Bude to tako sa svetskim ekonomskim forumima. Dođu i prođu. Ništa neobično za svetske ekonomske forume kakav je na primer forum u Davosu. I on bi tek tako došao i prošao, da nam nešto sasvim neobično nije skrenulo pažnju na njegovo održavanje.
Šta nam je to skrenulo pažnju dragi čitaoče, saznaćeš uskoro, ali prvo da ustanovimo nekoliko činjenica. Davos je gradić u Švajcarskoj koji broji nešto manje od 11.000 stanovnika. Svake godine baš tokom trajanja skijaške sezone, u njemu se sastaju najmoćniji svetski lideri da bi diskutovali o temama od važnosti za čovečanstvo. Ono pak po čemu se ovogodišnji forum u Davosu razlikuje od prethodnih jeste to što su učešće na njemu otkazali najpoznatiji državnici poput Donalda Trampa, Tereze Mej i Emanuela Makrona.
Ali ono po čemu je ovogodišnji susret ne baš najmoćnijih lidera u Davosu nama privukao pažnju, a dozvolićete da budem objektivna, jeste učešće predsednika Srbije, Aleksandra Vučića, u jednoj krajnje zanimljivoj raspravi. Kako su domaći mediji najavili, a citiraću ih jer se nijedna reč tamo ne nađe slučajno, “Tokom boravka u Davosu, predsednik Vučić obratiće se skupu na temu ‘Sloboda medija u kriznim situacijama’ i prisustvovati brojnim sesijama svetskog ekonomskog foruma”. Zanemarimo sada brojne sesije i usmerimo svu pažnju na skup o slobodi medija u kriznim situacijama.
Zamislimo sada našeg predsednika kako korača crvenim tepihom postavljenim samo za njega. On je umoran, kreće se sasvim polako, sa njegove leve i desne strane ničice padaju prisutni i u klizećem spustu mu celivaju skute. Na kraju crvene plišane staze nalazi se tron sačinjen od novinske hartije najprodavanijih tiraža Informera.
Naš predsednik sada zauzima sedeći položaj, ali prethodno iz džepa vadi Dragana J. Vučićevića spakovanog u holster, a DJV se već sledećeg trenutka, hitrim potezima transformersa, pretvara u hoklicu za umorne noge predsednika Srbije. Odjednom, iza crvene zavese, sporim pokretima nekoga ko je ipak shvatio da jeste srpski ćutati, pojavljuje se Dragan Bujošević, koji na kolicima gura devet monitora i namešta ih u jasnom vidokrugu čoveka koji ne spava, a potom istim sporim pokretima zamiče iza scene. Tišinu prekida jedno “Suzana, voda”, u kadar ulazi nevidljivi vetar koji za sobom ostavlja flašicu vode Aqua Viva, predsednik otpija gutljaj i izgovara “Spreman sam za vaša pitanja”.
Prostoriju ispunjava gromoglasni aplauz vavilonskih razmera, samo se jedna ruka pojavljuje u vazduhu i hvata mikrofon. “Gordana Uzelac, televizija Pink. Da li su dva i dva četiri predsedniče Vučiću?”, naizgled obično pitanje naš predsednik prima sa velikom teskobom. “Drago mi je da ste to pitali, Gordana. Znam da opozicija govori da su dva i dva pet ili recimo tri, ali ja vas uveravam da su četiri. Srbija ide u dobrom pravcu”, dok izgovara poslednju rečenicu namiguje Maji Gojković, koja sa galerije pritiska zvonce i svi ponovo počinju da aplaudiraju.
Ovo je znak za intermeco, na scenu stupa Žika Šarenica i najavljuje ice-bucket challenge Čedomira Jovanovića uz molbu da na kraju ipak bude aplauza. Mokri Čeda sakuplja kockice leda po bini da se na njih slučajno ne bi okliznuo Ivica Dačić dok bude pevao Miljacku. Ko bi rek’o čuda da se dese, ali tu je i Barbara Životić u belom kaputu sa svojom poemom o linču, silovanju i nasilju. Goran Vesić najavljuje i poslednju tačku večeri – ariju iz opere “Fantom iz Savamale” u izvođenju dva veoma talentovana bagera.
