Hana Adrović, potpredsednica stranke Dosta je bilo, u velikom intervjuu za štampano izdanje Blica govori o izborima, referendumu, učinku Vlade Srbije i spoljnoj politici. Ona je kritikovala i glasanje Srbije u UN za rezoluciju kojom se osuđuje Rusija.
Kandidat ste za poslanicu koalicije „Suverenisti“, zbog čega ste prelomili da sednete
u skupštinske klupe?
Iako sam u centrali pokreta “Dosta je bilo” bila aktivna i pre izbora 2016. godine, ozbiljnije
sam počela da razmišljam o uključivanju u politiku tek 2017. godine kada me je pozvao
Saša Radulović i rekao mi: “Ja mislim da ti treba da napraviš jednu emisiju za mlade”.
Posle mesec dana sam počela sa snimanjem emisije “Nešto drugačije” koja je od tada
naređala evo već 137 epizoda i ugostila neke od najvećih zvezda muzičke, filmske, pa i
političke scene. Najznačajniji poziv koji sam dobila od Saše usledio je 2019. godine kada
mi je saopštio da će podneti kandidaturu za povratak na mesto predsednika Dosta je bilo i
da me želi u svom timu kao potpredsednicu, zaduženu za mlade.
Hoće li se sastav parlamenta posle izbora promeniti, očekujete li da poslaničku
zakletvu položi bude više predstavnika opozicije među kojima i Vaša stranka?
Sigurna sam da će Suverenisti ući u parlament i očekujem da će u njemu biti veći broj
opozicionih stranaka, pogotovo što ovog puta neće biti bojkota. Na promenu u sastavu
parlamenta će uticati i pad podrške vladajućim partijama, koja je rezultat ograničavanja
slobode građana tokom pandemije, manipulacije rezultatima referenduma i podrškom
rezolucije UN protiv Rusije.
Zbog čega bi birači trebalo da glasaju za vašu koaliciju? Šta je ono što vi nudite, ali
ne i ostali?
Suverenisti su protiv ulaska u Evropsku uniju i zalažu se za očuvanje Kosova i Metohije u
sastavu Srbije. Glas za Suvereniste je garant da će referendum o promeni ustava biti
poništen, da će kovid sertifikati biti ukinuti i da sloboda i privatnost građana nikada više
neće biti ugroženi kao što su bili tokom pandemije. Iako se sa nama se po ovim pitanjima
ne slažu ni globalistička vlast, ni globalistički deo opozicije, pokazali smo da možemo da
istrajemo u takvoj borbi, čak i kada smo usamljeni i zato mislim da ćemo dobro predstavljati
sve one građane kojima su ova pitanja od suštinske važnosti.
Na kojim izborima očekuje bolje rezultate, parlamentarnim ili beogradskim?
Teško je predvideti s obzirom da je većina istraživanja javnog mnjenja prilično sumnjiva.
Ankete se mnogo razlikuju, a u nekim čak nismo ni navedeni kao opcija, što je apsurdno i
komično. Mislim da ćemo biti najveće iznenađenje ovih izbora u odnosu na ta istraživanja
koja više služe za kreiranje nego za istraživanje javnog mnjenja. Naš koalicioni partner Zdrava Srbija uživa veliku podršku u zapadnoj Srbiji, dok naš drugi koalicioni partner,
pokret Živim za Srbiju, predstavlja značajnu snagu u Beogradu.
Branka Stamenković je kandidat „Suverenista“ za predsednicu Srbije. Kakve su joj
šanse u odnosu na druge kandidate i Vučića, za kojeg mnogi kažu da je najveći
favorit?
Kao neko ko je u politiku ušao tek nakon tridesetogodišnjeg radnog staža u realnom
sektoru i neko ko je čitav svoj vek živeo i živi među narodom – Branka Stamenković je
najbolji kandidat da dopre ne samo do opozicionih glasača već i do mekih glasača vlasti i
apstinenata. Od svih kandidata, Branka jedina može da pobedi Vučića u drugom krugu jer
kao žena iz naroda može da motiviše birače šireg političkog spektra.
