Miljakovac u 20:00, aplauz u trajanju od nekoliko minuta, sa ponekim zviždukom. Miljakovac u 20:05, pištaljke, vika, udaranje u lonce i u poneki oluk, u pozadini pesme od Bajage i Beogradskog sindikata. Već u 20:15 celo naselje tone u lagan san, muka i tišine policijskog časa.
Koji je zaključak, da li oni što aplaudiraju u 20 časova, aplaudiraju Vučiću i aktuelnom režimu, da li oni što aplaudiraju u 20:05 aplaudiraju protiv doktora? Da li je tema Korone i broja zaraženih i umrlih pala u drugi plan i ustupila mesto opštem političkom cirkusu? I konačno, da li su ova dva aplauza zapravo simbol još jedne, poslednje u nizu, političke podele u srpskom društvu.
Vratimo se malo i u istoriju, kada su počele te srpske podele. Tokom monarhije smo se delili na pristalice Karađorđevića i Obrenovića, tokom Drugog svetskog rata na četnike i partizane, posle rata na titoiste i inforbirovce, zatim na slobiste i pristalice Ante Markovića, tokom devedesetih na slobiste i demokratske snage, posle Petog oktobra na evropski i patriotski blok, i na kraju konačno na ,,sendvičare,, i ,,izdajnike,,.
I zaista, nema desetak dana, pričajući sa jednom prijateljem, rekoh baš kako mi se čini da posle dugo vremena nema političkih podela, kako je politika skroz pala u drugi plan, i kako mi je neverovatno da su se prošle godine u ovo doba, dan za danom dogodili upad demostranata u RTS i blokada Andrićevog venca, a danas, godinu dana kasnije, utonuvši u Koronu, o politici i demostracijama više i ne pričamo. I kao da me je neko čuo, evo već treći dan zaredom kako su se protesti preselili sa trgova i rektorata na prozore i terase sivih, socijalističkih naselja.
I tako je Korona lagano ustupila mesto politici, ili bolje rečeno političkom cirkusu. Nisu tu više bitni ni doktori niti aplauzi, bitno je kontriranje, bitno je nadglašavanje ko će jače i bučnije. Ne moramo mnogo da se udaljimo od kuće da bismo gledali političko prepucavanje, imamo ga već tu na prozorima. Srpsko društvo je već odavno postalo društvo paradoksa i podela ali tema Korone je to, po ko zna koji put potvrdila.
Koronom su se bavili političari, lekove su smišljali i pravili vlasnici medija i rijalitija, mediji su širili strah i pozivali da se ostane kod kuće, stizale su nam “vesele” sms poruke o italijanskom scenariju (nekad beše samo ukrajinski). Društvene mreže su omogućile svakom dokoličaru da se bavi temom koju ljudi na medicini godinama studiraju da bi postali doktori.
A onda već dve nedelje kasnije počelo je ,,opuštanje,, , teretane, gde su ljudi na udaljenosti pola metra jedni od drugih, su proradile, pijace isto, ali neki drugi objekti zato nisu. Određivao se produženi vikend-policijski čas, da bi se nakon reakcije i nezadovljstva građana, naglo skraćivao, te smo dobili zabranu okupljanja za petak Prvog maja, ali nismo za vikend. Političko osmatranje i kalkulisanje su uzeli primat nad mišljenjem stručnjaka, stručne odluke su postale ,,političke,, a nacionalne ,,izborne,,.
Nacionalni interes je već odavno postao partijski, ali nedavno je i društveni interes postao partijski. Veće političke organizacije su i temu Korone iskoristile da politički profitiraju, svaka ionako kako misli da najbolje ume. Vlast je ne temi Korone pokušala da stvori lažni privid o nacionalnom jedinstvu, na čelu sa jednim čovekom, ali je vrlo brzo došlo do političkih podela većih nego ikada.
Narodni poslanici se svađaju sa penzionerima ispred Narodne skupštine, celo društvo se gura u podele, a vlast i ,,zvanična,, opozicija opet vraćaju građane u rovove gde su bili i pre Korone. Ali u svemu ovome neću zaobići ni građane, jer nemam potrebe da iznosim onu populističku ,,narod je najlepši i najbolji , samo ih političari sputavaju.,,
Građani su se ponašali potpuno u skladu sa onim ,,kud vetar duva,,. Kada su bili zaplašeni, nisu izlazili iz kuća ni onda kada policijski čas nije bio na snazi, nosili su maske na praznim ulicama, a izbegavali su i šume i zelene površine koje su bile gotovo puste. Kada je odjednom počelo da se besomučno ponavlja preko medija kako ,,virus polako prolazi,, broj ljudi sa maskama je naglo opao, parkovi i izletišta su postali puni, a tema Korone je postala još jedino tema aplauza i udaranja u lonce.
Nemamo svi isto mišljenje o ovoj epidemiji, niti možemo imati, ne može nam ga neko prosto instalirati u glavu kao kompjuterski program. Ali nemojmo da dozvolimo da mediji i populisti kroje i menjaju naše mišljenje iz dana u dan onako, kako kome odgovara. Samo je dovoljno da onaj stav koji smo zauzimali na početku, imamo i dalje, a vreme će pokazati ko je i kakav metod, bio najispravniji.
Igor Ibrahimov, član OO DJB Rakovica
Komentariši