Poslovično partokratsko rukovođenje Beogradom, pohlepa, bahatost, nestručnost i nemar – na to se danas svodi urbanizam glavnog grada. Arčenjem građevinskog zemljišta, tog jednostavnog i vrednog resursa, zarađuje se brzo i lako. Postoje i blagodeti „sa strane“ za učesnike i odlučioce u procesu, a to će, nadamo se, jednog dana biti tema istražnih radnji.
Tokom 90-ih, ali i nakon usvajanja Generalnog plana 2003. svaka vlast je dala značajan doprinos betonizaciji, tj. neuslovnoj i nehumanoj izgradnji i prekomernom zgušnjavanju gradskog tkiva nauštrb javnih površina i zelenila.
Ugrožena je životna sredina, povećani su buka i zagađenje, preopterećene su saobraćajnice, blokirani su protivpožarni prilazi. Hronični nedostatak mesta za parkiranje uslovljava da vozila pretrpavaju parkinge, ali i zelene površine. To doprinosi svima poznatom osećaju života u musavom, prljavom i neurednom gradu.
Dok se u evropskim gradovima grade humana prostrana naselja i gradovi rastu u širinu, kod nas je na delu repriza socijalne izgradnje iz vremena SFRJ, marketinški upakovana u moderne „sansitije, vestove, gejtove, harmonije, gardene“ i raznorazne „kapije“, uglavnom bez zelenila, gde je jedino zelenilo ono u saksijama.
Prateći mantru „brže, jače, bolje“, svaka garnitura na vlasti je ubrzavala i pojačavala proces betonizacije. Zaključno sa 2017. ova politika je postala krajnje suluda, a očigledna i „slučajnim prolaznicima“. Budući da su glavne aktivnosti još uvek samo na papiru, betonske posledice nas tek čekaju.
Koliko Vidikovčana zna da će zeleni pojas između ul. Kneza Višeslava i Pilota Mihaila Petrovića postati gusto naselje sa 7 spratova gde će se dozidati skoro 300.000 m2 prostora?!
Koliko Novobeograđana zna da je skoro svaka zelena površina predmet potencijalne izgradnje; da se pored „Crvenkape“ planira izgradnja četiri nebodera od 20 spratova u smeru ka palati „Srbija“ i dva nebodera u Bul. Nikole Tesle;
Koliko vas zna da se potez Brodogradilišta pretvara u zonu sa preko 300.000 m2 osmospratnica i 12-spratnica; da se u Bulevaru Milankovića, na mestu famozne „makete“ planiraju dva nebodera od po 26 spratova? Ovakvih primera je mnogo i ima ih u svakom kraju prestonice.
Kako smo dospeli ovde?
Današnji Beograd je 1921. imao manje od 150.000 stanovnika (Beograd 111.739 st, a Zemun 18.528 st). Grad se naglo i najvećim delom planski razvijao, ponajviše u socijalističkom ambijentu – otud mnoštvo otvorenih gradskih blokova sa nižespratnicama i višespratnicama. Novi Beograd je izgrađen po tom principu, ali i delovi svih centralnih gradskih opština, pogotovo Čukarice, Zvezdare, Zemuna i Voždovca.
Iako se može diskutovati o lepoti i udobnosti ovih naselja, ona su osmišljena i izgrađena na osnovu ozbiljnih stručnih analiza i projekata, uzimajući u obzir sve tadašnje potrebe grada i stanovnika – broj parking mesta, vrtića, škola, domova zdravlja. Posebna je priča zašto planirani objekti javne namene nisu svuda građeni, a ima veze s partokratskom državom – lako je naplatiti, teško je platiti.
Gradske vlasti kontinuirano od 1990. urbanistički srozavaju i uništavaju Beograd.
„Devedesete“ su otvorile vrata pojačanoj divljoj gradnji i nekvalitetnim državnim projektima – mnogi se sećaju „Stankomovih“ projekata na Čukarici, radikalskih kioska u Zemunu, „Staklenca“ na Trgu republike, SPO-vskih dodeljivanja lokala i lokacija, i više stotina odvratnih nadogradnji. Nekada je jedino divlje naselje bila Kaluđerica, a 90-ih smo dobili i Ledine, Altinu, potes uz „Zrenjaninac“ itd.
