Након што је недавно Град Београд одлучио да прихвати ДЈБ политику бесплатних уџбеника за основце, и републичка власт је одреаговала на ДЈБ критику да нам уџбенике објављују немачке и хрватске издавачке куће, често компромитујући њихов садржај прекрајањем чињеница и колонијалистичком интерпретацијом историјских догађаја, разграђујући на тај начин наш национални идентитет. Изјаве високих званичника власти о иницијативи за писање, издавање и штампање уџбеника за предмете српски језик и књижевност, географија и историја од стране државног издавача представљају још једну велику победу ДЈБ политике.
ДЈБ је такође гласно критиковао и чињеницу да преко 70% тржишта уџбеника у Србији држе немачке и хрватске издавачке куће из чијих издања деца уче да је Данак у крви био прилика за српску децу да напредују на друштвеној лествици Отоманског царства, као и да је НАТО мирољубива организација. Гласно смо позивали званичнике власти да стану на пут иностраној монополизацији производње уџбеника и омогуће Заводу за уџбенике да поврати контролу над садржајем који деца из њих уче.
Опозиционим радом од самог свог настанка 2014. године, а нарочито од 2016. године у Скупштини Србије, ДЈБ се доследно и гласно залагао за бесплатне уџбенике за сву децу у основним и средњим школама у Србији, трпећи због тога неразумне нападе, вређања и новчана кажњавања. Упркос свим тим притисцима народни посланици ДЈБ успели су да се изборе да проблематику везану за уџбенике и трошкове тзв. “бесплатног образовања” наметну као важну друштвену тему и приморају власт да коначно прихвати нашу политику.
Политика ДЈБ говори и о плаћеном топлом оброку за сву децу, превозу, о враћању спорта у школе о трошку државе, враћању драмских, музичких, ликовних секција, о плаћеном превозу, о свим вртићима за сву децу без трошка за родитеље. И да то Србија и МОЖЕ и МОРА да плати, ако жели будућност.
Политика ДЈБ је да све уџбенике у Србији за основне и средње школе треба да издаје искључиво јавно предузеће Завод за уџбенике и да конкуренцију и квалитет треба да постигнемо међу ауторима који ће се надметати на јавним конкурисма које ће спроводити Завод. У избору најбољих уџбеника за сваки предмет појединачно и за сваки разред посебно ће учествовати просветни радници.
Држава ће онда плаћати школама набавку књига. Све књиге ће бити, наравно, и електронски доступне. Деца ће добијати књиге на коришћење и враћаће их на крају школске године следећој генерацији. Оштећене књиге ће се заменити.
Ово све би годишње коштало буџет мање од субвенције коју нпр. добија Ер Србија сваке године, или велики немачки и кинески инвеститори који отварају фабрике са прљавим технологијама за јефтину радну снагу.
Коментариши