Саопштењe

О бесплатним уџбеницима

Политика ДЈБ од оснивања 2014. је да је образовање право детета и да сви уџбеници морају бити плаћени из буџета за сву децу. О бесплатним уџбеницима смо у Скупштини Србије као народни посланици говорили четири године.

Иако о томе говоримо већ 7 година, грађани не знају да немачка компанија “Клет” контролише сада већ преко 70% “тржишта” уџбеника у Србији и да хрватска компанија БИГЗ има додатних 15%. Не постоји суверена земља у свету којој странци контролишу писање и издавање уџбеника. То постоји само у колонијама. Грађани то не знају зато што их “медији” у Србији не обавештавају о томе и зато што ти исти “медији” не преносе наступе и саопштења ДЈБ о томе.


ДЈБ је пројекат бесплатних уџбеника покренуо заједно са Александром Кавчићем почетком прошле године пре избора. Александар је био и кандидат за посланика на нашој листи. Прва идеја пројекта је била да се направи конкурс за ауторе који би писали нове уџбенике и да заједно финансирамо оснивање издавача који би онда те уџбенике издавао и објавио бесплатно на интернету за сву децу. Да бисмо убрзали пројекат, анализирали смо тржиште и безуспешно покушали да пронађемо издавача који већ има неке дозволе Министарства просвете за неке предмете и школске разреде, кога бисмо заједно финансирали и тако омогућили бесплатне уџбенике много брже. Све ово је ишло прилично споро и без значајнијих резултата.

У јулу и августу прошле године Александар је дошао на идеју да отвори разговоре са Заводом за уџбенике који има све уџбенике за све разреде и све предмете и који их је чак и објавио на интернету, али их је објавио само за гледање преко своје интеренет странице, а не и за дељење и штампање као ПДФ документ.

Завод за уџбенике је изгубио велики део тржишта, држава га је из необјашњивог разлога оставила да пропадне, сваке године прави велике губитке. Идеја је била да се потпише уговор са Заводом и да Завод омогући да све његове уџбенике објавимо на сајту besplatniudzbenici.rs. Следећи корак би био да се покрене кампања да се школе подстакну да одаберу уџбенике Завода. Свака школа која би одабрала уџбенике Завода би аутоматски имала приступ бесплатним уџбеницима у ПДФ формату чије би странце свако могао да штампа сам за себе.

За те разговоре ДЈБ би био само велика политичка сметња, а више нисмо могли ни финансијски да пратимо тај пројекат. Од тада Фондација Александар Кавчић у потпуности преузима пројекат бесплатних уџбеника и ДЈБ више са тим пројектом, осим јавне подршке, нема никакве везе. Све што ради Фондација Александар Кавичић ради потпуно самостално без икакве везе, директне или индиректне, са ДЈБ.

Сви покушаји власти да овај пројекат прикажу као политички је за жаљење. Несхватљиво нам је да наша власт покушава да помогне немачком издавачу да задржи монопол на уџбенике за нашу децу и спречи да наша деца уче из уџбеника нашег Завода за уџбенике.

За успех пројекта бесплатних уџбеника кључно је да школе одаберу уџбенике ЈП Завод за уџбенике. Ако се то не деси, пројекат неће успети. Зато апелујемо на све родитеље да изврше притисак на своје школе и школске одборе да одаберу уџбенике које издаје наш Завод за уџбенике.

Политика ДЈБ говори и о плаћеном топлом оброку за сву децу, превозу, о враћању спорта у школе о трошку државе, враћању драмских, музичких, ликовних секција, о плаћеном превозу, о свим вртићима за сву децу без трошка за родитеље. И да то Србија и МОЖЕ и МОРА да плати, ако жели будућност.

Политика ДЈБ је да све уџбенике у Србији за основне и средње школе треба да издаје искључиво јавно предузеће Завод за уџбенике и да конкуренцију и квалитет треба да постигнемо међу ауторима који ће се надметати на јавним конкурисма које ће спроводити Завод. У избору најбољих уџбеника за сваки предмет појединачно и за сваки разред посебно ће учествовати просветни радници.

Држава ће онда плаћати школама набавку књига. Све књиге ће бити, наравно, и електронски доступне. Деца ће добијати књиге на коришћење и враћаће их на крају школске године следећој генерацији. Оштећене књиге ће се заменити.

Ово све би годишње коштало буџет мање од субвенције коју нпр. добија Ер Србија сваке године, или велики немачки и кинески инвеститори који отварају фабрике са прљавим технологијама за јефтину радну снагу.