Kakve su Vaše prognoze, hoće li se predsednička trka završiti u prvom krugu ili očekujete i drugi krug?
Aktivno radimo na tome da podignemo izlaznost kako bi došlo do drugog kruga. Uverena
sam da će izbori ići u drugi krug iz razloga što nam je referendum pokazao da je vlast
ranjiva i da je moguće pobediti je uz dobru kontrolu biračkih mesta. Neophodno je da u
prvom krugu izađe što više građana i da se obezbedi dovoljan broj kontrolora.
Šta je najveća zamerka vladi SNS?
Naprednjaci su nakon dolaska na vlast nastavili politiku prethodne vlasti koja podrazumeva
oslanjanje na strane investicije, politiku “EU nema alternativu” pod čijim plaštom smo
vremenom postali kolonija za nemačku industriju u kojoj su građani samo jeftina radna
snaga. Zameram im pre svega što nisu obezbedili uslove koji bi zadržali mlade da ostanu u
zemlji. Takođe im zameram što su na bitne pozicije stavili nesposobne kadrove, što su
potpisali Briselski sporazum i što su uvodili rigorozne mere tokom korone.
Postoji li nešto za šta možete da kažete da su pozitivno uradili?
Teško je reći s obzirom na sve afere koje su ih pratile. Pozitivno je i to što se grade putevi,
ali to što se grade uz veliku korupciju i to što ne gradi domaća građevinska industrija već
sve dajemo strancima je pogubno za našu ekonomiju.
Kakav je Vaš stav prema krizi u Ukrajini?
Lično mi je mnogo teško kada vidim ljude koji napuštaju svoje domove bežeći od rata koji
velike sile, uz saučesništvo njihove korumpirane vlasti, vode preko njihovih leđa.
Sukob u Ukrajini nije sukob između građana Ukrajine i Rusije, već sukob između NATO i
Rusije koji se dešava preko leđa i života građana Ukrajine. Marionetski političari u Ukrajini
su predali suverenitet sopstvene zemlje u ruke stranih ambasada koje koriste Ukrajinu i
njene građane kao topovsko meso za obračun sa Rusijom. Srbija ne treba da staje na
stranu NATO u ovom sukobu.
Srbija ne treba da učestvuje u sukobu velikih sila preko leđa i života građana Ukrajine.
Srbija treba da vodi računa o svojim interesima i da se ne meša tamo gde ne može ništa
da promeni. Srbija nažalost ne može da pomogne građanima Ukrajine. Srbija je i sama bila
žrtva geopolitičkih igara velikih sila.
Sukob velikih sila preko leđa građana Ukrajine bi trebalo da posluži kao upozorenje svim
slobodarskim narodima koje su posledice po narod kada dopusti sopstvenim političarima
da postanu marionete i dvorske lude ambasada stranih zemalja.
Srbija je podržala rezoluciju UN, ali nije uvela sankcije Rusiji. Kako gledate na takav
stav?
Priključivanje Srbije zemljama koje su u Ujedinjenim nacijama rezolucijom osudile Rusku
Federaciju predstavlja ogromnu grešku aktuelnih srpskih vlasti. Suverenisti su protiv
uvođenja sankcija Rusiji, i zalažu se za ukidanje sankcija Belorusiji. Vlast je glasanjem za
rezolucije UN dala podršku NATO-u, a naš stav je da je trebalo da ostanemo po strani u
ovom sukobu velikih sila. Podrškom rezolucije UN vlast je povukla rizičan potez koji može
da utiče negativno na našu borbu za odbranu Kosova i Metohije. Nadam se da ovo neće
isprovocirati Rusiju da odustane od veta u Savetu bezbednosti UN i od podrške Srbiji u
borbi za teritorijalnu celovitost.
Komentariši