Екскурзија у Давосу

Буде то тако са светским економским форумима. Дођу и прођу. Ништа необично за светске економске форуме какав је на пример форум у Давосу. И он би тек тако дошао и прошао, да нам нешто сасвим необично није скренуло пажњу на његово одржавање.

Шта нам је то скренуло пажњу драги читаоче, сазнаћеш ускоро, али прво да установимо неколико чињеница. Давос је градић у Швајцарској који броји нешто мање од 11.000 становника. Сваке године баш током трајања скијашке сезоне, у њему се састају најмоћнији светски лидери да би дискутовали о темама од важности за човечанство. Оно пак по чему се овогодишњи форум у Давосу разликује од претходних јесте то што су учешће на њему отказали најпознатији државници попут Доналда Трампа, Терезе Меј и Емануела Макрона.

Али оно по чему је овогодишњи сусрет не баш најмоћнијих лидера у Давосу нама привукао пажњу, а дозволићете да будем објективна, јесте учешће председника Србије, Александра Вучића, у једној крајње занимљивој расправи. Како су домаћи медији најавили, а цитираћу их јер се ниједна реч тамо не нађе случајно, “Током боравка у Давосу, председник Вучић обратиће се скупу на тему ‘Слобода медија у кризним ситуацијама’ и присуствовати бројним сесијама светског економског форума”. Занемаримо сада бројне сесије и усмеримо сву пажњу на скуп о слободи медија у кризним ситуацијама.

Замислимо сада нашег председника како корача црвеним тепихом постављеним само за њега. Он је уморан, креће се сасвим полако, са његове леве и десне стране ничице падају присутни и у клизећем спусту му целивају скуте. На крају црвене плишане стазе налази се трон сачињен од новинске хартије најпродаванијих тиража Информера.

Наш председник сада заузима седећи положај, али претходно из џепа вади Драгана Ј. Вучићевића спакованог у холстер, а ДЈВ се већ следећег тренутка, хитрим потезима трансформерса, претвара у хоклицу за уморне ноге председника Србије. Одједном, иза црвене завесе, спорим покретима некога ко је ипак схватио да јесте српски ћутати, појављује се Драган Бујошевић, који на колицима гура девет монитора и намешта их у јасном видокругу човека који не спава, а потом истим спорим покретима замиче иза сцене. Тишину прекида једно “Сузана, вода”, у кадар улази невидљиви ветар који за собом оставља флашицу воде Aqua Viva, председник отпија гутљај и изговара “Спреман сам за ваша питања”.

Просторију испуњава громогласни аплауз вавилонских размера, само се једна рука појављује у ваздуху и хвата микрофон. “Гордана Узелац, телевизија Пинк. Да ли су два и два четири председниче Вучићу?”, наизглед обично питање наш председник прима са великом тескобом. “Драго ми је да сте то питали, Гордана. Знам да опозиција говори да су два и два пет или рецимо три, али ја вас уверавам да су четири. Србија иде у добром правцу”, док изговара последњу реченицу намигује Маји Гојковић, која са галерије притиска звонце и сви поново почињу да аплаудирају.

Ово је знак за интермецо, на сцену ступа Жика Шареница и најављује ice-bucket challenge Чедомира Јовановића уз молбу да на крају ипак буде аплауза. Мокри Чеда сакупља коцкице леда по бини да се на њих случајно не би оклизнуо Ивица Дачић док буде певао Миљацку. Ко би рек’о чуда да се десе, али ту је и Барбара Животић у белом капуту са својом поемом о линчу, силовању и насиљу. Горан Весић најављује и последњу тачку вечери – арију из опере “Фантом из Савамале” у извођењу два веома талентована багера.

Након аплаудирања мереног штоперицом и црвенилом дланова, они који су испунили квоту добили су сендвич, па су лепо пошли назад за Србију. Аутобуси су савршено место за препричавање утисака, а организовани пут из Давоса је дуг. “Било је лепо”, каже један, “да се Путин обратио било би још лепше”, добацује госпођа. Један дечак лежи у мајчином крилу са телефоном у руци и док се аутобус труцка по швајцарским планинским путељцима сасвим тихо је пита: “Мама, а зар није требало да буде речи о слободи медија у кризним ситуацијама?”, мајка га погледа и каже: “Јесте сине, али о томе ћемо свакако слушати у суботу испред Платоа у 18 часова”.

Хана Адровић

Уредница и водитељка емисије “Нешто Другачије”