Dosta je bilo Novi Beograd
Kako su Đilas i Mali urbanistički nokautirali Beograd (Betonizacija 2. deo)
Imamo vlast koja ne radi u interesu građana nego u sopstvenom interesu bogaćenja. Tako da je razumljivo što će oni svaku zelenu površinu da pretvore u neko gradilište, jer to donosi pare. Njih ne zanima što će građanima otežati život, što neće biti zelenila, što će biti velike gužve, što će biti velikog zagađenja… jedino je bitan profit. I pošto vide da se građani ne bune, oni nastavljaju po svome. Naime, građani su ti koji trebaju da kažu da ne žele takvu gradsku politiku. Građani su ti koji na izborima treba da izaberu vlast koja će kvalitetno raditi u opštem interesu a ne u svom ličnom. Međutim, to se ne dešava. Na izborima uvek pobeđuju najgori. Sada “napredni” a pre njih “demokratski”. Kako jedni odu, drugi se popnu na fotelju. Kurta zameni Murtu i tako u nedogled. Kosa na glavi mi se diže kad čujem kako se za opozicionog kandidata priprema Đilas. Pa zar nemamo nove ljude koji bi preuzeli vođenje grada nego moramo da se vraćamo na staro? Sve što sada rade napredni, radili su i pre njih demokratski, nema nikakve razlike. Zato su valjda i smenjeni. I sad treba ponovo da se vrate nazad? Pa dokle ćemo trpeti tu rotaciju loših? Hoćemo li se ikada opametiti i glasati za nove ljude i novu politiku. Ne može se menjatiloš sistem sa onima koji su ga i napravili.
Glasacemo za promenu gradske vlasti i njenog arhitektu koji plasira gluposti, samo zida da se prikaze kako se u Srbiji gradi
Da se cela Srbija ne seli u Beograd ne bi bilo ni potrebe za tolikim stanovima. Nažalost istina je drugačija, i Srbija se polako prazni, a jedino Beograd raste! Ne želim ni da zamislim kako će ova država izgledati za dvadeset, godina.
Struka se nije slusala i sad za ono što je urađeno ispravke nema. Divlja gradnja je pobedila , drzava ekonomski oslabljena je tu nemocna.
Medjutim , može se sprečiti dalja divlja i neplanska gradnja. Kako? Što bi reko nedavno jedan od političara treba imati vecinu. Znači sve zavisi od glasača. A za koga mi glasamo, uvek za pogrešne (ja ne ) . Uvek se biraju štetočine bilo da su vec bile na vlasti ili su je podrzavale.
Inspekcije ne rade svoj posao , tužilaštvo takođe. Korupcija u svim sverama društva a ima i straha. Ima i čestitih medju njima ali mislum da su zaplašeni i skrajnuti negde u zapećak.
Donose se protivustavne odluke i gradjani su nemoćni. Jedan od primera je nadzidjivanje već postojećih objekata . Nema danas vise niakvog plana i to se uveliko oseća. Imamo problem sa parkingom, gradskim javnim prevozom , vrtićima i školama. Zatim problem sa vodom, strujom itd.
Da bi se sve ovo zaustavilo morate pobediti. Upoznajte ovaj narod ako već niste , obećajte im ono što voli da čuje a da ne zvuči nemoguće. Pokusajte sa novim licima i nikakve koalicije sa starima. Na ovim izborima ne smete dozvoliti da vas pobede , koristite sve moguće i dozvoljene metode . Verujte mi, niko vam neće zameriti ako malo i preterate u predizbornim obećanjima. Radulović to može i zna .
Samo nastavite sa ovakvim tekstovima i temama vezanim za urbanizam glavnog grada,kao i temama vezanim za urbanistički plan i njegovu realizaciju.”Musav i zarozan Beograd pokazuje koliko je izgubio smenom Đilasa”-
ja kao rodjena beograđanka,ceo život živela u Beogradu,mogu da posvedočim da je Beograd bio musav i zarozan i za vreme
Đilasa. I to prilično musav i zarozan.I nadam se da ćemo uskoro,na ovom sajtu,čitati i Betonizacija(2.deo) i Betonizacija (3.deo) i Betonizacija(10.deo).
Seriju tekstova o urbanizmu glavnog grada, sa primerima partokratskog rukovođenja gradom,sa primerima pohlepe,sa primerima nestručnosti i nemara.Sa predlozima za pobolšanje postojeće katastrofalne situacije.Kako bi to DJB rešio, ili počeo da rešava…Samo napred DJB, podrška!
Bilo bi zanimljivo povući paralelu između Napulja i Beograda, jer Beograd ide ka tome što se sada vidi tamo… Urbanistički i saobraćajni haos kao posledica divljačke gradnje, gde ljudi žive jedni drugima na glavama i u bedi. Situacija je beznadežna jer je to sada praktično nemoguće ispraviti pošto bi verovatno podrazumevalo rušenje i preseljavanje, i to utiče na građane koji su dobrim delom ni ne trude da bilo šta poboljšaju… A onda, u drugom delu grada, korporativne zgrade u staklu i betonu od sto spratova. Gore bogatstvo, a dole đubre u žardinjerama i rupe na ulicama.
Grad gubi humane zelene povrsine jer urbana mafija plasira i pere sumnjive pare