О аутору

Саша Радуловић

У Скупштини се најснажније супротставио партијском запошљавању, борио се против пљачкашких закона, против субвенција страним фирмама у којима наши радници раде за минималац, за враћање неуставно отетих пензија и плата. Поднео је бројне уставне иницијативе и кривичне пријаве против Александра Вучића.

Коментари

Кликни овде да поставиш коментар

  • Поштовани господине Радуловићу,
    Предлог да уџбеници за основну и средњу школу буду бесплатни за сву децу у Србији (не само у Београду) је за сваку похвалу и треба да добије сву могућу подршку. На правом сте путу.
    Али шта се подразумева под термином „бесплатан уџбеник“? Деца треба да на почетку године добију бесплатно комплет уџбеника за разред који похађају. Уџбеници треба да се финансирају из буџета. Све остало је тешка демагогија. Стављање садржаја уџбеника у ПДФ формату на било чији сајт је обмана да се ради о бесплатном уџбенику. Наиме, тешко да ће неко учити гледајући у екран јер је непрактично, а добар део породица једва саставља крај са крајем а о копјутеру могу да сањају. А штампање кошта било да се штампа код куће (многи имају ПЦ, а немају штампач. Да ли да га због тога купе?) или се штампа код некога за 2 динара по страници. Да ли је онда уџбеник бесплатан? А ако се штампа у боји онда је штампање скупље. И шта да се ради са хрпом папира на гомили? Како то изгледа и како ће то уредно да се користи?
    Дакле, једино штампани уџбеник дат детету може да буде бесплатан уџбеник. Ради уштеде може се захтевати да се на крају године уџбеник врати да би био дат на коришћење следећој генерацији. Могу се стимулисати ученици да чувају уџбенике и на основу тога им обећати поново бесплатне уџбенике. (Ово је предлог као тема за размишљање). Такође, држава треба да одреди до ког износа ће откупити конкретне уџбенике да би их поделила ученицима. Цена би обухватала трошкове израде уџбеника и ауторска права. На тај начин би спречила да мора да откупљује неосновано скупе уџбенике, без обзира ко их штампао.
    А сада нешто о издавачима. Ви кажете: „Не постоји суверена земља у свету којој странци контролишу писање и издавање уџбеника.“ Морамо бити поштени и поштовати само истину јер ће нас она ослободити. Писање уџбеника контролише Министарство просвете и уџбеник се може издати само ако добије одобрење нашег Министарства. Министарство даје одобрење на основу мишљења Завода за унапређење образовања и васпитања. Може страни издавач да објави уџбеник из Историје у коме пише да је „Адолф Хитлер донео слободу грађанима Европе од плутократије и бољшевизма“. Али за то неће бити одговоран издавач, чак и да је из Немачке, већ наше Министарство. Тако да све примедбе на садржај уџбеника иду на адресу Министарства. Министарство поставља план и програм у ком су дефинисани називи поглавља и лекција, као и њихов садржај (Проверите!). И да нема страних издавача, да ли мислите да би садржај наших уџбеника био предиван и без примедаба грађана Србије? Зар мислите да нас у предмету Биологије не би убеђивали о постојању 60-70 полова или сексуалних орјентација или да не би штампали приче за млађе основце да је лепо ако се принц заљуби у другог принца? Тачно кажете: ми смо окупирани.
    Нека ми буде допуштена слобода да кажем своје мишљење у вези господина Александра Кавчића. Његов пројект је демагогија иза које се крију политичке амбиције. Објављивање уџбеника електронски и омогућавање да се без контроле штампа и умножава је супротно члану 20. Закону о ауторским и сродним правима („Сл. глсник РС“, бр. 104/09, 99/11, 119/12, 29/16 и 66/19) и због тога ауторска права подлежу заштити (чл. 204 – 214б), а њихова повреда и одговорности (чл. 215 – 217). Омогућавање штампања уџбеника електронски је кршење ауторских права аутора који за то нису дали сагласност, а да су дали сагласност ко би сносио накнаду за њихова ауторска права: буџет или господин Кавчић? Договор (или уговор) који господин Кавчић има са Заводом за уџбенике може да се односи само на куповину уџбеника у материјалном облику. Он то може да купује и поклања, али не више од тога. Због чега је водио спор у САД (заштита својих ауторских права) и добио милионску одштету, сада поступа супротно у Србији (омогућавајући да се ауторско право писца уџбеника неовашћено користи). Добро је што сте се дистанцирали од господина Кавчића.
    Једино је основано да држава сноси трошкове поделе уџбеника свим ученицима, као што је напред наведено.
    Желим Вам даљи успех у раду на корист грађана Србије.
    С поштовањем,
    Милан