Ово је у интервјуу за дневни лист ”Блиц” изјавила потпредседница ”Доста је било” Хана Адровић. У наставку преносимо интегрални текст интервјуа.
Колико је ДЈБ сада другачија странка у односу на то када је основана?
- Покрет „Доста је било – Саша Радуловић“ основан је 27. јануара 2014. године, три дана након што је Саша Радуловић поднео оставку на место министра привреде у Влади Републике Србије. Покрет је током нешто више од седам година пролазио кроз разне фазе, успоне и падове, као што је и нормално за живу организацију коју чине живи слободномислећи јуди. Али циљ нам је увек остао исти – да од Србије направимо земљу у којој се лепо и радо живи.
Не тако ретко се може чути да се странка и њен лидер Саша Радуловић свесно окренуо анти вакцинизму и критиковању тековина Запада (ММФ и Светске банке), националној опцији, јер би то могло да донесе поновни улазак у Скупштину Србије?
- ДЈБ води модерну суверенистичку политику. ДЈБ сматра да живимо у свету који контролишу банке и велике глобалне корпорације, у коме се уништава демократија, контролишу медији и информације, укидају људска права и слободе и бришу суверене земље света. Ми тај свет зовемо банкарски глобализам. Неки га зову неолиберализам, мада у њему ничега либералног нема. ММФ и Светска банка су инструменти те политике. ДЈБ наравно није против вакцина, већ се бори за контролу фармацеутске индустрије.
У медијима се постављало и питање да ли је ДЈБ профитирао од приче о “пандемији хистерије“ и одбацивања мера, маски и вакцина? Отуд моје питање, да ли иза прича о укидању мера стоји “флерт” са бирачима који не верују у постојање корона вируса, а којих је, према неким истраживањима, више од трећине?
- Нема флерта са истином. Ми стојимо иза онога што тврдимо и сваку своју страначку политику креирамо након разговора са кредибилним стручњацима из одабраних области. Свака реченица коју напишемо у саопштењу утемељена је у егзактним подацима. То је управо разлика између благовременог, правовременог и тачног информисања – и пандемије хистерије како слободно могу да назовем шум у јавном информисању који је настао са појавом корона вируса. У марту прошле године једини смо говорили о томе да је ванредно стање уведено противуставно. Испоставило се да је питање личних слобода изузетно важно за грађане Републике Србије, што смо и показали на протестима против затварања прошлог лета.
Ваша странка учествује у дијалогу о изборним условима који се одвија без посредства ЕУ, очекујете ли битније промене?
- ДЈБ сматра да власт нарушава суверенитет државе Србије тиме што допушта да власт из ЕУ води било какав дијалог о унутрашњим питањима Србије. Власт је такође до сада показала неспособност да уозбиљи политички живот у Србији и изгледа као да га је до сада свесно гурала у таблоидизацију. Од власти из ЕУ не очекујемо ништа. ЕУ већ 9 година подржава власт у Србији у свему што ради у Србији и за све каже “Србија иде у добром правцу”. Подсетићу вас да је прошле године пред фалсификоване изборе власт из ЕУ казала да су фер изборни услови коначно ту и да су после избора честитали власти на одличном изборном резултату. Власт у ЕУ има своје интересе и то нису интереси грађана Србије. ДЈБ иде на те разговоре зато што ће тамо бити и власт и да заштити државне интересе и интересе грађана Србије.
Које предлоге је ДЈБ дао у току дијалога, и на којим изборним променама у оквиру дијалога ћете инсистирати?
- Циљ ДЈБ је да се оствари значајан напредак у три области: сређивање бирачког списка, спречавање изборне крађе и фалсификовања записника и отварање медија за опозиционе странке, пре свих РТС-а, али и свих других телевизија које емитују свој програм у Србији. ДЈБ је почетком марта објавио своју платформу за побољшање изборних услова. Сматрамо да зацртани циљ разговора треба да буде договор о унапређењу изборног процеса које ће осигурати да ниједна политичка опција у Србији убудуће неће моћи кредибилно да тврди да су избори били покрадени или да нису били фер. Држави Србији су потребни и снажна власт и снажна опозиција, снажна скупштина и демократски, фер и поштени избори који треба да буду празник демократије и изборне воље сувереног народа, како бисмо могли најбоље да заштитимо државне и националне интересе и то не само по питањима очувања Косова и Метохије и Републике Српске.
Да ли је тачно да је Ваш лидер поставио услов „или СМС или ја“ када је у питање учествовање у том дијалогу?