Nakon aplaudiranja merenog štopericom i crvenilom dlanova, oni koji su ispunili kvotu dobili su sendvič, pa su lepo pošli nazad za Srbiju. Autobusi su savršeno mesto za prepričavanje utisaka, a organizovani put iz Davosa je dug. “Bilo je lepo”, kaže jedan, “da se Putin obratio bilo bi još lepše”, dobacuje gospođa. Jedan dečak leži u majčinom krilu sa telefonom u ruci i dok se autobus trucka po švajcarskim planinskim puteljcima sasvim tiho je pita: “Mama, a zar nije trebalo da bude reči o slobodi medija u kriznim situacijama?”, majka ga pogleda i kaže: “Jeste sine, ali o tome ćemo svakako slušati u subotu ispred Platoa u 18 časova”.
Hana Adrović
Urednica i voditeljka emisije “Nešto Drugačije”
BRAVO!SAVRSENSTVO JADA,BRUKE I OCAJA U SRBIJI
odlicna satira
LJudi nama nije potrebno mnogo da bi se pokrenuli iz ovog besramlja i bezstida. Vise pozitivnosti..
Posto sam povratnik iz Nemacke, mogu reci da iako lepo zivim i ne fali mi nista (nemam nikakav upliv politike u moj zivot). Zeleo bih da “zarazim” druge ljude svojom pozitivnoscu i iako idem na proteste, jer ne volim upravo ovo navedeno u ovom blogu, ismejavanje intelektualaca. meni ne fali nista. Sta vise lepo zivim. No onda Ili nisam intelektualac (definicija intelektualca je bunjenje kada nesto fali zajednici (ja sam tako razumeo)) ili se bunim. Ovo je nase vreme, a ne njihovo (njegovo) i naravno da cu da talasam i da se busam.
Meni licno ne smeta ova vlast niti ova vlada u ekonomskom smislu, jer sam uspeo da se probijem (IT) i bez ikakve zastite drzave.
Nadahnut prikaz naše sumorne stvarnosti! Moderna bajka o medijskim magovima!
Bravo! I Radoje Domanović bi poѕavidio.
Bravo! U rangu Radoja Domanovića.
Konkretno i direktno:
1. Ovo je tekst koji ima dovoljno sadrzaja koji moze i treba biti razlog za nastavak i sirenje protesta protiv vlasti koja obmanjuje narod.
2. Hana svojim nesvakidasnjim i istovremeno racionalnim pristupom motivise i pokrece na razmisljanje intelektualnog dela Srbije.
3. Onaj deo Srbije koji nije dovoljno informisan ili zbog nekoliko razloga ne razmislja na kritican nacin prema celokupnom stanju izmedju vlasti i naroda bi trebao biti upoznat sa likom i predanoscu Hane, jer ako vlast moze da vara i laze onda bi cela ili deo opozicije trebala da ima zastupnike poput Hane koja svojom modernom, estetskom i snaznom pojavom moze da privuce paznju tog istog dela Srbije koji “spava”.
4. Ocigledna je potreba za najjacim mogucim marketingom ovakvih stavova na dostajebilo.rs, bez obzira na dostupan budzet. Upornim konkursima se moze doci do potrebne pomoci od strane ljudi koji su dovoljno motivisani i kreativni za takvu gradjansku aktivnost.
5. Vucic i ova vlast bi trebali biti smenjeni “samo” iz jednog razloga, pored gore navedenih i nenavedenih, a to je spasavanje deteta iz oluje iz Feketica od strane Vucica koji je nedeljama bio plasiran u medijama. Taj dogadjaj je mene najvise razljutio, jer vredja inteligenciju.
https://youtu.be/getOmgv5-oU (Aleksandar Vucic- Spasava dete iz oluje)
Samo video dosta govori iako je ovo opravdana parodija sa titlom.
6. Davos je zaista ekskurzija, jos jedan primer da politicari uzimaju lovu od naroda da bi putovali. Truli sistem ne moze biti isti doveka, a sve mirise na promene kad dodje subota. Beli Preletacevic bi bio dovoljno dobra promena u poredjenju sa ovim prevarantima, a da ne govorim o nekom ko je pored neiskvarenosti dovoljno obrazovan za snazne promene sistema. Pozdrav za autora ovog teksta koji satire – Hanu Adrovic! 😉
Od ovoga može da se napravi dobar animirani film 🙂