Stanovnik sam jednog Stiškog sela, nazvanog Kličevac. Kažu po ptici, Vac, koja klikće, pa
kada se poveže, klikće-Vac, dobijemo poreklo sela. Po nekoj drugoj verziji, deo Dunava, koji
je u blizini, ima naziv Ključ…. Kličevac je poznat po nekoliko stvari, a dve najpoznatije su
“Kličevački idol”, statua božanstva iz vremena Lepenskog vira i Vojvodi Milenku Stojkoviću,
Karađorđevom vojvodi iz Prvog srpskog ustanka i čoveku koji je pohvatao i pogubio Turske
dahije na ostrvu Ada Kale, koje više ne postoji od izgradnje hidrocentrale Đerdap. A koliko
je bio ispred svog vremena, govori da je 1806 osnovao školu u selu i to je najstarija seoska
škola u ovom delu Srbije.
Zašto ovoliki uvod, koji naizgled nema veze sa temom? Kličevac je oduvek imao najveći atar u požarevačkoj okolini, samim tim, tu je bila najveća poljoprivredna proizvodnja u ovom kraju. Nekada su pored sela pristajali brodovi, gde se tovario kukuruz i svinje i sve se to transportovalo za Beč. U nekoj bližoj prošlosti, Kličevčani su osnovali zadrugu, preko koje su plasirali svoje proizvode, pa se sećam, kada sam bio dete, da su moji uvek gajili po pet-
šest krava, tovili nekoliko bikova i imali nekoliko krmača….i tako skoro svaka kuća u selu, koje je u to vreme imalo oko 1800 stanovnika i preko 500 domova. Zadruga je vršila otkup
naših proizvoda, mleka, tovljenika, bikova, kukuruza,ako je imalo viška…., većinom za društvena preduzeća iz Požarevca, mlekaru, Stižanku, MIP, Voćeprodukt… Radilo se bez
bojazni gde plasirati proizvod. I sve je to trajalo do prokletih devedesetih. Tada se zatvaraju ova Požarevačka preduzeća i poljoprivreda, a naročito stočarstvo kreće u sunovrat.
Danas u selu, koje je poluprazno, većina je pobegla i radi po zemljama EU, stočni fond se može
na prste izbrojati. Tome je, pored nestabilnih odkupnih cena, doprinela i industralizacija
Stiga, to jest, eksproprijacija najkvalitetnije poljoprivredne zemlje zarad potrebe
površinskog kopa Drmno. Zašto se kop naziva Drmno, a najveći njegov deo se nalazi u ataru
sela Kličevac, pitanje je. Pored svega toga, današnja gradska vlast, vrši ogroman pritisak da
na drugom kraju seoskog atara, napravi regionalnu deponiju. Naravno, tu neće biti problema
da se napiše „Regionalna deponija Kličevac“.
Da se vratimo poljoprivredi. Većinu te zemlje, koja može da se obrađuje, radi mali broj
ljudi, koji plaćaju zakup vlasnicima. Oni su na vreme ukapirali gde sve ovo vodi i da sa onih
par hektara koje su posedovali, ne može da se živi normalno. Uložili su ogromna svoja
sredstva u kupovinu mašina i voznog parka. Doduše, većina su imala obilnu pomoć svojih
najbližih na privremenom radu u zemljama EU, i krenuli ozbiljno da rade. Prošla godina je
bila prva od 2012 da su zaradili neke ozbiljnije novce od svog rada, a zbog skoka cena
poljoprivrednih proizvoda. No, “ne lezi vraže”, već u novembru ih je dočekao šok sa cenom
azotnih đubriva, koje vlast pravda visokom cenom gasa na svetskom tržištu, a na koje mi i ne
možemo da utičemo. A da nismo ugasili našu proizvodnju?
Poljoprivrednici počinju da dižu glas i pitaju zbog čega sad toliki skok cene? Dolazi
ministar Nedimović u posetu Požarevcu i produžava do Kličevca. Dolaze i iz drugih
poljoprivrednih udruženja iz Vojvodine i drugih delova Srbije. Ministar nudi ovim predstavnicima neku količinu đubriva kako bi ih ućutkao. Ovi odbijaju. Predstavnik iz
Vojvodine ljutit napušta skup i odlazi. Ministar svašta obećava i odlazi.
Prošli su
praznici, desilo se, ništa. Ministar po medijima priča kako je sve super i da su poljoprivrednici zadovoljni. Možda onaj iz Vojvodine, a kažu i da je grdne subvencije
pokupio, ali poljoprivrednici iz Stiga nisu i organizuju protesnu vožnju do mosta na
Moravi. Ministar je gostujući na jednoj televiziji bio u šoku kada je čuo za taj plan. Kreće
pritisak od strane policije na organizatore, ali to nije urodilo plodom i protestna vožnja
je odrađena.
Vazda su Stižani dizali bune, od Vojvode Milenka, Stojkovića, sa početka priče, do
današnjih dana. A nisu to ovde bili ni jedini protesti. Bilo je tu i ekoloških, protiv
neustavnih zakona…. Samo kad bi svi udružili i shvatili da se pojedinačno ništa ne rešava a da je
problem samojedan,nesposobna,korumpirana vlast, koja ne brine o običnom čoveku,
poljoprivredniku, prirodi…već samo o sebi i stranim porobljivačima.
Ivica Milenković,
potpredsednik gradskog odbora DJB-Suverenisti,
Odbornik u skupštini grada Požarevac
