Уставни суд БиХ: Мере ограничења кретања и ношења маски су противуставне

Уставни суд Босне и Херцеговине донео је одлуку да мере ограниченог кретања и ношења маски током пандемије коронавируса представљају кршење основних људских права.

“У конкретном случају у питању су кршења права на приватни живот и на слободу кретања, која су извршена наредбама уских сегмената извршне власти о обавезном ношењу заштитних маски и о ограничењу кретања, кризних штабова министарстава здравства”, стоји у одлуци Уставног суда БиХ.

Мере ограничења кретања и обавезног ношења маски су противуставне и у Србији. Само су све судије тог суда на жалост партијски послушници који са часним звањем СУДИЈА немају никакве додирне тачке.

Устав дозвољава ограничење и суспензију људски права ИСКЉУЧИВО у случају РАТНОГ ИЛИ ВАНРЕДНОГ стања. И тада мере може да донесе само НАРОДНА СКУПШТИНА.

Па и ако верујете да ограничење кретања и ношење маски помаже да се смањи ширење вируса, па и овог, што наравно сви желимо, шта је са људима који су прележали вирус и који нити могу бити заражени нити преносе заразу? Зашто ограничење за њих? А има их јако много, око 20% вероватно и више. Њима узети уставна права за “злу не требало”?

Противуставне мере ограничења ниједан живот нису спасиле и нису спречиле да се људи разбољевају нигде у свету, па ни код нас. Све што су постигле је да су направиле рупу у буџету од 4 милијарде евра, да су још више коштале грађане и домаћу привреду и да погодују великим глобалним корпорацијама.

Колико смо десетина хиљада кревета могли да опремимо са само 10% тог новца, са 400 милиона евра, у последњих 9 месеци? Сви “аргументи” о “чувању здравственог система од преоптерећености”  падају у воду.

Реакција на корона вирус је била и остала претереана са огромним последицама не само по буџет и финансије по све нас. О деци којима уништавамо детињство хистеријом и паничним страхом од вируса чија је смртност на нивоу смртности од осталих преко 100 различитих вируса сезонских прехлада и грипа, да и не говорим.

До сада је у свету регистровано око 1,72 милиона људи који су умрли у вези са корона вирусом. Од сезонских прехлада и грипа, каже СЗО, нула. Сваке године у свету умире око 2,5 милиона људи од сезонских прехлада и грипа.

Ово све не значи да вирус није опасан и да се не треба чувати. Лекари кажу да овај вирус чешће од прехлада и грипа “отвара врата” за упалу плућа и код здравих и младих људи. Уместо образовања и информисања људи већина држава света заједно са СЗО и свим глобалним медијима само шире панику.

У САД-у ова паника је послужила да се организује и спроведе масовна изборна крађа. Под плаштом хистерије и ширења страха од вируса, увели су масовно гласање поштом где су људима у одређеним кључним градовима, по бирачким списковима, слали гласачке листиће поштом, а онда пребројавали те гласове поштом без икакве провере идентитета.

Шта је држава Србија требала и треба да ради?

– да укине све мере забране

– да врати децу у школе и врати им детињство

– да не шири панику и страх

– да свакодневно информише грађане како најбоље да се заштите, где и како најчешће долази до заразе, како да се понашају у случају заразе, да држе одстојање и не дишу једни другима за врат и ако имају симптоме да остану код куће

– да обезбеди довољан број амбуланти где људи могу без чекања да буду прегледани 

– да обезбеди довољан број опремљених болничких кревета за тешке случајеве

– да обезбеди да други болесници који немају везе са корона вирусом добију здравствену заштиту, а не да буду гурнути у страну јер немају никакве везе са вирусом

– да омогући старијим људима и људима са ослабљеним имунитетом самоизолацију, плати кућне набавке и све што је неопходно

– да појача градски превоз у свим градовима и избегне гужве

и да рецимо на све то потроши 10% новца колико нас је до сада коштало ово лудило са затварањем државе.

У тешким ситуацијама за народ и државу потребни су озбиљни и одговорни људи, и трезвене, рационалне, одговорне мере, не ширење панике и страха. Значајан број људи затрпавају здравствени систем управо због панике и страха која се свакодневно шири преко свих “медија” у Србији.

Србија може и мора неупоредиво боље.