Трагикомична позадина награде Златни лав за мир Александру Вучићу

Најзанимљивије од свега је, међутим, да је Златни лав, чији је ласкаву титулу понео српски председник Александар Вучић, у регистрационој пријави из 2012. у Министарству за привредни развој Италије заведен као привредно друштво чија су основна делатност детерџенти, избељивачи рубља, одмашћивачи, абразивна средства, сапуни, парфеми, есенцијална уља, лосиони за косу и пасте за зубе.

Трагом вести о додели награде Златни лав за мир Александру Вучићу, обратили смо се организаторима ове манифестације у Венецији и у два одвојена мејла послата председништву и уметничкој управи директно на италијанском језику затражили информације о предлагачу имена и дела Александра Вучића за ову награду, саставу жирија и званичном тексту образложењу одлуке о додели награде.

С обзиром да на мејлове послате 30. новембра није било одговора, 3. децембра је на обе адресе послат нови мејл са ургенцијом, али до дана објављивања овог текста нисмо добили ниједну повратну информацију из Венеције.
За разлику од српских режимских медија, италијанска државна телевизија, штампани и електронски медији овом дешавању нису поклонили пажњу, а вест је објављена у тек пар локалних он-лине магазина.

На званичној интернет презентацији која је посвећена лауреатима награде Златни лав за мир – Амбасадори мира у свету за 2018. наведена су само имена Ђованија Ране, италијанског произвођача њока, таљатела и свежих кора за лазање и Валтера Симона Арбиба, уским круговима познатог привредника јеврејског порекла, али без и најмањег помена имена Александра Вучића.

Ништа мање незанимљива нису ни имена из организације ове манифестације. Наиме, иако помпезно описана као традиционална манифестација дуга безмало 86 година, те иако буди асоцијације на престижног Златног лава за филм са којим нема ама баш никакве везе осим што рабе исти симбол – крилатог лава који је вишевековно обележје Венеције – награда Златни лав за мир је по свему судећи идејни пројекат тек неколицине људи на чијем је челу извесни Силено Канделарези  из Рима који је уједно и председник тзв. Велике међународне награде Венеције.

Силено Канделарези се заправо појављује као овлашћени носилац читавог низа привредних жигова, међу којима је и Куп Мусолини  коју је Канделарези регистровао при Одељењу за патенте и жигове Министарства за привредни развој Италије у мају 2010. године и у чијем се захтеву за упис у регистар привредног друштва наводи се да је реч о пружању услуга из области телекомуникација, образовања, забаве, спортских и културних активности. Међутим, међу укупно десет привредних друштава који се појављују као повезани правни субјекти, на званичном сајту организатора нигде се не појављује регистрован жиг награде Златни лав за мир.

Најзанимљивије од свега је, међутим, да је Златни лав, чију је ласкаву титулу понео српски председник Александар Вучић, у регистрационој пријави из 2012. у Министарству за привредни развој Италије заведен као привредно друштво чија су основна делатност детерџенти, избељивачи рубља, одмашћивачи, абразивна средства, сапуни, парфеми, есенцијална уља, лосиони за косу и пасте за зубе. У истој регистрационој пријави, чији је потписник и у овом случају Силено Канделарези, наводи се такође и девет других пратећих делатности као што су геодетски и наутички инструменти, дигитрони, комјутери, софтвери, драгоцени метали и лигуре, намештај, огледала, рамови, текстил, обућа, народна радиност, позамантерија, играчке, гимнастичке справе, новогодишњи украси, а тек на последњем месту су наведене културне и спортске активности.

Подједнако је занимљива и чињеница да су српски медији при читању по свему судећи формално непостојећег образложења за доделу такође формално непостојеће награде Александру Вучићу цитирали Франка Фратинија, бившег шефа италијанске дипломатије и бившег потпредседника Европске комисије, који је истакао да су “напори које је Вучић уложио у нормализацију односа са Приштином, упрос провокацијама и агресивном ставу неких суседа, један од разлога што је Златни лав за мир отишао баш у његове руке”.

На прву лопту може да зачуди чињеница да су овом искусном и дугогодишњем италијанском дипломати и политичару промакли детаљи из ближег и даљег Вучићевог политичког деловања и да је жири, по свему судећи, веома селективно пробрао само неке делове из Вучићеве радне биографије док су друге шкакљивије пикантерије за овај пут изгледа остављене по страни. Да подсетимо – док је Фратини почетком деведесетих година био саветник тадашњег италијанског премијера Ђулија Андреотија па потом и генерални секретар у влади Силвија Берлусконија, Вучић је заједно са Шешељем увелико исцртавао границе Велике Србије дуж линије Карлобаг – Огулин – Карловац – Вировитица.

Другим речима, тешко је поверовати да Фратини није знао какав је Вучићев политички педигре, као што је подједнако невероватно да један бивши европски комесар није упознат са тренутним стањем ствари у Србији под Вучићевим ауторитарним режимом који гази и обесмишљава сва начела демократског и правно уређеног друштва.

Ствари ипак добијају на смислу ако се присетимо да је Фратини у октобру 2013. прихватио да буде Вучићев саветник за питања приближавања Србије Европској унији, па је самим тим јасан мањак објективности у коментарисању ове “ласкаве” титуле која је отишла у руке његовог српског послодавца и за коју је, сасвим сигурно, и сам погурао неке своје партијске везе и познанства.
Сва је вероватноћа, дакле, да је овде понајпре реч о интересно повезаној групици људи која је Вучићу спретно увалила крилати детерџент пре него крилатог лава, и то без права рекламације.

Питање које се нужно намеће за Амбасаду Србије у Риму, надлежно Министарство спољних послова и друге оперативне службе у Србији јесте како је могуће да пре доделе ове награде нико није проверио о чему се ради и ко стоји иза овог монтипајтоновског циркуса. Резултат који смо добили јесте да је председник Србије добио непостојећу награду од италијанског трговца детерџентима и пастама за зубе који отворено кокетира са Мусолинијем, да се не зна ко је предлагач, ко је био у саставу жирија и који је званични текст образложења награде.
Из те перспективе, чак и да су тачна нагађања (злонамерне) београдске чаршије о наводном плаћању награде, Вучићу би било паметније да је платио да је не добије.

Јасмина Стојановић

ОО ДЈБ Звездара