Пословично партократско руковођење Београдом, похлепа, бахатост, нестручност и немар – на то се данас своди урбанизам главног града. Арчењем грађевинског земљишта, тог једноставног и вредног ресурса, зарађује се брзо и лако. Постоје и благодети „са стране“ за учеснике и одлучиоце у процесу, а то ће, надамо се, једног дана бити тема истражних радњи.
Током 90-их, али и након усвајања Генералног плана 2003. свака власт је дала значајан допринос бетонизацији, тј. неусловној и нехуманој изградњи и прекомерном згушњавању градског ткива науштрб јавних површина и зеленила.
Угрожена је животна средина, повећани су бука и загађење, преоптерећене су саобраћајнице, блокирани су противпожарни прилази. Хронични недостатак места за паркирање условљава да возила претрпавају паркинге, али и зелене површине. То доприноси свима познатом осећају живота у мусавом, прљавом и неуредном граду.
Док се у европским градовима граде хумана пространа насеља и градови расту у ширину, код нас је на делу реприза социјалне изградње из времена СФРЈ, маркетиншки упакована у модерне „санситије, вестове, гејтове, хармоније, гардене“ и разноразне „капије“, углавном без зеленила, где је једино зеленило оно у саксијама.
Пратећи мантру „брже, јаче, боље“, свака гарнитура на власти је убрзавала и појачавала процес бетонизације. Закључно са 2017. ова политика је постала крајње сулуда, а очигледна и „случајним пролазницима“. Будући да су главне активности још увек само на папиру, бетонске последице нас тек чекају.
Колико Видиковчана зна да ће зелени појас између ул. Кнеза Вишеслава и Пилота Михаила Петровића постати густо насеље са 7 спратова где ће се дозидати скоро 300.000 m2 простора?!
Колико Новобеограђана зна да је скоро свака зелена површина предмет потенцијалне изградње; да се поред „Црвенкапе“ планира изградња четири небодера од 20 спратова у смеру ка палати „Србија“ и два небодера у Бул. Николе Тесле;
Колико вас зна да се потез Бродоградилишта претвара у зону са преко 300.000 m2 осмоспратница и 12-спратница; да се у Булевару Миланковића, на месту фамозне „макете“ планирају два небодера од по 26 спратова? Оваквих примера је много и има их у сваком крају престонице.
Како смо доспели овде?
Данашњи Београд је 1921. имао мање од 150.000 становника (Београд 111.739 ст, а Земун 18.528 ст). Град се нагло и највећим делом плански развијао, понајвише у социјалистичком амбијенту – отуд мноштво отворених градских блокова са нижеспратницама и вишеспратницама. Нови Београд је изграђен по том принципу, али и делови свих централних градских општина, поготово Чукарице, Звездаре, Земуна и Вождовца.
Иако се може дискутовати о лепоти и удобности ових насеља, она су осмишљена и изграђена на основу озбиљних стручних анализа и пројеката, узимајући у обзир све тадашње потребе града и становника – број паркинг места, вртића, школа, домова здравља. Посебна је прича зашто планирани објекти јавне намене нису свуда грађени, а има везе с партократском државом – лако је наплатити, тешко је платити.
Градске власти континуирано од 1990. урбанистички срозавају и уништавају Београд.
„Деведесете“ су отвориле врата појачаној дивљој градњи и неквалитетним државним пројектима – многи се сећају „Станкомових“ пројеката на Чукарици, радикалских киоска у Земуну, „Стакленца“ на Тргу републике, СПО-вских додељивања локала и локација, и више стотина одвратних надоградњи. Некада је једино дивље насеље била Калуђерица, а 90-их смо добили и Ледине, Алтину, потес уз „Зрењанинац“ итд.