- ДЈБ је казао да неће коментарисати садржај разговора око изборних услова све док се ти разговори не заврше, како се они не би претворили у циркуску представу и како би дао прилику власти да покаже колико је озбиљна у томе да унапреди изборни процес у Србији. ДЈБ свакако никада неће учествовати у таблоидном приступу политици и прављењу ријалитија од озбиљних политичких разговора. Саша Радуловић озбиљно и одговорно води политику ДЈБ и брине се о државном и јавном интересу, а не о личним жељама и потребама појединаца.
Како то странка која није прешла цензус од три одсто на прошлим изборима одлучује које су странке релевантне за учествовање у дијалогу?
- ДЈБ као опозиција не одлучује, одлучује власт. У Србији постоји 114 странака и неколико стотина покрета. Јасно да је свих тих неколико стотина “лидера” мисли да су јако важни. Међутим, цензус самостално може да пређе 5 или 6 политичких опција. ДЈБ сматра да су релевантне оне политичке опције који имају значајну подршку у бирачком телу. Власт је одлучила да у Радну групу укључи све политичке опције које за себе тврде да су опозиција и које имају барем 1% подршке у бирачком телу.
Да ли присуство у дијалогу значи и да ћете учествовати на председничким и београдским изборима који би требало да буду одржани следеће године?
- Присуство у дијалогу значи да желимо да осигурамо побољшање изборног процеса за сваке наредне изборе.
Ко би могао да буде Ваш председнички кандидат, какве су шансе да то буде Саша Радуловић?
- ДЈБ ће имати свог председничког кандидата. Када дође време, ДЈБ ће одредити свог председничког кандидата за кога у том тренутку буде сматрао да је набољи/најбоља да допринесе што већој излазности на тим изборима.
Сем избора, важна унутрашња тема је и дијалог који се води о Косову. Какав је став ДЈБ о начину на који дијалог води председник Србије Александар Вучић?
- Да би се Србија одбранила од притисака да призна приштинску квази-државу потребно је унутрашње јединство свих релевантних политичких актера по питању Косова и Метохије. Одбрана КиМ је најважније државно и национално питање и ту не би смело бити разлике међу нама. Власт и опозиција се не слажу по многим питањима, али око овог једног не би смело бити неслагања: Косово и Метохија је саставни део Србије и било какав поптис на правно-обавезујући споразум би представљао чин велеиздаје. Да би Србија била јака и могла да одбрани своје државне и националне интересе, Србији је потребна јака опозиција и јака Скупштина. Власт је учинила Србију слабом одбијајући прошле године да унапреди изборне услове. Власт је добила практично све посланике у Скупштини и тако себе и Србију ставила на ветрометину великих светских сила. Време је да се политичка сцена у Србији уозбиљи, да ставимо све разлике по страни, да се ујединимо по овом једном питању и да сви заједно схватимо да једино заједно и сложно можемо да одбранимо државне и националне интересе и одупремо се спољним притисцима.
Шта је за ДЈБ решење за питање односа Београда и Приштине, признавање независности, замрзнути конфликт или нешто треће?
- Покрет “Доста је било” је још 2018. године јавности представио предлог Закона о Косову и Метохији, који смо у фебруару прошле године упутили у скупштиску процедуру. Основ за нацрт овог закона је пресек Устава Републике Србије и Резолуције 1244. Модел решења је однос Данске и Фарских острва. Данска је део Европске Уније и у свом саставу, у складу са својим Уставом, има Фарска острва која себе сматрају независном државом и која нису део ЕУ. Грађани Фарских острва који су прихватили непризнато држављанствно Фарских острва немају погодности данског пасоша нити могућност да се сматрају држављанима ЕУ, па чак ни држављанима Данске, имају своју фудбалску репрезентацију, доносе своје законе, на референдуму су се још одавно изјасили за независност, али их Данска сматра својом локалном самоуправом. Фарска острва немају столицу у Уједињеним нацијама. Доношењем Закона о Косову и Метохији, користећи модел Фарских острва, Србија може, без промене Устава, поштујући Резолуцију 1244, да подведе Косово и Метохију под свој уставно-правни поредак. Сагласност Албанаца за ово није потребна. Закон одређује сва питања, од држављанства и личних карата, до поделе/територијалне организације Косова и Метохије, Заједнице српских општина, статуса четири општине на северу Косова, сва пореска питања, питања пензија и социјалне заштите, образовања, чланства у међународним организацијама, спортским организацијама, итд. Доношење Закон о Косову и Метохији је уставна обавеза из Устава из 2006.године. Свака власт до сада је кршила Устав и није имала снаге да донесе овај критично важан закон који суштински представља темељ државне политике у нашој јужној покрајини.
(Извор: ”Блиц”, Данијела Луковић)
Коментариши