Миљаковац у 20:00, аплауз у трајању од неколико минута, са понеким звиждуком. Миљаковац у 20:05, пиштаљке, вика, ударање у лонце и у понеки олук, у позадини песме од Бајаге и Београдског синдиката. Већ у 20:15 цело насеље тоне у лаган сан, мука и тишине полицијског часа.
Који је закључак, да ли они што аплаудирају у 20 часова, аплаудирају Вучићу и актуелном режиму, да ли они што аплаудирају у 20:05 аплаудирају против доктора? Да ли је тема Короне и броја заражених и умрлих пала у други план и уступила место општем политичком циркусу? И коначно, да ли су ова два аплауза заправо симбол још једне, последње у низу, политичке поделе у српском друштву.
Вратимо се мало и у историју, када су почеле те српске поделе. Током монархије смо се делили на присталице Карађорђевића и Обреновића, током Другог светског рата на четнике и партизане, после рата на титоисте и инфорбировце, затим на слобисте и присталице Анте Марковића, током деведесетих на слобисте и демократске снаге, после Петог октобра на европски и патриотски блок, и на крају коначно на ,,сендвичаре,, и ,,издајнике,,.
И заиста, нема десетак дана, причајући са једном пријатељем, рекох баш како ми се чини да после дуго времена нема политичких подела, како је политика скроз пала у други план, и како ми је невероватно да су се прошле године у ово доба, дан за даном догодили упад демостраната у РТС и блокада Андрићевог венца, а данас, годину дана касније, утонувши у Корону, о политици и демострацијама више и не причамо. И као да ме је неко чуо, ево већ трећи дан заредом како су се протести преселили са тргова и ректората на прозоре и терасе сивих, социјалистичких насеља.
И тако је Корона лагано уступила место политици, или боље речено политичком циркусу. Нису ту више битни ни доктори нити аплаузи, битно је контрирање, битно је надглашавање ко ће јаче и бучније. Не морамо много да се удаљимо од куће да бисмо гледали политичко препуцавање, имамо га већ ту на прозорима. Српско друштво је већ одавно постало друштво парадокса и подела али тема Короне је то, по ко зна који пут потврдила.
Короном су се бавили политичари, лекове су смишљали и правили власници медија и ријалитија, медији су ширили страх и позивали да се остане код куће, стизале су нам “веселе” смс поруке о италијанском сценарију (некад беше само украјински). Друштвене мреже су омогућиле сваком доколичару да се бави темом коју људи на медицини годинама студирају да би постали доктори.
А онда већ две недеље касније почело је ,,опуштање,, , теретане, где су људи на удаљености пола метра једни од других, су прорадиле, пијаце исто, али неки други објекти зато нису. Одређивао се продужени викенд-полицијски час, да би се након реакције и незадовљства грађана, нагло скраћивао, те смо добили забрану окупљања за петак Првог маја, али нисмо за викенд. Политичко осматрање и калкулисање су узели примат над мишљењем стручњака, стручне одлуке су постале ,,политичке,, а националне ,,изборне,,.
Национални интерес је већ одавно постао партијски, али недавно је и друштвени интерес постао партијски. Веће политичке организације су и тему Короне искористиле да политички профитирају, свака ионако како мисли да најбоље уме. Власт је не теми Короне покушала да створи лажни привид о националном јединству, на челу са једним човеком, али је врло брзо дошло до политичких подела већих него икада.
Народни посланици се свађају са пензионерима испред Народне скупштине, цело друштво се гура у поделе, а власт и ,,званична,, опозиција опет враћају грађане у ровове где су били и пре Короне. Али у свему овоме нећу заобићи ни грађане, јер немам потребе да износим ону популистичку ,,народ је најлепши и најбољи , само их политичари спутавају.,,
Грађани су се понашали потпуно у складу са оним ,,куд ветар дува,,. Када су били заплашени, нису излазили из кућа ни онда када полицијски час није био на снази, носили су маске на празним улицама, а избегавали су и шуме и зелене површине које су биле готово пусте. Када је одједном почело да се бесомучно понавља преко медија како ,,вирус полако пролази,, број људи са маскама је нагло опао, паркови и излетишта су постали пуни, а тема Короне је постала још једино тема аплауза и ударања у лонце.
Немамо сви исто мишљење о овој епидемији, нити можемо имати, не може нам га неко просто инсталирати у главу као компјутерски програм. Али немојмо да дозволимо да медији и популисти кроје и мењају наше мишљење из дана у дан онако, како коме одговара. Само је довољно да онај став који смо заузимали на почетку, имамо и даље, а време ће показати ко је и какав метод, био најисправнији.
Игор Ибрахимов, члан ОО ДЈБ Раковица
Коментариши