Доста је било Нови Београд
Како су Ђилас и Мали урбанистички нокаутирали Београд (Бетонизација 2. део)
Imamo vlast koja ne radi u interesu građana nego u sopstvenom interesu bogaćenja. Tako da je razumljivo što će oni svaku zelenu površinu da pretvore u neko gradilište, jer to donosi pare. Njih ne zanima što će građanima otežati život, što neće biti zelenila, što će biti velike gužve, što će biti velikog zagađenja… jedino je bitan profit. I pošto vide da se građani ne bune, oni nastavljaju po svome. Naime, građani su ti koji trebaju da kažu da ne žele takvu gradsku politiku. Građani su ti koji na izborima treba da izaberu vlast koja će kvalitetno raditi u opštem interesu a ne u svom ličnom. Međutim, to se ne dešava. Na izborima uvek pobeđuju najgori. Sada “napredni” a pre njih “demokratski”. Kako jedni odu, drugi se popnu na fotelju. Kurta zameni Murtu i tako u nedogled. Kosa na glavi mi se diže kad čujem kako se za opozicionog kandidata priprema Đilas. Pa zar nemamo nove ljude koji bi preuzeli vođenje grada nego moramo da se vraćamo na staro? Sve što sada rade napredni, radili su i pre njih demokratski, nema nikakve razlike. Zato su valjda i smenjeni. I sad treba ponovo da se vrate nazad? Pa dokle ćemo trpeti tu rotaciju loših? Hoćemo li se ikada opametiti i glasati za nove ljude i novu politiku. Ne može se menjatiloš sistem sa onima koji su ga i napravili.
Glasacemo za promenu gradske vlasti i njenog arhitektu koji plasira gluposti, samo zida da se prikaze kako se u Srbiji gradi
Da se cela Srbija ne seli u Beograd ne bi bilo ni potrebe za tolikim stanovima. Nažalost istina je drugačija, i Srbija se polako prazni, a jedino Beograd raste! Ne želim ni da zamislim kako će ova država izgledati za dvadeset, godina.
Struka se nije slusala i sad za ono što je urađeno ispravke nema. Divlja gradnja je pobedila , drzava ekonomski oslabljena je tu nemocna.
Medjutim , može se sprečiti dalja divlja i neplanska gradnja. Kako? Što bi reko nedavno jedan od političara treba imati vecinu. Znači sve zavisi od glasača. A za koga mi glasamo, uvek za pogrešne (ja ne ) . Uvek se biraju štetočine bilo da su vec bile na vlasti ili su je podrzavale.
Inspekcije ne rade svoj posao , tužilaštvo takođe. Korupcija u svim sverama društva a ima i straha. Ima i čestitih medju njima ali mislum da su zaplašeni i skrajnuti negde u zapećak.
Donose se protivustavne odluke i gradjani su nemoćni. Jedan od primera je nadzidjivanje već postojećih objekata . Nema danas vise niakvog plana i to se uveliko oseća. Imamo problem sa parkingom, gradskim javnim prevozom , vrtićima i školama. Zatim problem sa vodom, strujom itd.
Da bi se sve ovo zaustavilo morate pobediti. Upoznajte ovaj narod ako već niste , obećajte im ono što voli da čuje a da ne zvuči nemoguće. Pokusajte sa novim licima i nikakve koalicije sa starima. Na ovim izborima ne smete dozvoliti da vas pobede , koristite sve moguće i dozvoljene metode . Verujte mi, niko vam neće zameriti ako malo i preterate u predizbornim obećanjima. Radulović to može i zna .
Samo nastavite sa ovakvim tekstovima i temama vezanim za urbanizam glavnog grada,kao i temama vezanim za urbanistički plan i njegovu realizaciju.”Musav i zarozan Beograd pokazuje koliko je izgubio smenom Đilasa”-
ja kao rodjena beograđanka,ceo život živela u Beogradu,mogu da posvedočim da je Beograd bio musav i zarozan i za vreme
Đilasa. I to prilično musav i zarozan.I nadam se da ćemo uskoro,na ovom sajtu,čitati i Betonizacija(2.deo) i Betonizacija (3.deo) i Betonizacija(10.deo).
Seriju tekstova o urbanizmu glavnog grada, sa primerima partokratskog rukovođenja gradom,sa primerima pohlepe,sa primerima nestručnosti i nemara.Sa predlozima za pobolšanje postojeće katastrofalne situacije.Kako bi to DJB rešio, ili počeo da rešava…Samo napred DJB, podrška!
Bilo bi zanimljivo povući paralelu između Napulja i Beograda, jer Beograd ide ka tome što se sada vidi tamo… Urbanistički i saobraćajni haos kao posledica divljačke gradnje, gde ljudi žive jedni drugima na glavama i u bedi. Situacija je beznadežna jer je to sada praktično nemoguće ispraviti pošto bi verovatno podrazumevalo rušenje i preseljavanje, i to utiče na građane koji su dobrim delom ni ne trude da bilo šta poboljšaju… A onda, u drugom delu grada, korporativne zgrade u staklu i betonu od sto spratova. Gore bogatstvo, a dole đubre u žardinjerama i rupe na ulicama.
Grad gubi humane zelene povrsine jer urbana mafija plasira i pere sumnjive pare