На последњој седници Скупштине Града Новог Сада уследио је наставак уништења Новог Сада кроз усвајање урбанистичких планова, који бенефит доносе само малом броју људи, а на штету већине грађана.
Након бурне расправе која је текла у претходном периоду око урбанистичког плана Лимана, а на који је стигло више хиљада примедаба грађана, одборници владајуће већине ипак су усвојили споран план.
Поред овога, на дневном реду је било још 20 планова генералне и детаљне регулације који битно утичу на квалитет нашег живота. У већини се инвеститору дозвољава да ради шта хоће, без обзира на потребе грађана и јавни интерес који се угрожава.
Проблеми насеља Лиман нису настали у последњих пар година. Они су последица немара у планирању града у последњих 30 година. Кривицу сносе и ова власт, као и она претходна и она пре ње. Сви они заједно. А ми, грађани, осећамо последице већ на Грбавици и Детелинари, али ускоро ћемо осетити и на Телепу и Адицама. Принцип у урбанистичком пројектовању је остао исти. Колективни интерес се занемарује пред интересом групе људи, блиских владајућим странкама, које управљају градом у том моменту. Циљ је, дакле, да инвеститори додатно зараде, те да ту зараду поделе са људима у власти. Једноставан концепт.
Међутим, проблеми изазвани компромисима у урбаном планирању у претходних 30 година, долазе полако на наплату. Лиман ће први осетити те последице, које изазива потпуно непланска експанзија града. Ово је веома важно сазнање, јер смо сви погођени последицама оваквих одлука, било да вам треба сат времена да нађете паркинг место, 15 минута да скренете лево код Меркатора или да аутобусу број 8 треба сат времена од Новог Насеља до Штранда за раздаљину од 6 км.
Одборници владајуће већине не желе да чују своје суграђане и по команди усвајају све планове који су у интересу појединаца из СНС-а и људи блиских њима.
Оно што је кључни проблем, међутим, јесте чињеница да проблеми настали оваквим потезима, трајно нарушавају квалитет живота грађана нашег Новог Сада.
То се, на жалост, неће променити ни сменом власти. Последице су трајне. Људи ће отићи неповратно, кривци ће бити заборављени и амнестирани, а будућим генерацијама не остављамо велеград, како га називају, већ бетонску џунглу са саобраћајним хаосом.
Живот се наставља и након мандата. Кључна ствар коју су они на власти заборавили.
Уништен урбанизам једног града је вечан. Упамтимо то.
Александар Попадић
маст. инж. архитектуре, одборник Доста је било-Нови Сад
Коментариши