Ауторски текст

Код фризера нормално, а у Скупштину у скафандеру

Иако просечно информисани грађани могу закључити да је Србија држава у којој је председник Републике не само највиши орган власти већ и суверен, то ипак није тачно. Носилац суверености је народ, а врши је преко својих изабраних представника – народних посланика у највишем органи власти у држави, а то је Народна скупштина.

Чињеница је да је Народна скупштина противуставно суспендована још од проглашења ванредног стања као што је чињеница да је огромна већина од 242 народних посланика издала своје дужности које има према народу, кад је срамним ћутањем суштински прихватила ту суспензију Скупштине. Исто тако, чињеница је да су се овако понашали посланици једно у Србији, с обзиром да сви парламенти у свету заседају и у време пандемије корона вируса доносе одлуке из своје надлежности. За то време, државом Србијом су управљали и све одлуке доносили представници извршне власти. Народна скупштина, а то се односи и на народ као носиоца суверености, доживела је можда највеће понижење икада.

Изгледа ипак да са ту није крај понижењу парламента.. У медијима су се наиме појавиле информације да ће се парламент коначно састати уз одређени начин заседања који подразумева мерење температуре народним посланицима, те обавезно ношење визира и рукавица. Свестан сам да се ове „мере“ у стању опште хистерије коју су извршна власт, медији и политички подобни лекари изазвали код већине грађана, некима могу учинити и оправданим. Управо због тога, сматрам да ми посланичка дужност налаже да јавности објасним не само због чега то није случај већ и даље од тога, због чега је такав посланички „ третман“ опасан и понижавајући не само за парламентарце , већ и и за демократију.

Најпре, „мере“ су бесмислене. Као што је познато, вирус се не преноси ваздухом већ капљично, па је држање одстојања између посланика сасвим довољно. Ношење визира и рукавица посланика на одређеној удаљености од скупштине прави позоришну представу за јавност, па самим тим представља злоупотребу највишег органа власти у одређене политичке сврхе, за чије објашњење, на жалост нема простора у овом тексту.

Осим тога, „мере „ немају основ ни у једном пропису који регулише обавезе народних посланика, али и ни у прописима који би еветнуално председнику скупштине или надлежном Одбору дали могућност да те „мере“ пропише. И док су могућности председника скупштине јасно прописане чланом 244 Пословника, дотле Административни одбор може да пропише распоред седења посланика, као и одређена права и дужности посланика, али не и ограничења у погледу њиховог психичког и физичког интегритета, у смислу обавезног ношења опреме или теситрања, јер то спада под поље ограничења основних људских права посланика о којима може одлучити једино и искључиво Народна скупштина. То би опет подразумевало да се скупштина пре тога састане без било каквих ограничења у погледу „опремљености“ или „тестираности“ народних посланика.

Уколико народни посланици пристану да им неко пропише обавезно ношење „опреме“, без стварне потребе и ваљаног правног основа, онда не треба да се зачуде ни ако му падне на памет да пропише и обавезно ношење трикоа или убризгавање микрочипова који ће им пратити кретање, само ако тако одлучи. Последице су свакако једнаке, а огледају се у понижавању и урушавању парламента.

Народни посланици морају бити свесни да прихватање противправно наметнутих ограничења не представља само њихово пристајање на нечију самовољу без уставног основа, већ и издају народа који представљају. Зато их све молим да се сете заклетве коју су положили. Власт је, као уосталом и корона пролазна. Част и брука живе довијека.

Војин Биљић
народни посланик и потпредседник ДЈБ

Прочитајте још и:

Како Црта и Отворени парламент релативизују државни удар

Доста је било

Доста је било

Коментариши

Кликни овде да поставиш коментар