Како Црта и Отворени парламент релативизују државни удар

Народни посланици су дужни да у сваком тренутку чувају достојанство и интегритет Народне скупштине. То се посебно односи на ситуације када у својству народног посланика износе одређене ставове, јер се може десити да се изнети ставови народних посланика злоупотребе од стране оних којима је из било ког разлога циљ да уруше интегритет Народне скупштине и посредно народне суверености.

Управо се то дешава у анкети коју за потребе неког свог истраживања тренутно спроводе Отворени парламент и невладина организација Црта. Наиме, у склопу те анкете и сам сам позван да изнесе своје ставове на тачно одређена питања која су, по речима анкетара саставили експерти Црте. И то само по себи не би био проблем. Уосталом више пута до сада сам учествовао у случним анкетама и износио своје ставове. Овога пута, међутим, питања су била таква да су сама по себи вређала достојанство парламента и очигледно је њихова сврха била уперена на релативизацију државног удара који се десио суспендовањем Народне скупштине 15. марта ове године и која суспензија још увек траје. Циљ анкете није дакле био било какво обавештавање о ставовима посланика, већ управо супротно, наметање народним посланицима наратива који би оправдао скандалозно укидање парламента те касније сервирање тог наратива јавности као тобожњег става већине народних посланика.

Прво питање је гласило који би био мој став о томе да ли парламент треба да заседа или не. Анкетарки сам одговорио да је питање непристојно, јер је надлежност парламента као и његова улога у ванредном стању прецизно регулисана Уставом, па је то исто као и да ме је питала да ли мислим да Устав треба да се крши или не. На такво питање сам одбио да одговорим, сматрајући га увредом грађана које представљам.

Друго питање се односило на то шта мислим о одржавању електронске седнице. Питао сам анкетарку у ком је то правном акту нашла ту могућност, односно која држава у свету држи седнице електронским путем, на шта није могла да ми одговори. Једино место где се могла наћи ова суманута идеја о електронском гласању је ауторски текст Гордане Чомић у листу Данас, па претпостављам да и сама посланица Чомић као и Црта заједнички раде на припреми јавности за то да се седница парламента одржи електронским путем. Пошто за то нема правног основа, али ни упоредне праксе у другим државама. како тренутно тако и било када у историји парламента, очигледно постоји намера да се та идеја представи као легитимна пред народним посланицима и касније пласира јавности.

Као неко ко већ 15 дана, од дана проглашења ванредног стања, свакодневно учествује у конференцијама за медије и ко је потписао десетак различитих захтева поводом противуставне суспензије Народне скупштине, очекивао бих питање које се тиче тих активности или бар обраду тих, у овом тренутку за јавност релевантих података, попут тога који је захтев када поднет и зашто не њега није одговорено, али Отвореном парламенту и Црти очиглено није циљ информисање јавности како би заузели став о раду парламента, већ управо супротно, а то је припрема јавности за ограничавање или за потпуно укидање парламентаризма. Тренутак у коме живимо сам по себи даје одговор да то није немогуће.

Коначно, имам и једну поруку за народне посланике. Драге колеге, као представници народне суверности није довољно да пазите како одговарате на питања. Једнако је, ако не и више важно да пазите да самим одговарањем на питање не дате легитимитет укидању парламетаризма. Свака васпитачаца у вртићима ће вам рећи да се деци остављају само привидни избори приликом одговора на питање да ли ће ручак појести кашиком или виљушком, док се о томе да ли ће ручак појести, уопште не расправља. Драге колеге, надам се да у овом истраживању нећете бити деца.

Војин Биљић
потпредседник Доста је било
адвокат

Прочитајте још и:

Два века пријатељства

Војин Биљић: Безуспешно су покушавали да нас прогласе лудацима

Неолиберални Суперхик

Монетарни удар Млађана Динкића и Национална корпорација

Креативно решење – Однос Данске и Фарских острва

СФРЈ, Србија и ЕФТА

Две власти на истој територији

О “пријатељству” Немачке и Србије