Da li je na poslednjoj sednici otvorena Pandorina kutija u inače pristojnoj Skupštini AP Vojvodine? Poslanici vladajuće većine su rešili da prepišu recept od svojih kolega iz Narodne skupštine Republike Srbije i zloupotrebom poslovničkih mogućnosti onemoguće ostale poslanike da do kraja mandata ove Skupštine postave ikakvo poslaničko pitanje. Ukupno 55 poslanika vladajuće koalicije postavilo je 87 poslaničkih pitanja, neposredno pred 26. sednicu Skupštine Vojvodine. Ona se neće iscrpeti bar godinu dana, ukoliko naprasno sami poslanici ne odustanu od istih. Poslanički sat inače traje 60 minuta na početku svake redovno sazvane sednice, a na poslednjoj, održanoj 14.novembra, ukupno je postavljeno pet pitanja sa pripadajućim replikama. Postavljanjem poslaničkih pitanja izvršnoj vlasti, poslanici Skupštine vrše nadzor nad njenim radom, što je suština odnosa Skupštine, kao najvišeg organa vlasti u Pokrajini i Pokrajinske vlade, po Statutu APV.
Prvo na redu bilo je ono koje sam postavio još 2. oktobra, a u suprotnom, u ovakvim okolnostima, ne bi ni ono stiglo na red. Upućeno je bilo Mihalju Njilašu, pokrajinskom sekretaru za obrazovanje, upravu, propise i nacionalne manjine i Potpredsedniku Pokrajinske vlade. Odnosilo se na izostavljeno rešenje iz modela Agencije za borbu protiv korupcije, vezano za imenovanja članova nadzornih odbora javnih preduzeća u Pokrajini, koja predstavljaju osnovnu transmisiju partijskog uticaja na javna preduzeća. Sekretar Njilaš nije imao odgovor na postavljeno potpitanje-da li će reagovati ukoliko mu Agencija za borbu protiv korupcije uputi preporuku za otklanjanje ove ozbiljne manjkavosti Pokrajinskog antikorupcijskog plana, čiji je bio predlagač. Ostao je nem, iako mu je Predsednik Skupštine Ištvan Pastor, inače partijski šef, dao reč da pruži odgovor, što jasno govori o njegovom očaju i bezizlaznosti situacije u kojoj se našao, u tom trenutku vidljive široj javnosti.
Drugo pitanje stiglo je od poslanika SNS, a na adresu Predsednika Pokrajinske Vlade, o ulaganjima u opremanje poslovnih zona u Vojvodini, sa kritičkim osvrtom na njegove prethodnike. Svojevrstan hvalospev Igoru Miroviću već je započet kroz postavljeno pitanje, dajući mu afirmativni šlagovrt. Mirović se zahvaljuje na „važnom pitanju ekonomskog razvoja i zapošljavanja“, a šou počinje. Šou koji je evidentno zamišljen tako da obeleži početak svake sednice do juna 2020, sličnim udvoričkim intoniranjem, bez stvarnog pitanja, iako je upitnik na kraju svakog…
Treće pitanje je bilo posvećeno tiradi o obnovljenoj putnoj infrastrukturi kod Bačkog Petrovca u dužini od 7 km. Mirović opet zahvaljuje, zadovoljan jer je početak sednice iskoristio za marketinški spin, potpuno drugačiji prikaz realnosti u vezi očajnih rezultata Uprave za kapitalna ulaganja, čiji je nivo realizacije nakon 9 meseci svega 34%. Ovo je tek sutradan stiglo na raspravu, nakon isteka prenosa RTV uživo, vidljivo samo u snimku emitovanom u 3 časa ujutru narednog dana. Ovo je inače već oproban koncept postavke dnevnog reda, koji odlaže teme neprijatne za vlast za period nakon 17 časova, kada prestaju prenosi sednica uživo na RTV, a nastavak se emituje od ponoći do zore.
Četvrto, možemo reći otužno i svakako naručeno pitanje, odnosilo se na navodnjavanje, novim konstatacijama o uspehu, ali kroz formu pitanja. Mirović prihvata šlagvort i nastavlja bajkovit prikaz.
Peto “pitanje” o aferama prethodne vlade, vezanim za dvorac Heterlend, te komparacija sa čestitošću ove, nije bilo ni zaklonjeno upitnom formom. Mirović nije gadljiv ni ovog puta, te daje za pravo poslaniku, nadalje merači.
Svima je unekoliko laknulo nakon isteka šezdesetog minuta, u nadi da je “transferu blama” konačno došao kraj, međutim prilikom sledeće tačke dnevnog reda rasprave o izmenama Poslovnika, otvara se još mučnija debata opozicije i vlasti oko ovih fingiranih pitanja. Opozicija je tada kroz broj već postavljenih pitanja i kapacitete Poslaničkog sata, shvatila punu razmeru ove groteske. Tandem gaulajtera Zobenica / Jovanov upotpunjuje ovaj teatar apsurda. Izvrgavaju ruglu parlamentarizam, argumentima prava, formalne mogućnosti da pitaju šta god misle i žele, argumentom jednakosti svih poslanika u sali bez obzira na brojnost, te Predsednikom Skupštine na svojoj strani kad god zatreba. Završilo se vrlo neprijatnim disciplinovanjem LSV, koalicionog im partnera u većem broju lokalnih samouprava, te višestrukim ponižavanjem njihovog dvojnog i ambivalentnog statusa u Novom Sadu i APV.
Tako i građani Vršca ostaju uskraćeni za odgovore na pitanja poslanika DJB Dejana Maksimovića. Javnost neće saznati kada će biti popravljen lift u opštoj bolnici u Vršcu, koji već 6 meseci ne radi, pa bolničko osoblje prenosi u ćebadima bolesne i mrtve ljude stepenicama. Jedino što je uprava bolnice preduzela u rešavanju ovog problema jeste lepljenje obaveštenja o tome da je snimanje u bolnici zabranjeno. Javnost u Vršcu neće saznati ni da li će posle 16 godina Gradski park u Vršcu konačno dobiti status zaštićenog dobra. Da li će Pokrajinska vlada predlog za zaštitu uputiti Skupštini AP Vojvodine na usvajanje, ili će ga vratiti Pokrajinskom zavodu za zaštitu prirode, na prekategorizaciju, te uputiti na usvajanje gradu Vršcu. Takođe, javnost u AP Vojvodini neće saznati da li će i kada Skupština Vojvodine razmatrati izveštaj o sprovođenju plana upravljanja otpadom. Ovaj izveštaj trebalo je da se usvaja jednom godišnje, ali nije razmatran nikada do sada. Umesto odgovora na ova važna pitanja, do kraja mandata, slušaćemo hvalospeve i isprazne govorancije vladajuće većine.
Raspomamljenost SNS posledica je svesti o padu rejtinga u APV, pa je na delu pokušaj zatvaranja svakog kanala komunikacije opozicije ka javnosti. Opozicija će, ukoliko se ovo nastavi, smoći snage da zajednički ubuduće bojkotuje Poslaničke sate, a možda čak i same sednice, zbog daljeg poslovničkog unižavanja najvišeg organa vlasti u Pokrajini. Svako zlo ima i neko dobro, pa neka ovog puta to bude svest o potrebi zajedničkog tehničkog dogovora oko crvenih linija daljeg rada ovakve Skupštine.
Aleksandar Zelenski
poslanik DJB u Skupštini APV
Komentariši