали слободу за Србију, али и Европу. Јутрос је одржана манифестација на српском гробљу Зејтинлик у Солуну којој су присуствовали војни представници Србије, Британије и Грчке.
Изражавамо неизмерну тугу због чињенице да држава Србија и Влада Републике Србије нису нашли за сходно да стогодишњици овог славног српског историјског тренутка посвете било какву пажњу, па макар и неком изјавом или објавом на друштвеним мрежама.
Isto kao što su i Dan nezavisnosti potpuno izignorisali i ni reči nisu rekli o tom datumu.
Ovo se zove mlaćenje prazne slame.. Umesto o aktuelnoj situaciji, mi odosmo do Obrenovića, Karađorđevića, Srbima i “Srbima”, tako da ovaj post gubi svaki smisao. Nisam bot, ali me interesuje, zbog čega ne dozvolite komentare i odgovore na iste.. Moglo bi tu svašta da se kaže na suvisle, ali i nesuvisle priče.
Nema ničeg spornog u pamćenju prošlosti.
Ne da nije sporno, nego je naša obaveza prema precima koji su dali život za našu slobodu. Pohvalili smo britanskog ambasadora, ali je tužno da je on došao da izrazi poštovanje prema srpskim borcima nastradalim na Solunskom frontu, a da nema nikoga od visokih zvaničnika države Srbije.
Molim Vas lepo, pa, na šta bi ličilo da trenutna vlast, kojoj ni pertle više ne vire iz nemačke gu’ice, slavi dogadjaj gde su švabe poražene?