Познато је, и многи су доживели да на судство постоје утицаји у појединачним случајевима. Међутим, мање је позната природа утицаја на правосуђе која се одражава у масовном броју случајева.
Проблем правних ставова Врховног Касационог суда, иначе проблем који постоји деценијама уназад, последњи пут је показао своје лице 16.09.2021. године, а поводом спорова који се тичу трошкова обраде кредита, НКОСК, и трошка гарантованог снабдевача.
ВКС, раније Врховни суд, својим тзв. „ставовима“ (правним схватањима) деценијама уназад интервенише, а редовно када је потребно заштитити државу и државни буџет од масовних спорова које је управо држава изазвала кроз незаконит рад својих органа. Тада се “ставовима” правне норме “тумаче” од стране највишег суда, и то тако да увек иду на штету грађана а у корист државе, а тумачења иду до банализације, простим језиком речено, при тумачењу неке норме суд закључује да “не” у датом случају треба разумети као “да”.
Овај институт “заузимања правних схватања” је остатак комунистичког система и јединства власти који је постојао у том систему, и као такав неспојив је са начелом поделе власти и независном судском влашћу.
Ни једна власт није желела да се лиши таквог института, мада су сви слични институти у упоредној правној пракси негативно вредновани од стране највиших стручних европских институција, и то је и нашим властима указивано не мали број пута.
Наравно, да постоји независно судство, државна извршна власт и финансијски моћни колективитети и појединци не би могли да се понашају на начин на који то чине сада, и да немају у томе никакву препреку, зато им одговара да не постоји суд који би обичног грађанина од таквих понашања заштитио.
Проблемом “допуне правног става” који се тиче трошкова обраде кредита, НКОСК и трошка гарантованог снабдевача, обухваћене су стотине хиљада грађана. Највиши суд је без јасног повода, разлога и потребе променио свој став тако што је банкама одједном дозволио да наплаћују непостојеће трошкове, трошкове који уопште не могу бити доказани, и “допуном става” забрањено је судовима да уопште улазе у питање доказивања да ли су ти трошкови постојали, што представља укидање постојећег процесног парничног закона у том делу.
Још важније од тога, овај проблем је још један показатељ да у нашој земљи не постоји независност правосуђа, и да је оно подложно утицајима не само извршне власти код заштите државног буџета од штете коју су њени органи причинили незаконитим радом, него сада и моћних финансијских субјеката (банака).
То се чини на најгрубљи могући начин, па изгледа да свако ко је довољно богат и моћан може да исходује потребан „став“, и укине важење постојећих закона. Ради се о директном утицају банкарског лобија преко извршне власти на судство, на највиши суд, практично је издат налог да суд мења своје „мишљење“ о неком проблему, без икаквог обзира на саме правне норме и досадашњу праксу истог тог суда – која је била потпуно другачија, ишла у корист грађана, и одједном се то мења.
Грађани који су затражили судску заштиту, сада не само да ће остати опљачкани, већ ће по свој прилици морати да “опросте Ђури што их је тукао”, односно банке ће преко леђа грађана зарадити још и судске трошкове.
Ова пракса која је постојала и раније, али сада је погодила највећи број грађана до сада – неколико стотина хиљада, уствари значи да у нашој земљи закони важе све мање и мање, а нечији налози важе све више и више.
Грађани се тешко могу уопште водити законима, него нечијом самовољом, која добија снагу закона.
Наше правосуђе се све више и више своди на положај државне управе, а независност судије и независност у одлучивању судећих тела, тешко да и постоји. То грађани треба да имају у виду увек када затраже судску заштиту, а највише онда када треба да свој глас дају на изборима. Да ли желе да сутра доживе да када је нешто бело, кажу им да то треба разумети тако да је то уствари црно.
Треба се питати да ли желимо да нашим правосуђем владају крупни финансијски интереси и извршна власт, или оно треба да штити наше грађане од самовоље и неправде сваке врсте.
Председник ОО ДЈБ Суверенисти Раковица
Владимир Живановић
Коментариши