Саша Радуловић тужио Дојче Веле

Након окончања компликованог и дуготрајног процеса прикупљања доказа у Сједињеним Америчким Државама, оснивач покрета “Доста је било” Саша Радуловић је у новембру ове године преко свог правног заступника у Бону поднео тужбу против Дојче Велеa, државног медијског канала Немачке. Немачки суд је у децембру прихватио ову тужбу и упутио је у редовну судску процедуру. Тужби је претходио покушај мирног решавања спора почетком ове године који је Дојче Веле одлучио да игнорише.

Подсећамо, Дојче Веле је у августу 2016. године, само два месеца након што је ДЈБ по први пут ушао у Народну скупштину Републике Србије, и то као најјача опозициона политичка опција, преко свог дописника из Србије Немање Рујевића лансирао у јавност неистиниту причу да Саша Радуловић од 2002. године дугује више од милион долара пореза у САД и да је, зарад избегавања плаћања тог пореског дуга, 2005. године из САД “утекао” у Србију.

Интензивна кампања Дојче Велеа је трајала више месеци. Објављено је више текстова. Текстови су праћени и интензивном кампањом Информера, Пинка, Студија Б и осталих делова Вучићевог пропагандног тима, да би кулминирала нападима Ристичевића, Мартиновића и самог Вучића у Скупштини Републике Србије. Да је кампању лансирао Информер или сам СНС, имала би много мањи ефекат. Овако, лансирана од стране Дојче Велеa, за који већина грађана Србије и не зна да је пропагандни канал владе Немачке, у ову кампању поверовали су и многи гласачи и симпатизери ДЈБ.

Када је у септембру 2016. године Саша Радуловић јавности представио електронски извод из базе података америчке Федералне пореске управе (ИРС) на коме се јасно види да су све тврдње Дојче Велеа да у САД “порезници још чекају на свој милион” неистините, уместо да призна грешку и извини се, Дојче Веле је објавио текст с тенденциозним насловом који читаоце доводи у заблуду: “Нешто што није доказ”, стављајући себе, без икаквог основа и покрића, у позицију да процењује шта јесте, а шта није доказ, на тај начин додатно разотркивајући стварни каракетер и позадину целе кампање.

Годину дана касније, у августу 2017. године, Дојче Веле је објавио нови текст Рујевића у коме је поновио исте неистините тврдње о постојању пореског дуга, при томе се ангажујући и да дискредитује политику коју заступа ДЈБ на чијем се челу Радуловић тада налазио, тврдећи да је “кршио принципе транспарентности и чистих руку које је сам прокламовао”, да пати “од исте параноје и ауторитарног нагона као Вучић”, да је сумњиво трошио новац у изборној кампањи и да није испунио обећање да ће тужити Дојче Веле, поново доказујући да је главни циљ кампање био блаћење Саше Радуловића.

Саша Радуловић је ангажовао пореског стручњака Мајкла Џ. Дезмонда из Калифорније који је у јуну 2018. године написао извештај који је саставни део тужбе и који побија све тврдње Дојче Велеа. У међувремену, председник САД Доналд Трамп је Мајкла Џ. Дезмонда у августу ове године номиновао за свог Главног саветника за Федералну пореску управу (Chief Counsel of the IRS). За разлику од Дојче Велеа, он неспорно јесте компетентан да оцени шта јесте, а шта није доказ.

Припреме за тужбу су трајале две године, уз паузе током и након председничке кампање и кампање за београдске изборе, и то уз значајне трошкове, јер су захтевале ангажовање како правног тима у Немачкој, тако и правног тима у САД. Свестан ове чињенице, Дојче Веле је водио кампању вероватно очекујући да ће тужба изостати управо због високих трошкова који су за њу везани. Федерална пореска управа (ИРС), која обрађује порезе за преко 350 милиона људи и велики број правних лица у САД, нема канцеларије и шалтере на које можете отићи и добити увид у “ваш” предмет. Принцип њиховог рада је да, ако мисле да сте дужни порез, они дођу код вас и контролишу вас у вашем дому или фирми. Када пореском обвезнику требају неке информације од Федералне пореске управе (ИРС), процес њиховог прибављања траје изузетно дуго. Саша Радуловић је ово детаљно објаснио у ауторском тексту за Недељник у септембру 2016. године. 

Ово је парница у којој грађанин Србије тужи пропагандни канал владе Немачке, у којој је главни сведок и стручњак који је сачинио извештај – главни саветник председника САД за Федералну пореску управу (ИРС). Очекујемо да ће немачки суд показати да у Немачкој, за разлику од Србије, постоји подела власти на извршну, законодавну и судску и да је судска власт заиста изнад извршне.

Повезани текстови:

О лажном дугу за порез у Америци